Vesti
Analiza

Humanitarna pomoć kao demonstracija meke moći

Svetska kriza izazvana pandemijom se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama, piše za RTV Kim u autorskom tekstu Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
Humanitarna pomoć kao demonstracija meke moći
Ilustracija (Foto pixabay.com)

Virus kovid-19, koji se najpre pojavio u Kini, proširio se svetom i pogodio većinu država. SAD, Italija i Španija suočavale su se sa desecima hiljada smrtnih slučajeva, dok je mnogo više ljudi zaraženo. Srećom, situacija na Balkanu je potpuno drugačija. Projekat Programa za Jugoistočnu Evropu ELIAMEP pod nazivom Mapiranje i analiza odgovora na COVID-19 na Balkanu fokusira se na ovu globalnu zdravstvenu krizu i daje podatke potrebne za evaluaciju uticaja pandemije na naš region. Pristup podacima je moguć OVDE. Interaktivna mapa u okviru ovog projekta i podaci koji se ažuriraju na dnevnoj bazi pokazuju da je stopa zaraze i smrtnih slučajeva daleko niža nego u državama Zapadne Evrope.

Svetska kriza izazvana pandemijom ima za posledicu ne samo pretnje, probleme i nevolje, već i prilike za delovanje i pozitivno takmičenje. Analitičar Dimitar Bečev tvrdi da se kovid-19 može posmatrati kao „sad ili nikad” (odlučujući) trenutak za mnoge političare širom sveta. Virus se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama.

Prema rečima turskog ministra spoljnih poslova Melvuta Čavušogla, Turska je poslala pomoću u medicinskoj opremi u 57 zemalja. Među njima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo. Direktan rezultat ovoga bilo je javno priznanje turske pomoći od strane zvaničnika ovih država. Aljbin Kurti je napisao na svom tviter nalogu: „Hvala Vama, @RTErdogan i turskom narodu na velikodušnoj podršci koja nam pomaže da dobijemo rat protiv #coronavirus. Svi smo zajedno u ovome i buduće generacije će pamtiti način na koji smo, kao ljudi i države, reagovali na #COVID19. Teşekkürler Türkiye! (Hvala, Turska!)”. Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski se takođe zahvalio turskom predsedniku telefonom, dok je albanski premijer Edi Rama izjavio da će turska pomoć „modernizovati civilne operacije u vanrednim okolnostima”. Srpski ministar odbrane Vulin je rekao u svojoj izjavi da „u ovakvim vremenima, u najtežim vremenima, mi gradimo politiku za budućnost. Srbija će pamtiti ko joj je pomogao i ko je bio uz nju”. Tursku pomoć Bosni i Hercegovini takođe je potvrdio NATO i ministar bezbednosti te države. Što se tiče Crne Gore, predsednik Milo Đukanović je napisao na tviteru „Crna Gora i Turska zajedno u borbi protiv COVIDa-19. Hvala predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu”.

Neki stručnjaci ipak sumnjaju u rezultate ove „korona diplomatije”. Zaista, uopšte nije jasno da li pokloni u vidu maski i druge medicinske opreme mogu da promene duboku percepciju koju o Turskoj imaju stanovnici Zapadnog Balkana, bilo da je ona pozitivna ili negativna. Uz to, „medicinsko dobročinstvo” ne može se posmatrati kao događaj koji je doveo do promene u geopolitici regiona pošto sve države Zapadnog Balkana imaju svoju dugoročnu spoljnu politiku koju neće promeniti kratkoročni gestovi i to se odnosi i na Tursku i na Kinu.

Valjbona Zeneli, u vezi meke moći Kine na Balkanu, tvrdi: „političko ponašanje takođe oblikuje javnu percepciju i sada se vidi da postoji veća naklonjenost Kini.” Nekoliko nedelja kasnije, srpski predsednik je poljubio kinesku zastavu pred kamerama i nazvao kineskog lidera Si Đinpinga „prijateljem i bratom” zavetujući se Kini na „večno, čelično prijateljstvo”. Kineska medicinska pomoć Srbiji i ograničenja EU na izvoz zaštitne medicinske opreme motivisali su Vučića da daje izjave da je jedino Kina pomogla Srbiji i da „Evropska solidarnost ne postoji”. Kineske medicinske donacije su takođe pozdravljene i u drugim državama, ne samo, Zapadnog Balkana. Albanski zamenik ministra za Evropu i spoljne poslove Etjen Džafaj zahvalio se kineskoj vladi na pomoći. Zamenik premijera Severne Makedonije Bujar Osmani izrazio je zahvalnost Kini, dok je bosanska ministarka civilnih poslova Ankica Gudeljević izjavila „Ovo je lep i pozitivan gest Kine”.

Visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel pomenuo je kao „smešnu” činjenicu da je samo Kina dobila bilborde zahvalnosti u Srbiji. Ali, mnogi primećuju da je EU, iako je najveći donator i trgovinski partner na Zapadnom Balkanu, jednostavno tu manje vidljiva. U stvari, postoji široko očekivanje u pogledu podrške EU Zapadnom Balkanu i mnogi ga smatraju nečim što se podrazumeva. Drugim rečima, ova ideja sažima celu debatu o pokazivanju meke moći u regionu zbog pandemije. Građani nisu primetili „očekivanu pomoć” iz EU, dok je „neočekivana pomoć” iz Kine, kao i ona koju je pružila Turska, pobudila interesovanje u regionu i šire.

Kao zaključak, koliko god možda zvuči kontradiktorno, države Zapadnog Balkana su tokom ove zdravstvene krize neposredno iskusile bedu restriktivnih mera i nepopravljivih posledica kovida-19 koji je prouzrokovao na hiljade smrtnih slučajeva, a sa druge strane srećnu okolnost da prime značajnu pomoć od više međunarodnih aktera. Dugoročni efekti ovih donacija će se tek ocenjivati i one bi mogle biti bolje osmišljene u širem okviru strateških planova spoljnih igrača za ovaj region.


Tekst je napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo ni RTV Kim.

Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centarCrno beli svetForum for Development and Multiethnic CollaborationNew Social InitiativeNGO AktivCenter for the Rights of Minority CommunitiesInstitute for Territorial Economic DevelopmentHumani Centar MitrovicaRTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.




Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021