Vesti
Analiza

Hibridna forma ASO/ZSO

Da bi Asocijacija/Zajednica srpskih opština predstavljala centralni deo kompromisa između Kosova i Srbije, čini se da će biti potrebno njeno dalje pravno i političko osnaživanje. Opcije za Kosovo su prilično ograničene zbog presude Ustavnog suda Kosova od 23. decembra 2015. godine. Međutim, još uvek postoje šanse, uključujući i uspostavljanje ASO/ZSO kao hibridnog mehanizma, piše Ramadan Iljazi, viši istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS).
Hibridna forma ASO/ZSO
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autoru
Ramadan Iljazi je doktorand na Univerzitetu u Dablinu (DCU) i viši istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS). Završio je magistarske studije mira i sukoba na Univerzitetu Sent Endrjuz u Škotskoj kao Čivning stipendista. Od 2015. do 2016. bio je zamenik ministra za evropske integracije u kosovskoj vladi, gde je bio uključen u pripremu Evropske agende reformi (ERA) i dijalog o liberalizaciji viza. Kao istraživač je zainteresovan za izgradnju mira, dobro upravljanje, spoljnu i bezbednosnu politiku EU i nasilni ekstremizam.
Nedavne ankete javnog mnjenja na Kosovu pokazuju da preko tri četvrtine građana uopšte nije zadovoljno trenutnim stanjem stvari u pogledu odnosa sa Srbijom i želi održivo rešenje u narednih pet godina. Nova administracija u Vašingtonu (DC) ima priliku za novi pristup, ali i oživljavanje angažmana SAD i EU u dijalogu između Kosova i Srbije. Ovo će u velikoj meri zavisiti od volje Srbije - koliko zaista želi da reši pitanje Kosova. Javna je tajna da predsednik Vučić nije istinski zainteresovan za rešavanje spora oko Kosova. Čini se da je njegov stav, kada je Kosovo u pitanju, da je nepostojanje rešenja (stasus kvo), zapravo - rešenje. Takođe, iz perspektive Srbije, jasno je da nema izgleda za proširenje EU u bliskoj budućnosti, što dodatno slabi podsticaje za sporazum i sposobnost EU da "usmeri" predsednika Vučića na pravu stranu.
 
Međutim, eventualno rešenje će jednako zavisiti i od spremnosti Kosova na kompromis. Kosovski lideri koji poručuju građanima da neće biti kompromisa sa Srbijom nisu iskreni i hrane nerealna očekivanja. Ali, kriterijumi za kompromis sa Srbijom moraju biti obezbeđivanje efikasne i unitarne funkcionalnosti države Kosovo. U ovom kontekstu, iz kosovske perspektive izgleda da su tri ključna pitanja koja će odrediti „konačni sporazum“ ili kompromis: status severa Kosova, status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Asocijacija (Zajednica) srpskih opština.

Nijedan drugi sporazum između Kosova i Srbije u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa pod pokroviteljstvom EU nije stvorio više kontroverzi od sporazuma o uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu iz 2013. i 2015. godine. Bosanski narativ je na Kosovu dominirao diskursom protiv uspostavljanja ASO/ZSO. Debata na Kosovu o ovoj temi je u mnogim slučajevima karakterisana velikom dozom nacionalizma i namernim pogrešnim predstavljanjem (činjenica) radi zastrašivanja (javnosti). Takav diskurs je dodatno marginalizovao srpsku zajednicu. Nažalost, lideri kosovskih Srba često su pothranjivali takve strahove. Na primer, izborni slogan Srpske liste koju podržava Beograd u nekom od prethodnih izbornih ciklusa bio je: “Danas glasamo za Srpsku, sutra gradimo Srpsku”, što je jasna aluzija da bi rezultat sprovođenja delova sporazuma o Zajednici srpskih opština (ASO/ZSO) doveo do nivoa samouprave srodnog Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.
 
Posle neuspeha nezvaničnih i navodnih pregovora o korekciji granica između Kosova i Srbije, ideja ASO/ZSO dobila je nov zamah.
 
Sporazum između Kosova i Srbije iz avgusta 2015. godine o „Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu - opšti principi i glavni elementi“ definisao je 12 ključnih oblasti nadležnosti, što uključuje, između ostalih, nadležnosti u lokalnoj ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu, urbanom i ruralnom planiranju, povratku, pružanju javnih usluga, itd. Podrazumeva se da će pravosuđe i policija, kao što je već dogovoreno u Briselu između Kosova i Srbije, ostati u postojećem okviru unutar jedinstvene strukture. Što se tiče odgovornosti, sve dok kosovska vlada na centralnom nivou zadržava administrativni pregled pitanja urbanog i ruralnog planiranja, kao što je to sada slučaj, zahvaljujući Zakonu o lokalnoj samoupravi, funkcionalnost države Kosovo neće biti ugrožena. Same opštine mogu sarađivati pri formiranju javnih preduzeća radi pružanja određenih usluga.
 
Zakon o međuopštinskoj saradnji može biti vrlo značajan u ovom kontekstu, jer se u njemu navodi da se opštinska saradnja zasniva na „obavljanju jedne ili više sopstvenih ili proširenih nadležnosti opština“. Drugim rečima, opštine mogu uspostaviti partnerstvo radi zajedničkog obavljanja određenih nadležnosti. Što se tiče organizacione strukture, sporazum predviđa da će ASO/ZSO imati Skupštinu čiji članovi imenuju skupštine opština koje učestvuju, predsednika koji predstavlja ASO/ZSO, Savet od 30 članova u savetodavnom svojstvu, odbor sastavljen od 7 članova i administraciju, na čelu sa šefom uprave kojeg imenuje odbor. Ovde je problematizovano pitanje statusa zaposlenih u ASO /ZSO i da li oni treba da budu državni službenici. Odluka Ustavnog suda Kosova se protivi takvom uređenju. Međutim, novi Zakon o javnim službenicima i odgovarajuće tumačenje njegove ustavnosti od strane Ustavnog suda predviđa potencijalna pravna i tehnička rešenja.
 
Iako status-kvo šteti i Srbiji i Kosovu, posebno šteti Kosovu jer uzrokuje nazadovanje. Čini se da oni koji teže ovakvom stanju u kosovsko-srpskim odnosima nameravaju da svako rešenje pitanja severa Kosova učine potpuno nečuvenim kako bi prikrili odsustvo normalnog rešenja.
 
 
Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti Nove društvene inicijative čiji je doprinos tekst Ramadana Iljazija.
 



Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021