Vesti
Analiza

Humanitarna pomoć kao demonstracija meke moći

Svetska kriza izazvana pandemijom se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama, piše za RTV Kim u autorskom tekstu Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
Humanitarna pomoć kao demonstracija meke moći
Ilustracija (Foto pixabay.com)

Virus kovid-19, koji se najpre pojavio u Kini, proširio se svetom i pogodio većinu država. SAD, Italija i Španija suočavale su se sa desecima hiljada smrtnih slučajeva, dok je mnogo više ljudi zaraženo. Srećom, situacija na Balkanu je potpuno drugačija. Projekat Programa za Jugoistočnu Evropu ELIAMEP pod nazivom Mapiranje i analiza odgovora na COVID-19 na Balkanu fokusira se na ovu globalnu zdravstvenu krizu i daje podatke potrebne za evaluaciju uticaja pandemije na naš region. Pristup podacima je moguć OVDE. Interaktivna mapa u okviru ovog projekta i podaci koji se ažuriraju na dnevnoj bazi pokazuju da je stopa zaraze i smrtnih slučajeva daleko niža nego u državama Zapadne Evrope.

Svetska kriza izazvana pandemijom ima za posledicu ne samo pretnje, probleme i nevolje, već i prilike za delovanje i pozitivno takmičenje. Analitičar Dimitar Bečev tvrdi da se kovid-19 može posmatrati kao „sad ili nikad” (odlučujući) trenutak za mnoge političare širom sveta. Virus se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama.

Prema rečima turskog ministra spoljnih poslova Melvuta Čavušogla, Turska je poslala pomoću u medicinskoj opremi u 57 zemalja. Među njima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo. Direktan rezultat ovoga bilo je javno priznanje turske pomoći od strane zvaničnika ovih država. Aljbin Kurti je napisao na svom tviter nalogu: „Hvala Vama, @RTErdogan i turskom narodu na velikodušnoj podršci koja nam pomaže da dobijemo rat protiv #coronavirus. Svi smo zajedno u ovome i buduće generacije će pamtiti način na koji smo, kao ljudi i države, reagovali na #COVID19. Teşekkürler Türkiye! (Hvala, Turska!)”. Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski se takođe zahvalio turskom predsedniku telefonom, dok je albanski premijer Edi Rama izjavio da će turska pomoć „modernizovati civilne operacije u vanrednim okolnostima”. Srpski ministar odbrane Vulin je rekao u svojoj izjavi da „u ovakvim vremenima, u najtežim vremenima, mi gradimo politiku za budućnost. Srbija će pamtiti ko joj je pomogao i ko je bio uz nju”. Tursku pomoć Bosni i Hercegovini takođe je potvrdio NATO i ministar bezbednosti te države. Što se tiče Crne Gore, predsednik Milo Đukanović je napisao na tviteru „Crna Gora i Turska zajedno u borbi protiv COVIDa-19. Hvala predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu”.

Neki stručnjaci ipak sumnjaju u rezultate ove „korona diplomatije”. Zaista, uopšte nije jasno da li pokloni u vidu maski i druge medicinske opreme mogu da promene duboku percepciju koju o Turskoj imaju stanovnici Zapadnog Balkana, bilo da je ona pozitivna ili negativna. Uz to, „medicinsko dobročinstvo” ne može se posmatrati kao događaj koji je doveo do promene u geopolitici regiona pošto sve države Zapadnog Balkana imaju svoju dugoročnu spoljnu politiku koju neće promeniti kratkoročni gestovi i to se odnosi i na Tursku i na Kinu.

Valjbona Zeneli, u vezi meke moći Kine na Balkanu, tvrdi: „političko ponašanje takođe oblikuje javnu percepciju i sada se vidi da postoji veća naklonjenost Kini.” Nekoliko nedelja kasnije, srpski predsednik je poljubio kinesku zastavu pred kamerama i nazvao kineskog lidera Si Đinpinga „prijateljem i bratom” zavetujući se Kini na „večno, čelično prijateljstvo”. Kineska medicinska pomoć Srbiji i ograničenja EU na izvoz zaštitne medicinske opreme motivisali su Vučića da daje izjave da je jedino Kina pomogla Srbiji i da „Evropska solidarnost ne postoji”. Kineske medicinske donacije su takođe pozdravljene i u drugim državama, ne samo, Zapadnog Balkana. Albanski zamenik ministra za Evropu i spoljne poslove Etjen Džafaj zahvalio se kineskoj vladi na pomoći. Zamenik premijera Severne Makedonije Bujar Osmani izrazio je zahvalnost Kini, dok je bosanska ministarka civilnih poslova Ankica Gudeljević izjavila „Ovo je lep i pozitivan gest Kine”.

Visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel pomenuo je kao „smešnu” činjenicu da je samo Kina dobila bilborde zahvalnosti u Srbiji. Ali, mnogi primećuju da je EU, iako je najveći donator i trgovinski partner na Zapadnom Balkanu, jednostavno tu manje vidljiva. U stvari, postoji široko očekivanje u pogledu podrške EU Zapadnom Balkanu i mnogi ga smatraju nečim što se podrazumeva. Drugim rečima, ova ideja sažima celu debatu o pokazivanju meke moći u regionu zbog pandemije. Građani nisu primetili „očekivanu pomoć” iz EU, dok je „neočekivana pomoć” iz Kine, kao i ona koju je pružila Turska, pobudila interesovanje u regionu i šire.

Kao zaključak, koliko god možda zvuči kontradiktorno, države Zapadnog Balkana su tokom ove zdravstvene krize neposredno iskusile bedu restriktivnih mera i nepopravljivih posledica kovida-19 koji je prouzrokovao na hiljade smrtnih slučajeva, a sa druge strane srećnu okolnost da prime značajnu pomoć od više međunarodnih aktera. Dugoročni efekti ovih donacija će se tek ocenjivati i one bi mogle biti bolje osmišljene u širem okviru strateških planova spoljnih igrača za ovaj region.


Tekst je napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo ni RTV Kim.

Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centarCrno beli svetForum for Development and Multiethnic CollaborationNew Social InitiativeNGO AktivCenter for the Rights of Minority CommunitiesInstitute for Territorial Economic DevelopmentHumani Centar MitrovicaRTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.




Ostale vesti

Virus sprečava odlazak na more
Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.
  • 01.07.2020
Dvojezičnost na Kosovu – više od simbolike, manje od realnosti
Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".
  • 29.06.2020
Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje
Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.
  • 26.06.2020
Dijalog Srbije i Kosova: Nema šargarepe, pa nema ni štapa
EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.
  • 24.06.2020
Dijalog u raljama novog svetskog neporetka
Ništa se, suštinski, ne zna o tom Vašingtonskom sastanku i njegovoj pripremi, odnosno pregovorima koji će se tamo voditi. U toj opštoj zabuni, nameće se utisak da su mu vodeći principi odsustvo svake transparentnosti, zamagljivanje stvarnosti i licemerstvo. Dok Grenel – ponovo – insistira da će se prvenstveno pregovarati o ekonomskim temama i da sastanak nema za cilj neki sveobuhvatni sporazum, predsednik Tači, pak, najavljuje veliki sporazum. Ta protivrečnost budi strah na Kosovu i u Evropi da iza inicijative ne stoji novi pokušaj "guranja" nekog sporazuma o razmeni teritorije, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).
  • 20.06.2020
Zašto su zakazali kosovski mediji u slučaju Škeljzena Gašija?
Kosovski mediji ni nakon 20 godina nisu dorasli obavezama javnih glasila u postratnom društvu. Propuštena je prilika da Gašijev primer posluži kao pokretač za rasprave o bolnim temama koje su dugo bile gurane pod tepih, navodi u autorskom tekstu novinarka Una Hajdari.
  • 15.06.2020