Vesti
Analiza

Hibridna forma ASO/ZSO

Da bi Asocijacija/Zajednica srpskih opština predstavljala centralni deo kompromisa između Kosova i Srbije, čini se da će biti potrebno njeno dalje pravno i političko osnaživanje. Opcije za Kosovo su prilično ograničene zbog presude Ustavnog suda Kosova od 23. decembra 2015. godine. Međutim, još uvek postoje šanse, uključujući i uspostavljanje ASO/ZSO kao hibridnog mehanizma, piše Ramadan Iljazi, viši istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS).
Hibridna forma ASO/ZSO
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autoru
Ramadan Iljazi je doktorand na Univerzitetu u Dablinu (DCU) i viši istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS). Završio je magistarske studije mira i sukoba na Univerzitetu Sent Endrjuz u Škotskoj kao Čivning stipendista. Od 2015. do 2016. bio je zamenik ministra za evropske integracije u kosovskoj vladi, gde je bio uključen u pripremu Evropske agende reformi (ERA) i dijalog o liberalizaciji viza. Kao istraživač je zainteresovan za izgradnju mira, dobro upravljanje, spoljnu i bezbednosnu politiku EU i nasilni ekstremizam.
Nedavne ankete javnog mnjenja na Kosovu pokazuju da preko tri četvrtine građana uopšte nije zadovoljno trenutnim stanjem stvari u pogledu odnosa sa Srbijom i želi održivo rešenje u narednih pet godina. Nova administracija u Vašingtonu (DC) ima priliku za novi pristup, ali i oživljavanje angažmana SAD i EU u dijalogu između Kosova i Srbije. Ovo će u velikoj meri zavisiti od volje Srbije - koliko zaista želi da reši pitanje Kosova. Javna je tajna da predsednik Vučić nije istinski zainteresovan za rešavanje spora oko Kosova. Čini se da je njegov stav, kada je Kosovo u pitanju, da je nepostojanje rešenja (stasus kvo), zapravo - rešenje. Takođe, iz perspektive Srbije, jasno je da nema izgleda za proširenje EU u bliskoj budućnosti, što dodatno slabi podsticaje za sporazum i sposobnost EU da "usmeri" predsednika Vučića na pravu stranu.
 
Međutim, eventualno rešenje će jednako zavisiti i od spremnosti Kosova na kompromis. Kosovski lideri koji poručuju građanima da neće biti kompromisa sa Srbijom nisu iskreni i hrane nerealna očekivanja. Ali, kriterijumi za kompromis sa Srbijom moraju biti obezbeđivanje efikasne i unitarne funkcionalnosti države Kosovo. U ovom kontekstu, iz kosovske perspektive izgleda da su tri ključna pitanja koja će odrediti „konačni sporazum“ ili kompromis: status severa Kosova, status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Asocijacija (Zajednica) srpskih opština.

Nijedan drugi sporazum između Kosova i Srbije u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa pod pokroviteljstvom EU nije stvorio više kontroverzi od sporazuma o uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu iz 2013. i 2015. godine. Bosanski narativ je na Kosovu dominirao diskursom protiv uspostavljanja ASO/ZSO. Debata na Kosovu o ovoj temi je u mnogim slučajevima karakterisana velikom dozom nacionalizma i namernim pogrešnim predstavljanjem (činjenica) radi zastrašivanja (javnosti). Takav diskurs je dodatno marginalizovao srpsku zajednicu. Nažalost, lideri kosovskih Srba često su pothranjivali takve strahove. Na primer, izborni slogan Srpske liste koju podržava Beograd u nekom od prethodnih izbornih ciklusa bio je: “Danas glasamo za Srpsku, sutra gradimo Srpsku”, što je jasna aluzija da bi rezultat sprovođenja delova sporazuma o Zajednici srpskih opština (ASO/ZSO) doveo do nivoa samouprave srodnog Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.
 
Posle neuspeha nezvaničnih i navodnih pregovora o korekciji granica između Kosova i Srbije, ideja ASO/ZSO dobila je nov zamah.
 
Sporazum između Kosova i Srbije iz avgusta 2015. godine o „Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu - opšti principi i glavni elementi“ definisao je 12 ključnih oblasti nadležnosti, što uključuje, između ostalih, nadležnosti u lokalnoj ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu, urbanom i ruralnom planiranju, povratku, pružanju javnih usluga, itd. Podrazumeva se da će pravosuđe i policija, kao što je već dogovoreno u Briselu između Kosova i Srbije, ostati u postojećem okviru unutar jedinstvene strukture. Što se tiče odgovornosti, sve dok kosovska vlada na centralnom nivou zadržava administrativni pregled pitanja urbanog i ruralnog planiranja, kao što je to sada slučaj, zahvaljujući Zakonu o lokalnoj samoupravi, funkcionalnost države Kosovo neće biti ugrožena. Same opštine mogu sarađivati pri formiranju javnih preduzeća radi pružanja određenih usluga.
 
Zakon o međuopštinskoj saradnji može biti vrlo značajan u ovom kontekstu, jer se u njemu navodi da se opštinska saradnja zasniva na „obavljanju jedne ili više sopstvenih ili proširenih nadležnosti opština“. Drugim rečima, opštine mogu uspostaviti partnerstvo radi zajedničkog obavljanja određenih nadležnosti. Što se tiče organizacione strukture, sporazum predviđa da će ASO/ZSO imati Skupštinu čiji članovi imenuju skupštine opština koje učestvuju, predsednika koji predstavlja ASO/ZSO, Savet od 30 članova u savetodavnom svojstvu, odbor sastavljen od 7 članova i administraciju, na čelu sa šefom uprave kojeg imenuje odbor. Ovde je problematizovano pitanje statusa zaposlenih u ASO /ZSO i da li oni treba da budu državni službenici. Odluka Ustavnog suda Kosova se protivi takvom uređenju. Međutim, novi Zakon o javnim službenicima i odgovarajuće tumačenje njegove ustavnosti od strane Ustavnog suda predviđa potencijalna pravna i tehnička rešenja.
 
Iako status-kvo šteti i Srbiji i Kosovu, posebno šteti Kosovu jer uzrokuje nazadovanje. Čini se da oni koji teže ovakvom stanju u kosovsko-srpskim odnosima nameravaju da svako rešenje pitanja severa Kosova učine potpuno nečuvenim kako bi prikrili odsustvo normalnog rešenja.
 
 
Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti Nove društvene inicijative čiji je doprinos tekst Ramadana Iljazija.
 



Ostale vesti

Zajednica - Fantom začaranog kruga moći
Kada su 19. aprila 2013. godine, u Briselu, baronica Ketrin Ešton i srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali prvi sporazum između Beograda i Prištine, posle toga na Severu Kosova ništa nije bilo isto, piše Milivoje Mihajlović.
  • 27.09.2021
Zašto su razlike važne?
U vreme kada nadležni organi imaju mnogo poteškoća u borbi sa pandemijom na Kosovu se, kao i u nekim drugim zemljama, ove godine dva puta održavaju izbori. Za narod se može reći da je, u najmanju ruku, zbunjen i umoran od političkih zbivanja posledjnih godina, piše novinar Ljeart Hodža u nameri da pojasni zašto su predstojeći lokalni izbori drugačiji. I važni.
  • 20.09.2021
U svakom zlu postoji dobro
Često sedim i razmišljam koja je svrha mog života na Kosovu. Zašto sam iz Beograda došla u Prištinu i ovde započela nov život u svakom pogledu. Razmišljam o svemu kroz šta sam, kao pripadnica nacionalne manjine, prošla u Beogradu, a bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Onda shvatim da sam zapravo u prednosti, jer razumem i saosećam sa ljudima na Kosovu, sa Albancima jer sam poreklom Albanka, a sa svima ostalima, jer nekada sam bila u njihovim cipelama, piše prevodilac i lektor Nora Bezera.
  • 13.09.2021
Digitalizacija - šansa za ekonomije u regionu
Prošle nedelje sam imao impresivan razgovor sa grupom inovativnih umova sa Kosova i iz Severne Makedonije. Bila je to razmena ideja sa mladim profesionalcima koji traže nove puteve, nove vizije. Ti kreativni ljudi traže mogućnosti, tako da njihov rad stvara korist za njih i društvo. Debata je bila deo #EUConnects 4 #FutureIsDigital kampanje koju moja kancelarija sprovodi tokom jula, piše Šef Kancelarije EU/Specijalni predstavnika EU ambasadora Tomaš Sunjog.
  • 30.07.2021
On zna gde ste
Ukoliko imate pametni telefon, on na svakih nekoliko minuta proverava vašu lokaciju. Blizu 60 odsto onih koji su učestvovali u našoj anketi svesno je te činjenice.
  • 25.07.2021
Beskrajno mirenje nepomirljivih
Kosovski Srbi smatraju da je proces dijaloga između Beograda i Prištine do sada generalno imao negativan uticaj na njihov svakodnevni život, da je obilovao odsustvom transparentnosti i objektivnih informacija o samom procesu, kao i nedostatkom predstavljanja njihovih autentičnih interesa. Sve napred navedeno predstavlja ključne nalaze istraživanja „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ koje su nedavno predstavili Aktiv i Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).
  • 20.07.2021