Vesti
Analiza

Ekonomija kao šansa za unapređenje odnosa Srbije i Kosova

Politički spor između Beograda i Prištine gotovo u potpunosti dominira u javnom diskursu kada su u pitanju odnosi Srbije i Kosova. Ti odnosi su stoga često antagonistički i preovladava slika da jedna strana gubi ukoliko druga dobija, odnosno da su im interesi gotovo u potpunosti suprotstavljeni. Iako je nesumnjivo tačno da je politički spor Beograda i Prištine ogroman problem za srpsko-albanske odnose i da će biti veoma teško doći do normalizacije odnosa koja se očekuje na kraju procesa dijaloga, postoje oblasti u kojima se može prikazati znatno povoljnija slika.
  • 24.06.2021
  • 15:04 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Nikola Burazer
  • komentara:
  • pregleda: 717
Ekonomija kao šansa za unapređenje odnosa Srbije i Kosova
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autoru
Nikola Burazer je programski direktor Centra savremene politike (CSP) i izvršni urednik portala Juropian Vestern Balkans (European Western Balkans, EWB). Radio je kao istražavč u Forumu za etničke odnose iz Beograda i u Institutu za razvoj i meÄ‘unarodne odnose iz Zagreba. Bio je gostujući predavač na Kolegijumu Matija Korvin (Mathias Corvinus Collegium) u Budimpešti i predavao na kursu o nacionalizmu na Balkanu. Pored toga, bio je i istraživač saradnik u Savetodavnoj grupi Balkan u Evropi (BiEPAG) pri Centru za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.
Ekonomski odnosi Srbije i Kosova razvijali su se paralelno sa procesom političkog dijaloga uz posredovanje Evropske unije, ali su najčešće bili u njihovoj senci. U toku poslednjih nekoliko godina oni su znatno napredovali, ponekad zahvaljujući napretku u političkim odnosima, a ponekad uprkos ozbiljnoj šteti koju su im loši politički odnesi naneli. Kao najznačajniji primer ovog drugog fenomena svakako možemo uzeti uvođenje carina od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine koju je kosovska vlada uvela u novembru 2018. godine i koje je imalo veoma ozbiljne efekte na trgovinsku razmenu Srbije i Kosova.
 
Kada govorimo o konkretnim brojkama, izvoz Srbije na Kosovo je rastao svake godine od 2012. do 2017. godine kada je iznosio 439,5 miliona evra, odnosno ukupno 3% izvoza Srbije i 15% kosovskog uvoza za tu godinu. Rezultatima za 2018. godinu naštetile su pomenute carine, tako da je izvoz Srbije u ovoj godini iznosio 412,2 miliona evra, a zatim u 2019. svega 84,7 miliona evra. Nakon što su carine ukinute, izvoz Srbije se ponovo drastično povećao u 2020. na 251,7 miliona evra, odnosno 1% ukupnog srpskog izvoza, što je opet značajno manje nego ranijih godina pre uvođenja carina. Imajući u vidu kontinuirani rast izvoza na Kosovo do 2018, kao i rast ukupnog izvoza Srbije poslednjih godina, može se pretpostaviti da bi ovi rezultati bili dvostruko bolji da carine nisu uvedene.
 
Srbija sa Kosovom ima značajan trgovinski suficit, odnosno poslednjih godina izvozi deset do dvadeset puta više robe nego što uvozi sa Kosova. Zanimljivo je, međutim, da je bez obzira na uvođenje carina od 2017. do 2020. godine izvoz Kosova u Srbiju ostao na stabilnom nivou i za 2020. godinu je iznosio 25,4 miliona evra, odnosno gotovo tačno deset puta manje od izvoza Srbije na Kosovo. Iako na prvi pogled deluje da izvoz Kosova u Srbiji stoga nije od velikog značaja, važno je napomenuti da je izvoz Kosova u Srbiju činio čak 7% ukupnog kosovskog izvoza za 2019. godinu.
 
Za ekonomske odnose Srbije i Kosova bi se stoga moglo reći da se na određeni način odvijaju mimo politike, sopstvenom logikom koja ima za cilj dobrobit ekonomskih subjekata u oba društva. Međutim, pored negativnih efekata koje politički sporovi mogu imati na ekonomske odnose, od velikog su značaja različiti procesi na političkom nivou koji ove odnose mogu unaprediti i već su činili to u prošlosti. Jednu vrstu pomenutih političkih procesa svakako čini dijalog Beograda i Prištine, koji je pored svoje čisto političke dimenzije, imao i svoje ekonomske aspekte koji su se često odvijali bez velike pažnje javnosti. Druga vrsta političkih procesa je svakako regionalna ekonomska integracija, koja je već donela znatne dobrobiti celokupnom regionu, ali sadrži i značajne potencijale za jačanje ekonomskih odnosa među regionalnim ekonomijama, pa samim tim i ekonomskim odnosima Srbije i Kosova.
 
Dijalog Beograda i Prištine
 
Kada govorimo o dijalogu Beograda i Prištine, njegove ekonomske komponente čine nam se slabo vidljivim, budući da je pažnja javnosti bila uglavnom posvećena osetljivim političkim pitanjima. Međutim, više sporazuma između Beograda i Prištine, poput sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, carinskim pečatima, kao i regionalnom predstavljanju i saradnji, imali su značajan uticaj na ekonomske odnose dve strane. Takođe, gotovo ispod radara odvijali su se razgovori privrednih komora Srbije i Kosova, koji su već doneli konkretne rezultate kada je u pitanju trgovinska razmena, kao i ostvarili kanale komunikacije kojim su mnogi praktični problemi u međusobnoj trgovini mogli biti uspešno otklonjeni.
 
Zanimljivo je da su nakon uvođenja pomenutih carina od strane kosovske vlade i faktičke suspenzije dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU koja je trajala više od godinu i po dana, ekonomska pitanja došla u centar pažnje. Naime, administracija američkog predsednika Donalda Trampa, čiji je specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel aktivno radio na obnovi razgovora dve strane, upravo stavila ekonomska pitanja u centar ovog novog, praktično paralelnog dijaloga vođenog od strane Sjedinjenih Država.
 
U okviru ovog procesa, predstavnici Srbije i Kosova potpisali su pisma o namerama o uvođenju avio linije Beograd – Priština u januaru 2020, kao i pisma o namerama o obnovi železničkog i drumskog saobraćaja u februaru iste godine. Američka administracija vršila je pritisak na novu kosovsku vladu Aljbina Kurtija da u potpunosti ukine carine od 100%, što se smatralo jednim od razloga za kratko trajanje ove vlade i dolazak Avdulaha Hotija na premijersko mesto. Nakon promene vlade i konačnog ukidanja carina, obnovljen je dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU, ali i proces pod američkim vođstvom. Predstavnici Srbije i Kosova su u septembru 2020. godine u Beloj kući potpisali sporazum o ekonomskoj normalizaciji, popularno nazvan Vašingtonskim sporazumom, kojim su potvrđeni ranije postignuti sporazumi, ali i dogovoreno osnivanje kancelarije američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj (DFC) u Beogradu i izrade studije izvodljivosti o korišćenju ekonomskih potencijala jezera Gazivode, kao i uključivanje Kosova u regionalnu inicijativu „mini-Šengena“.
 
Promena administracije u Vašingtonu dovela je u pitanje važnost ovog sporazuma, pre svega zbog opšteg utiska da je njegova primarna namena bio doprinos izbornoj kampanji Donalda Trampa, a ne deo dugoročne američke strategije u regionu. Međutim, do otvaranja kancelarije DFC u Beogradu je zaista došlo već u septembru, a privredne komore Srbije i Kosova objavile su zajedničku deklaraciju kojom su se istakle podršku poboljšanju ekonomskih odnosa i najavile formiranje zajedničkog tima za ekonomsku saradnju koji bi se podržao ekonomsku normalizaciju. Izjavom je podržana i inicijativa „mini-Šengen“ kao iskorak ka stabilnosti i prosperitetu u regionu.
 
Ekonomska integracija i mogućnosti
 
Regionalna ekonomska integracija pruža velike mogućnosti za ekonomske odnose Srbije i Kosova. Naime, stvaranje jedinstvenog prostora četiri slobode (sloboda kretanja lјudi, robe, usluga i kapitala) značajno će olakšati trgovinu u regionu i olakšati kapitalna ulaganja. Iako ovo važi za celokupan region, za očekivati je da može doneti naročito značajne benefite Srbiji i Kosovu. Imajući u vidu zategnute političke odnose, kao i brojne praktične prepreke njihovim ekonomskim odnosima, regionalna integracija može omogućiti se ove različite prepreke „preskoče“ i ostvari pun potencijal ekonomske saradnje.
 
Postoji još jedan dodan doprinos kojim regionalna ekonomska integracija, kao i ekonomska saradnja uopšte, mogu unaprediti odnose Srbije i Kosova. Naime, imajući u vidu da su politički odnosi dve strane obeleženi značajnim nepoverenjem, kao i veoma ozbiljnom etničkom distancom, razvoj ekonomskih odnosa može posredno pomoći i političkom procesu dijaloga i ostvarivanju deklarisanog cilja normalizacije odnosa. Ekonomska saradnja može doneti obostranu korist i dovesti do stvaranja čvrstih i trajnih ekonomskih veza koje mogu predstavljati značajan generator međusobnog poverenja i dati zamajac potrazi za kompromisnim političkim rešenjima. Na kraju, ne treba zaboraviti da bi jačanje ekonomskih odnosa Srbije i Kosova donelo direktne benefite građanima i privrednim subjektima na obe strane, što je samo po sebi cilj kojem treba težiti.
 
Tekst je napisan u okviru inicijative Open koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a nastao je na osnovu analize “Ekonomska saradnja Srbije i Kosova u kontekstu regionalnog tržišta“ čiji su autori Nikola Burazer iz Centra savremene politike (CSP) i Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE).
 



Ostale vesti

Skupo gorivo i odricanje od automobila
Cene goriva rastu, pa se jedan deo vozača odlučuje na štednju (11%), pokazuju rezultati ankete na sajtu radiokim.net. Ipak, mnogo više ljudi kaže da ništa neće menjati, jer ne može da se odrekne svojih automobila.
  • 28.05.2022
SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022
’’Naša snaga je naše jedinstvo: Putin je izabrao rat. Ostajemo ujedinjeni sa Ukrajinom’’
Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 02.03.2022