Građani zainteresovani za lokalne izbore

Kosovski izbori, ilustracija (Foto arhiva Kim)

Nova anketa:

Da li će Srpska lista, uprkos donedavnoj blokadi prelaza Brnjak i Jarinje, kao i dvanaestodnevnom boravku specijalnih jedinica Kosovske policije na severu Kosova, ponovo osvojiti 10 gradonačelničkih mesta u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu? Hoće li uopšte situacija sa tablicama i nalepnicama uticati na rezultate predstojećih lokalnih izbora?

Anketi možete pristupiti na dnu prve strane portala radiokim.net.

Na anketno pitanje "hoćete li učestvovati na kosovskim lokalnim izborima zakazanim za 17. oktobar ove godine?", čak 45% anketiranih je odgovorilo potvrdno, 16 odsto da nije sigurno, dok je 39 odsto odbacilo mogućnost da izađe na izbore. U anketi su učestvovala 342 ispitanika.

U Gračanici je na izborima za predsednika opštine 2017. godine odziv glasača iznosio 42,07 odsto.

Srđan Popović je tada, ispred Srpske liste, ubedljivo sa 6.985 glasova pobedio Aleksandra Čolića koji je osvojio 995 glasova u ime GI "Novi početak".

Na lokalnim izborima 2017. godine na teritoriji opštine Gračanica su, prema biračkom spisku, mogla da učestvuju 21.163 lica, dok će ovog 17. oktobra to moći da učini nešto manje ljudi - 20.671.

U opštini Gračanica će se 17. oktobra glasati u 13 biračkih centara na 30 glasačkih mesta.

Galerija fotografija

// Broj komentara ()

Postavi komentar

Ostale vesti

Popis na Kosovu 2022. i srpska zajednica

Poslednji popis stanovništva na Kosovu je sproveden 2011. bez podataka sa severa Kosova (Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok) dok je južno od Ibra svega oko 25.000 Srba prihvatilo rad popisivača. Stoga bi popis planiran za 2022, pre svega, trebalo da pokaže stepen poverenja u prištinske institucije od strane srpske zajednice, a posebno efekte dosadašnjih sporazuma postignutih između Beograda i Prištine, piše u autorskom tekstu Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu.

22.11.2021

Kosovo u razbijenom medijskom ogledalu

"Prosečan gledalac s razlogom ima utisak da se u beogradskim medijima prikazuje premalo od stvarnog života Srba na Kosovu. Sve što čujemo i vidimo skoro može da se sažme u samo dve reči, obespravljenost i ugroženost Srba. Širi, konkretniji i potkrepljeniji sadržaj tog narativa često nam izmiče u informativnim emisijama", piše u autorskom tekstu sociolog i istraživač u Birou za društvena istraživanja Radule Perović.

15.11.2021

Izdavanje licence za Elektrosever d.o.o. je jedino moguće rešenje

Prođe dugo iščekivani 6. novembar. Snabdevanje severa Kosova rešeno je izdvajanjem dodatnih 6,7 miliona evra za pokrivanje troškova električne energije do kraja godine. Tolika je cena Kurtijeve nesposobnosti da rešava probleme na vreme, njegovog odlaganja i predizbornog kalkulisanja, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).

08.11.2021

Zelena agenda i bela reka

Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno. Nešto se kao zna, ali suštinski - ništa se ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode, piše u autorskom tekstu za RTV Kim aktivista civilnog društva Stefan Filipović.

01.11.2021

Šta kriju arhivi u Beogradu i Prištini

Iz Prištine zahtevaju da im se preda dokumentacija srpske vojske i policije, što u Beogradu odbijaju i uslovljavaju uvidom u arhivu OVК. Za to vreme, u Prištini poriču da uopšte postoji arhiva OVК, iako je u predlogu „Zakona o zaštićenim vrednostima OVК“ kao jedna od zaštićenih stavki bila pobrojana i „Arhiva OVК“. Iskrena saradnja između institucija u Beogradu i Prištini po pitanju nestalih može se očekivati tek ukoliko dođe do postizanja nekog političkog dogovora, piše u autorskom tekstu istoričar Petar Ristanović.

25.10.2021

Jutro će promeniti sve

Moj drug i sabrat iz lokalne kafane, Aca, priča sa svojom ćerkom koja je pre nekoliko meseci otišla vani. Jasno mu vidim tugu u očima, ali on ih hrabro zatvara i guta knedlu znajući da će tamo negde ona imati bolji život. Sa završenim fakultetom, apsolutno zdravog načina razmišljanja i bez straha da ga kaže, uvidela je da će tamo preko neko ceniti njen trud i godine sticanja znanja onako kako to ovde nisu hteli., piše u autorskom tekstu Srđan Simonović, konsultant u Humanom centru Mitrovica (HCM).

18.10.2021