Vesti
Analiza

Ekonomija kao šansa za unapređenje odnosa Srbije i Kosova

Politički spor između Beograda i Prištine gotovo u potpunosti dominira u javnom diskursu kada su u pitanju odnosi Srbije i Kosova. Ti odnosi su stoga često antagonistički i preovladava slika da jedna strana gubi ukoliko druga dobija, odnosno da su im interesi gotovo u potpunosti suprotstavljeni. Iako je nesumnjivo tačno da je politički spor Beograda i Prištine ogroman problem za srpsko-albanske odnose i da će biti veoma teško doći do normalizacije odnosa koja se očekuje na kraju procesa dijaloga, postoje oblasti u kojima se može prikazati znatno povoljnija slika.
Ekonomija kao šansa za unapređenje odnosa Srbije i Kosova
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autoru
Nikola Burazer je programski direktor Centra savremene politike (CSP) i izvršni urednik portala Juropian Vestern Balkans (European Western Balkans, EWB). Radio je kao istražavč u Forumu za etničke odnose iz Beograda i u Institutu za razvoj i međunarodne odnose iz Zagreba. Bio je gostujući predavač na Kolegijumu Matija Korvin (Mathias Corvinus Collegium) u Budimpešti i predavao na kursu o nacionalizmu na Balkanu. Pored toga, bio je i istraživač saradnik u Savetodavnoj grupi Balkan u Evropi (BiEPAG) pri Centru za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.
Ekonomski odnosi Srbije i Kosova razvijali su se paralelno sa procesom političkog dijaloga uz posredovanje Evropske unije, ali su najčešće bili u njihovoj senci. U toku poslednjih nekoliko godina oni su znatno napredovali, ponekad zahvaljujući napretku u političkim odnosima, a ponekad uprkos ozbiljnoj šteti koju su im loši politički odnesi naneli. Kao najznačajniji primer ovog drugog fenomena svakako možemo uzeti uvođenje carina od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine koju je kosovska vlada uvela u novembru 2018. godine i koje je imalo veoma ozbiljne efekte na trgovinsku razmenu Srbije i Kosova.
 
Kada govorimo o konkretnim brojkama, izvoz Srbije na Kosovo je rastao svake godine od 2012. do 2017. godine kada je iznosio 439,5 miliona evra, odnosno ukupno 3% izvoza Srbije i 15% kosovskog uvoza za tu godinu. Rezultatima za 2018. godinu naštetile su pomenute carine, tako da je izvoz Srbije u ovoj godini iznosio 412,2 miliona evra, a zatim u 2019. svega 84,7 miliona evra. Nakon što su carine ukinute, izvoz Srbije se ponovo drastično povećao u 2020. na 251,7 miliona evra, odnosno 1% ukupnog srpskog izvoza, što je opet značajno manje nego ranijih godina pre uvođenja carina. Imajući u vidu kontinuirani rast izvoza na Kosovo do 2018, kao i rast ukupnog izvoza Srbije poslednjih godina, može se pretpostaviti da bi ovi rezultati bili dvostruko bolji da carine nisu uvedene.
 
Srbija sa Kosovom ima značajan trgovinski suficit, odnosno poslednjih godina izvozi deset do dvadeset puta više robe nego što uvozi sa Kosova. Zanimljivo je, međutim, da je bez obzira na uvođenje carina od 2017. do 2020. godine izvoz Kosova u Srbiju ostao na stabilnom nivou i za 2020. godinu je iznosio 25,4 miliona evra, odnosno gotovo tačno deset puta manje od izvoza Srbije na Kosovo. Iako na prvi pogled deluje da izvoz Kosova u Srbiji stoga nije od velikog značaja, važno je napomenuti da je izvoz Kosova u Srbiju činio čak 7% ukupnog kosovskog izvoza za 2019. godinu.
 
Za ekonomske odnose Srbije i Kosova bi se stoga moglo reći da se na određeni način odvijaju mimo politike, sopstvenom logikom koja ima za cilj dobrobit ekonomskih subjekata u oba društva. Međutim, pored negativnih efekata koje politički sporovi mogu imati na ekonomske odnose, od velikog su značaja različiti procesi na političkom nivou koji ove odnose mogu unaprediti i već su činili to u prošlosti. Jednu vrstu pomenutih političkih procesa svakako čini dijalog Beograda i Prištine, koji je pored svoje čisto političke dimenzije, imao i svoje ekonomske aspekte koji su se često odvijali bez velike pažnje javnosti. Druga vrsta političkih procesa je svakako regionalna ekonomska integracija, koja je već donela znatne dobrobiti celokupnom regionu, ali sadrži i značajne potencijale za jačanje ekonomskih odnosa među regionalnim ekonomijama, pa samim tim i ekonomskim odnosima Srbije i Kosova.
 
Dijalog Beograda i Prištine
 
Kada govorimo o dijalogu Beograda i Prištine, njegove ekonomske komponente čine nam se slabo vidljivim, budući da je pažnja javnosti bila uglavnom posvećena osetljivim političkim pitanjima. Međutim, više sporazuma između Beograda i Prištine, poput sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, carinskim pečatima, kao i regionalnom predstavljanju i saradnji, imali su značajan uticaj na ekonomske odnose dve strane. Takođe, gotovo ispod radara odvijali su se razgovori privrednih komora Srbije i Kosova, koji su već doneli konkretne rezultate kada je u pitanju trgovinska razmena, kao i ostvarili kanale komunikacije kojim su mnogi praktični problemi u međusobnoj trgovini mogli biti uspešno otklonjeni.
 
Zanimljivo je da su nakon uvođenja pomenutih carina od strane kosovske vlade i faktičke suspenzije dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU koja je trajala više od godinu i po dana, ekonomska pitanja došla u centar pažnje. Naime, administracija američkog predsednika Donalda Trampa, čiji je specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel aktivno radio na obnovi razgovora dve strane, upravo stavila ekonomska pitanja u centar ovog novog, praktično paralelnog dijaloga vođenog od strane Sjedinjenih Država.
 
U okviru ovog procesa, predstavnici Srbije i Kosova potpisali su pisma o namerama o uvođenju avio linije Beograd – Priština u januaru 2020, kao i pisma o namerama o obnovi železničkog i drumskog saobraćaja u februaru iste godine. Američka administracija vršila je pritisak na novu kosovsku vladu Aljbina Kurtija da u potpunosti ukine carine od 100%, što se smatralo jednim od razloga za kratko trajanje ove vlade i dolazak Avdulaha Hotija na premijersko mesto. Nakon promene vlade i konačnog ukidanja carina, obnovljen je dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU, ali i proces pod američkim vođstvom. Predstavnici Srbije i Kosova su u septembru 2020. godine u Beloj kući potpisali sporazum o ekonomskoj normalizaciji, popularno nazvan Vašingtonskim sporazumom, kojim su potvrđeni ranije postignuti sporazumi, ali i dogovoreno osnivanje kancelarije američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj (DFC) u Beogradu i izrade studije izvodljivosti o korišćenju ekonomskih potencijala jezera Gazivode, kao i uključivanje Kosova u regionalnu inicijativu „mini-Šengena“.
 
Promena administracije u Vašingtonu dovela je u pitanje važnost ovog sporazuma, pre svega zbog opšteg utiska da je njegova primarna namena bio doprinos izbornoj kampanji Donalda Trampa, a ne deo dugoročne američke strategije u regionu. Međutim, do otvaranja kancelarije DFC u Beogradu je zaista došlo već u septembru, a privredne komore Srbije i Kosova objavile su zajedničku deklaraciju kojom su se istakle podršku poboljšanju ekonomskih odnosa i najavile formiranje zajedničkog tima za ekonomsku saradnju koji bi se podržao ekonomsku normalizaciju. Izjavom je podržana i inicijativa „mini-Šengen“ kao iskorak ka stabilnosti i prosperitetu u regionu.
 
Ekonomska integracija i mogućnosti
 
Regionalna ekonomska integracija pruža velike mogućnosti za ekonomske odnose Srbije i Kosova. Naime, stvaranje jedinstvenog prostora četiri slobode (sloboda kretanja lјudi, robe, usluga i kapitala) značajno će olakšati trgovinu u regionu i olakšati kapitalna ulaganja. Iako ovo važi za celokupan region, za očekivati je da može doneti naročito značajne benefite Srbiji i Kosovu. Imajući u vidu zategnute političke odnose, kao i brojne praktične prepreke njihovim ekonomskim odnosima, regionalna integracija može omogućiti se ove različite prepreke „preskoče“ i ostvari pun potencijal ekonomske saradnje.
 
Postoji još jedan dodan doprinos kojim regionalna ekonomska integracija, kao i ekonomska saradnja uopšte, mogu unaprediti odnose Srbije i Kosova. Naime, imajući u vidu da su politički odnosi dve strane obeleženi značajnim nepoverenjem, kao i veoma ozbiljnom etničkom distancom, razvoj ekonomskih odnosa može posredno pomoći i političkom procesu dijaloga i ostvarivanju deklarisanog cilja normalizacije odnosa. Ekonomska saradnja može doneti obostranu korist i dovesti do stvaranja čvrstih i trajnih ekonomskih veza koje mogu predstavljati značajan generator međusobnog poverenja i dati zamajac potrazi za kompromisnim političkim rešenjima. Na kraju, ne treba zaboraviti da bi jačanje ekonomskih odnosa Srbije i Kosova donelo direktne benefite građanima i privrednim subjektima na obe strane, što je samo po sebi cilj kojem treba težiti.
 
Tekst je napisan u okviru inicijative Open koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a nastao je na osnovu analize “Ekonomska saradnja Srbije i Kosova u kontekstu regionalnog tržišta“ čiji su autori Nikola Burazer iz Centra savremene politike (CSP) i Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE).
 



Ostale vesti

U svakom zlu postoji dobro
Često sedim i razmišljam koja je svrha mog života na Kosovu. Zašto sam iz Beograda došla u Prištinu i ovde započela nov život u svakom pogledu. Razmišljam o svemu kroz šta sam, kao pripadnica nacionalne manjine, prošla u Beogradu, a bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Onda shvatim da sam zapravo u prednosti, jer razumem i saosećam sa ljudima na Kosovu, sa Albancima jer sam poreklom Albanka, a sa svima ostalima, jer nekada sam bila u njihovim cipelama, piše prevodilac i lektor Nora Bezera.
  • 13.09.2021
Digitalizacija - šansa za ekonomije u regionu
Prošle nedelje sam imao impresivan razgovor sa grupom inovativnih umova sa Kosova i iz Severne Makedonije. Bila je to razmena ideja sa mladim profesionalcima koji traže nove puteve, nove vizije. Ti kreativni ljudi traže mogućnosti, tako da njihov rad stvara korist za njih i društvo. Debata je bila deo #EUConnects 4 #FutureIsDigital kampanje koju moja kancelarija sprovodi tokom jula, piše Šef Kancelarije EU/Specijalni predstavnika EU ambasadora Tomaš Sunjog.
  • 30.07.2021
On zna gde ste
Ukoliko imate pametni telefon, on na svakih nekoliko minuta proverava vašu lokaciju. Blizu 60 odsto onih koji su učestvovali u našoj anketi svesno je te činjenice.
  • 25.07.2021
Beskrajno mirenje nepomirljivih
Kosovski Srbi smatraju da je proces dijaloga između Beograda i Prištine do sada generalno imao negativan uticaj na njihov svakodnevni život, da je obilovao odsustvom transparentnosti i objektivnih informacija o samom procesu, kao i nedostatkom predstavljanja njihovih autentičnih interesa. Sve napred navedeno predstavlja ključne nalaze istraživanja „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ koje su nedavno predstavili Aktiv i Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).
  • 20.07.2021
Ne znate šta rade NVO? Da se upoznamo…
Početkom juna meseca Nova društvena inicijativa predstavila je rezultate istraživanja “Organizacije civilnog društva u srpskoj zajednici na Kosovu: Između percepcija i prezentacija”, koji govore da 65% građana nije dovoljno ili uopšte upoznato sa radom organizacija civilnog društva. Rezultati me, nažalost, nisu iznenadili.
  • 25.06.2021
Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021