Vesti
Analiza

Hibridna forma ASO/ZSO

Da bi Asocijacija/Zajednica srpskih opština predstavljala centralni deo kompromisa između Kosova i Srbije, čini se da će biti potrebno njeno dalje pravno i političko osnaživanje. Opcije za Kosovo su prilično ograničene zbog presude Ustavnog suda Kosova od 23. decembra 2015. godine. Međutim, još uvek postoje šanse, uključujući i uspostavljanje ASO/ZSO kao hibridnog mehanizma, piše Ramadan Iljazi, viši istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS).
  • 23.01.2021
  • 10:23 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Ramadan Iljazi
  • komentara:
  • pregleda: 737
Hibridna forma ASO/ZSO
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autoru
Ramadan Iljazi je doktorand na Univerzitetu u Dablinu (DCU) i viši istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS). Završio je magistarske studije mira i sukoba na Univerzitetu Sent Endrjuz u Škotskoj kao Čivning stipendista. Od 2015. do 2016. bio je zamenik ministra za evropske integracije u kosovskoj vladi, gde je bio uključen u pripremu Evropske agende reformi (ERA) i dijalog o liberalizaciji viza. Kao istraživač je zainteresovan za izgradnju mira, dobro upravljanje, spoljnu i bezbednosnu politiku EU i nasilni ekstremizam.
Nedavne ankete javnog mnjenja na Kosovu pokazuju da preko tri četvrtine građana uopšte nije zadovoljno trenutnim stanjem stvari u pogledu odnosa sa Srbijom i želi održivo rešenje u narednih pet godina. Nova administracija u Vašingtonu (DC) ima priliku za novi pristup, ali i oživljavanje angažmana SAD i EU u dijalogu između Kosova i Srbije. Ovo će u velikoj meri zavisiti od volje Srbije - koliko zaista želi da reši pitanje Kosova. Javna je tajna da predsednik Vučić nije istinski zainteresovan za rešavanje spora oko Kosova. Čini se da je njegov stav, kada je Kosovo u pitanju, da je nepostojanje rešenja (stasus kvo), zapravo - rešenje. Takođe, iz perspektive Srbije, jasno je da nema izgleda za proširenje EU u bliskoj budućnosti, što dodatno slabi podsticaje za sporazum i sposobnost EU da "usmeri" predsednika Vučića na pravu stranu.
 
Međutim, eventualno rešenje će jednako zavisiti i od spremnosti Kosova na kompromis. Kosovski lideri koji poručuju građanima da neće biti kompromisa sa Srbijom nisu iskreni i hrane nerealna očekivanja. Ali, kriterijumi za kompromis sa Srbijom moraju biti obezbeđivanje efikasne i unitarne funkcionalnosti države Kosovo. U ovom kontekstu, iz kosovske perspektive izgleda da su tri ključna pitanja koja će odrediti „konačni sporazum“ ili kompromis: status severa Kosova, status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Asocijacija (Zajednica) srpskih opština.

Nijedan drugi sporazum između Kosova i Srbije u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa pod pokroviteljstvom EU nije stvorio više kontroverzi od sporazuma o uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu iz 2013. i 2015. godine. Bosanski narativ je na Kosovu dominirao diskursom protiv uspostavljanja ASO/ZSO. Debata na Kosovu o ovoj temi je u mnogim slučajevima karakterisana velikom dozom nacionalizma i namernim pogrešnim predstavljanjem (činjenica) radi zastrašivanja (javnosti). Takav diskurs je dodatno marginalizovao srpsku zajednicu. Nažalost, lideri kosovskih Srba često su pothranjivali takve strahove. Na primer, izborni slogan Srpske liste koju podržava Beograd u nekom od prethodnih izbornih ciklusa bio je: “Danas glasamo za Srpsku, sutra gradimo Srpsku”, što je jasna aluzija da bi rezultat sprovođenja delova sporazuma o Zajednici srpskih opština (ASO/ZSO) doveo do nivoa samouprave srodnog Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.
 
Posle neuspeha nezvaničnih i navodnih pregovora o korekciji granica između Kosova i Srbije, ideja ASO/ZSO dobila je nov zamah.
 
Sporazum između Kosova i Srbije iz avgusta 2015. godine o „Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu - opšti principi i glavni elementi“ definisao je 12 ključnih oblasti nadležnosti, što uključuje, između ostalih, nadležnosti u lokalnoj ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu, urbanom i ruralnom planiranju, povratku, pružanju javnih usluga, itd. Podrazumeva se da će pravosuđe i policija, kao što je već dogovoreno u Briselu između Kosova i Srbije, ostati u postojećem okviru unutar jedinstvene strukture. Što se tiče odgovornosti, sve dok kosovska vlada na centralnom nivou zadržava administrativni pregled pitanja urbanog i ruralnog planiranja, kao što je to sada slučaj, zahvaljujući Zakonu o lokalnoj samoupravi, funkcionalnost države Kosovo neće biti ugrožena. Same opštine mogu sarađivati pri formiranju javnih preduzeća radi pružanja određenih usluga.
 
Zakon o međuopštinskoj saradnji može biti vrlo značajan u ovom kontekstu, jer se u njemu navodi da se opštinska saradnja zasniva na „obavljanju jedne ili više sopstvenih ili proširenih nadležnosti opština“. Drugim rečima, opštine mogu uspostaviti partnerstvo radi zajedničkog obavljanja određenih nadležnosti. Što se tiče organizacione strukture, sporazum predviđa da će ASO/ZSO imati Skupštinu čiji članovi imenuju skupštine opština koje učestvuju, predsednika koji predstavlja ASO/ZSO, Savet od 30 članova u savetodavnom svojstvu, odbor sastavljen od 7 članova i administraciju, na čelu sa šefom uprave kojeg imenuje odbor. Ovde je problematizovano pitanje statusa zaposlenih u ASO /ZSO i da li oni treba da budu državni službenici. Odluka Ustavnog suda Kosova se protivi takvom uređenju. Međutim, novi Zakon o javnim službenicima i odgovarajuće tumačenje njegove ustavnosti od strane Ustavnog suda predviđa potencijalna pravna i tehnička rešenja.
 
Iako status-kvo šteti i Srbiji i Kosovu, posebno šteti Kosovu jer uzrokuje nazadovanje. Čini se da oni koji teže ovakvom stanju u kosovsko-srpskim odnosima nameravaju da svako rešenje pitanja severa Kosova učine potpuno nečuvenim kako bi prikrili odsustvo normalnog rešenja.
 
 
Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti Nove društvene inicijative čiji je doprinos tekst Ramadana Iljazija.
 



Ostale vesti

Kosovo: Zagađeni voda, vazduh i zemljište
Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana... ima ih svuda i svi smo mi - oni, i svi su oni - mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.
  • 10.01.2022
Nema vere u prolećni sporazum o tablicama
Nakon što u aprilu 2022. godine istekne šest meseci tokom kojih Beograd i Priština treba da se dogovore oko registarskih tablica, građani će nastaviti da koriste nalepnice jer strane neće postići sporazum, smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 02.01.2022
Kosovo 2021. godine: Pandemija, vakcine, sukobi, izbori, hapšenja, suđenja...
Odlazeću godinu obeležila je pandemija koronavirusa ali i proces vakcinacije protiv kovida-19. Posedice ove bolesti se, nažalost, još uvek osećaju, kako po pitanju zdravlja ljudi, tako i po pitanju ekonomije, privrede, normalnog načina života. Međutim, 2021. godinu obeležili su i politički događaji i krize izazvane odlukama predstavnika kosovske vlasti. Bilo je i nekoliko hapšenja, a počela su i nastavljena suđenja.
  • 29.12.2021
Godina prođe, licenca nikad
Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 27.12.2021
SPC i problem Kosova: Bez razgovora nema života sa drugim
U procesu rešavanja kosovskog problema, svakako da je neizbežno pitanje Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji. I dok se političari, ministri, izaslanici menjaju, SPC je ta koja o(p)staje uz svoj narod i ona je to vezivno tkivo oko koga se sabira srpski narod na KiM, smatra teolog i veroučitelj Mladen Aleksić*.
  • 20.12.2021
Sa Kosova, na Kosovo: Sloboda kretanja
Slobodno kretanje, suštinski, ima tri aspekta i odnosi se na slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. Bez obzira na to što je ostvaren izvestan napredak u odnosu na posleratne godine u vezi sa kretanjem ljudi, taj aspekt slobode se i dalje nalazi na niskom, nezadovoljavajućem nivou, piše u autorskom tekstu direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.
  • 13.12.2021