Vesti
Analiza

“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“

Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.
“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“
Sedište EU u Briselu (Foto Kim arhiva)

Nakon otkazivanja samita u Vašingtonu, EU je dobila priliku da dinamičnije posreduje u pregovorima Beograda i Prištine. Šanse za postizanje sporazuma o normalizaciji nisu velike zbog nedostataka u pristupu koji EU ima prema pregovorima, ali i prevelikog oslanjanja na predsednike Vučića i Tačija. Ovo su neki od stavova izneti tokom onlajn debate Mitrovačkog društvenog kluba pod nazivom „Otvoreno o dijalogu“ koja je održana 8. jula.

O perspektivi nastavka dijaloga između Beograda i Prištine govorili su Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova, Augustin Paljokaj, dopisnik lista Koha Ditore i hrvatskog Jutarnjeg lista iz Brisela i Borko Stefanović, bivši šef pregovaračkog tima Beograda. Moderator debate bio je Ognjen Gogić, šef kancelarije NVO AKTIV u Prištini.

Učesnici debate saglasni su da je Brisel dobio novu šansu da posreduje u dijalogu, ali da je taj proces dug i bremenit. Rada Trajković ocenila je da su predsednici Vučić i Tači dugo imali monopol nad pregovorima koje se vodili u pravcu razmene teritorija, kao svom zajedničkom projektu, u koji su mnogo uložili. Kako Tači više ne može da vodi pregovore sa prištinske strane, odgovornost prelazi na premijera Hotija koji nema dovoljnu podršku. Prema rečima Augustina Paljokaja, Kosovu je potrebna unutrašnja konsolidacija pre dijaloga.

Kada nema nade o proširenju, nema ni mamca koji EU može ponudi stranama da pregovaraju, zbog čega Paljokaj jedinu nadu za uspeh dijaloga vidi u iskrenom angažovanju Nemačke i Francuske. Proces pregovora odvija se sporo, upravo zbog sporosti procesa evropskih integracija, što dolazi do izražaja u odbijanju Francuske i drugih članica EU da odobre viznu liberalizaciju sa Kosovom.

Borko Stefanović je skeptičan da se dogovor može postići sa kompromitovanim liderima, kao što su u predsednik Srbije Vučić, koji ima imidž evropskog diktatora, i predsednik Kosova Tači, koji se sumnjiči za ratne zločine. Sličnog mišljenja je i Rada Trajković, koja zaključuje da je potrebna nova demokratska generacija u Beogradu i Prišini koja će raditi na brobi protiv kriminala i ponuditi nova rešenja, koja neće podrazumevati etničke podele.

Kada je reč o saopštenju Specijalnog tužilaštva o optužnici protiv predsednika Tačija, panelisti su se saglasili da je bilo pitanje vremena kada će doći do takve vesti. Augustin Paljokaj prokomentarisao je da optužnica nije iznenađenje, ali da je saopštenje tužilaštva bio čudan potez, koji je verovatno preduzet zbog straha da tokom pregovora može doći do predloga o amnestiji ili ukidanju Specijalnog suda. Stefanović je naveo da takav razvoj događaja ukazuje da u Sjedinjenim Državama postoji rascep između Bele kuće i Saveta za nacionalnu bezbednost, s jedne, i Stejt departmenta, s druge strane. Prema Stefanovićevim rečima, Grenel je pokušao da dođe do sporazuma na brži način, ali je sada jasno da proces ne može da ide izvan mandata UN.

Panelisti su se osvrnuli na proteste građana koji su održani u Beogradu u noći između 7. i 8. jula. Borko Stefanović govorio је o prisili koju je policija primenila prema demonstrantima. Augustin Paljokaj podelio je informaciju da su dešavanja u Beogradu bila prva vest u medijima u Belgiji. Panelisti su ukazali da autokratski karakter vlasti u Beogradu može dovesti do novih protesta u vezi sa dijalogom sa Prištinom zbog netransparetnosti pod kojim se on odvija.

Debata Mitrovičkog društvenog kluba sprovedena je uz podršku Kosovske fondacija za otvoreno društvo.



Ostale vesti

Kosovo: Događaji koji su obeležili 2020. godinu
Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.
  • 31.12.2020
Fejsbuk prijatelji ipak manje važni
Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?
  • 21.12.2020
O Fondu za razvoj severa Kosova
Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 30.11.2020
O bezbednosti Srba na Kosovu iz perspektive Beograda
Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.
  • 20.11.2020
Da li će DFC finansirati izgradnju Autoputa mira?
Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 18.11.2020
O dijalogu se govori, ali on nikada nije počeo
Atmosfera pregovora - u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube - istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.
  • 13.11.2020