Vesti
Analiza

’’Dogovor muškaraca’’ ispred demokratije

Iako tvrde da zastupaju liberalne (leve) ili konzervativne (desne) politike, partije nemaju nikakve specifične ideologije i podsećaju na ono što je poznato pod terminom ,kartelske’ partije - organizacije koje vode grupe rukovođene sopstvenim interesima i osvajanjem vlasti. Izgleda da malo lidera na Kosovu brine o ideologiji ili zna šta je to, navodi u autorskom tekstu Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje.
’’Dogovor muškaraca’’ ispred demokratije
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Kada grupi bivših pobunjenika i bivših komunista poverite zadatak izgradnje demokratije, dobijete Kosovo, predstavničku demokratiju sa poluautokratskim liderstvom. Kosovo bi se moglo definisati kao relativno uspešna predstavnička demokratija – održano je nekoliko ciklusa slobodnih i fer izbora – ali ne i kao liberalna demokratija, politički sistem koji karakterišu ne samo slobodni i pošteni izbori, već i slobodno i fer tržište, vladavina prava i podela vlasti. Vladavina prava trpi zbog političkog uticaja I kontrole, a tržište nije ni slobodno ni fer, kontrolisano je od strane nekolicine kompanija sa čvrstim političkim vezama.

Kosovsku demokratiju najbolje definišu reči lidera Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ise Mustafe da „ljudi ne biraju vladu, oni samo biraju parlament.” Za Mustafu i većinu njegovih partijskih kolega, demokratija manje-više počinje i završava izborima. Kad obave glasanje, ljudi se vraćaju na posao, a rukovodstva partija sama odlučuju ko će formirati vladajuću koaliciju sa kim, retko uzimajući u obzir preferencije birača i obećanja data u kampanji. Sporazumi o partijskim koalicijama često uključuju podele između njih, ne samo političkih funkcija, već i profesionalnih, kao što su tužioci, sudije, članovi odbora javnih preduzeća, direktori Javnog medijskog servisa i Agencije za privatizaciju i ambasadori.

Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, u kojima partijski lideri učestvuju u preliminarnim izborima po principu jedan član - jedan glas, većinu lidera na Kosovu biraju partijske strukture koje te lidere lako kontrolišu. Uz to, u mnogo slučajeva, kao i u slučaju Mustafe iz DSK, lideri se biraju aklamacijom, a ne tajnim glasanjem. Oni koji ne podignu ruku, obično snose posledice. Pokret Samoopredeljenje je uveo preliminarne izbore za partijske lidere, ali je Aljbin Kurti učestvovao u prvim takvim partijskim izborima bez konkurencije, tako da trka nije izgledala nimalo više demokratska od izbora Mustafe aklamacijom.

Vladajuće koalicije su zasnovane na ličnim odnosima partijskih lidera i često na njihovim kratkoročnim interesima. Odnosi lidera i njihovi tajni sporazumi često su zamena za zakonske procedure. Isa Mustafa iz DSK je izašao iz vladajuće koalicije sa Samoopredeljenjem Aljbina Kurtija jer je ovaj drugi smenio ministra koji je, očigledno, prekršio privatni dogovor Mustafa-Kurti. Iako Ustav dozvoljava premijeru da smenjuje i imenuje ministre, dogovor Mustafa-Kurti je pokazao da je ispred Ustava, pokazujući da su tradicionalne vrednosti, kao što je ’dogovor muškaraca’ ponekad snažnije od normi kosovske demokratije u nastajanju. Naknadni pokušaji da se koalicija spase su takođe bili bezuspešni zbog tradicionalnih principa osvete: ako je Aljbin Kurti smenio ministra Ise Mustafe, sada Isa Mustafa mora da obori Aljbina Kurtija, kako bi odbranio čast DSK.

Kao glavna komponenta demokratskog sistema, političke partije ostaju slabe, nestabilne i imaju teškoće u razvijanju adekvatne demokratske kulture i debate o unutrašnjoj politici. Malo je međustranačkog i unutarstranačkog dijaloga i kompromisa. Uz to, većina političara nije dosledna svom sistemu ideoloških uverenja, već više svojim kratkoročnim interesima. Pre otprilike godinu dana, jedna grupa se odvojila od Samoopredeljenja i ušla u predizbornu koaliciju sa Alijansom za Budućnost Kosova, svojim političkim protivnikom.

Iako tvrde da zastupaju liberalne (leve) ili konzervativne (desne) politike, partije nemaju nikakve specifične ideologije i podsećaju na ono što se poznato pod terminom ,kartelske’ partije, organizacije koje vode grupe rukovođene sopstvenim interesima i osvajanjem vlasti. Izgleda da malo lidera na Kosovu brine o ideologiji ili zna šta je to. I dalje povezuju ,levo’ sa komunizmom, a ,desno’ sa patriotizmom. Posledica toga je da sve, osim Samoopredeljenja, tvrde da su ,patriotske’ partije.

Iako su se izjasnili kao konzervativci, DSK, DPK i ABK podržavaju velike vlade i ogromnu javnu potrošnju. Oni podržavaju druge levičarske politike, one univerzalne, kao što su zdravstvo i obrazovanje, programe velike socijalne pomoći, poput programa za ratne veterane na koji odlazi oko 8 procenata državnog budžeta Kosova. Partije kosovskih Srba i drugih nealbanskih zajednica do sada su se bavile samo svojim etničkim pitanjima.

Poluautokratski lideri partija i nepoštene politike oblikuju demokratiju Kosova. Najveći deo građana Kosova zna da je sistem korumpiran, ali se osećaju bespomoćno, malo njih veruje da može bilo šta da se uradi kako bi se to promenilo. Mnogi su frustrirani što prodemokratske snage ne uspevaju da pobede poluautokrate, ne zbog izostanka javne podrške i glasova – velika većina je glasala za mlađe, demokratski nastrojene pojedince iz svih partija na izborima održanim u novembru 2019 – već zato što stari lideri partija svaki put uspeju da nadmudre one mlađe i demokratski orijentisane. Kada su svi pomislili da će se stara garda DSK nepovratno povući, oni su iznenada povratili svoju moć.

Poluautokrate ne mogu više da kontrolišu birače i ishode izbora, ali kontrolišu sistem koji su rešeni da brane po svaku cenu. Ironija je da oni takođe uživaju podršku onih koji podržavaju Kosovo iz inostranstva. Moglo bi se tačno zaključiti da američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel ima veći uticaj na pravac demokratije na Kosovu od oko 800.000 birača na Kosovu.

Da parafraziramo Tomaša G. Masarika, prvog predsednika Čehoslovačke nakon 1918: imamo demokratiju, sada su nam potrebne demokrate.


Tekst je, u saradnji sa Novom društvenom incijativom (NSI), napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, NSI ni RTV Kim.

Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centar, Crno beli svet, Forum for Development and Multiethnic Collaboration, New Social Initiative, NGO Aktiv, Center for the Rights of Minority Communities, Institute for Territorial Economic Development, Humani Centar Mitrovica, RTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.



Ostale vesti

Kosovo: Događaji koji su obeležili 2020. godinu
Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.
  • 31.12.2020
Fejsbuk prijatelji ipak manje važni
Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?
  • 21.12.2020
O Fondu za razvoj severa Kosova
Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 30.11.2020
O bezbednosti Srba na Kosovu iz perspektive Beograda
Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.
  • 20.11.2020
Da li će DFC finansirati izgradnju Autoputa mira?
Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 18.11.2020
O dijalogu se govori, ali on nikada nije počeo
Atmosfera pregovora - u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube - istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.
  • 13.11.2020