Vesti
Analiza

“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“

Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.
“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“
Sedište EU u Briselu (Foto Kim arhiva)

Nakon otkazivanja samita u Vašingtonu, EU je dobila priliku da dinamičnije posreduje u pregovorima Beograda i Prištine. Šanse za postizanje sporazuma o normalizaciji nisu velike zbog nedostataka u pristupu koji EU ima prema pregovorima, ali i prevelikog oslanjanja na predsednike Vučića i Tačija. Ovo su neki od stavova izneti tokom onlajn debate Mitrovačkog društvenog kluba pod nazivom „Otvoreno o dijalogu“ koja je održana 8. jula.

O perspektivi nastavka dijaloga između Beograda i Prištine govorili su Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova, Augustin Paljokaj, dopisnik lista Koha Ditore i hrvatskog Jutarnjeg lista iz Brisela i Borko Stefanović, bivši šef pregovaračkog tima Beograda. Moderator debate bio je Ognjen Gogić, šef kancelarije NVO AKTIV u Prištini.

Učesnici debate saglasni su da je Brisel dobio novu šansu da posreduje u dijalogu, ali da je taj proces dug i bremenit. Rada Trajković ocenila je da su predsednici Vučić i Tači dugo imali monopol nad pregovorima koje se vodili u pravcu razmene teritorija, kao svom zajedničkom projektu, u koji su mnogo uložili. Kako Tači više ne može da vodi pregovore sa prištinske strane, odgovornost prelazi na premijera Hotija koji nema dovoljnu podršku. Prema rečima Augustina Paljokaja, Kosovu je potrebna unutrašnja konsolidacija pre dijaloga.

Kada nema nade o proširenju, nema ni mamca koji EU može ponudi stranama da pregovaraju, zbog čega Paljokaj jedinu nadu za uspeh dijaloga vidi u iskrenom angažovanju Nemačke i Francuske. Proces pregovora odvija se sporo, upravo zbog sporosti procesa evropskih integracija, što dolazi do izražaja u odbijanju Francuske i drugih članica EU da odobre viznu liberalizaciju sa Kosovom.

Borko Stefanović je skeptičan da se dogovor može postići sa kompromitovanim liderima, kao što su u predsednik Srbije Vučić, koji ima imidž evropskog diktatora, i predsednik Kosova Tači, koji se sumnjiči za ratne zločine. Sličnog mišljenja je i Rada Trajković, koja zaključuje da je potrebna nova demokratska generacija u Beogradu i Prišini koja će raditi na brobi protiv kriminala i ponuditi nova rešenja, koja neće podrazumevati etničke podele.

Kada je reč o saopštenju Specijalnog tužilaštva o optužnici protiv predsednika Tačija, panelisti su se saglasili da je bilo pitanje vremena kada će doći do takve vesti. Augustin Paljokaj prokomentarisao je da optužnica nije iznenađenje, ali da je saopštenje tužilaštva bio čudan potez, koji je verovatno preduzet zbog straha da tokom pregovora može doći do predloga o amnestiji ili ukidanju Specijalnog suda. Stefanović je naveo da takav razvoj događaja ukazuje da u Sjedinjenim Državama postoji rascep između Bele kuće i Saveta za nacionalnu bezbednost, s jedne, i Stejt departmenta, s druge strane. Prema Stefanovićevim rečima, Grenel je pokušao da dođe do sporazuma na brži način, ali je sada jasno da proces ne može da ide izvan mandata UN.

Panelisti su se osvrnuli na proteste građana koji su održani u Beogradu u noći između 7. i 8. jula. Borko Stefanović govorio је o prisili koju je policija primenila prema demonstrantima. Augustin Paljokaj podelio je informaciju da su dešavanja u Beogradu bila prva vest u medijima u Belgiji. Panelisti su ukazali da autokratski karakter vlasti u Beogradu može dovesti do novih protesta u vezi sa dijalogom sa Prištinom zbog netransparetnosti pod kojim se on odvija.

Debata Mitrovičkog društvenog kluba sprovedena je uz podršku Kosovske fondacija za otvoreno društvo.



Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021