Vesti
Analiza

“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“

Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.
“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“
Sedište EU u Briselu (Foto Kim arhiva)

Nakon otkazivanja samita u Vašingtonu, EU je dobila priliku da dinamičnije posreduje u pregovorima Beograda i Prištine. Šanse za postizanje sporazuma o normalizaciji nisu velike zbog nedostataka u pristupu koji EU ima prema pregovorima, ali i prevelikog oslanjanja na predsednike Vučića i Tačija. Ovo su neki od stavova izneti tokom onlajn debate Mitrovačkog društvenog kluba pod nazivom „Otvoreno o dijalogu“ koja je održana 8. jula.

O perspektivi nastavka dijaloga između Beograda i Prištine govorili su Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova, Augustin Paljokaj, dopisnik lista Koha Ditore i hrvatskog Jutarnjeg lista iz Brisela i Borko Stefanović, bivši šef pregovaračkog tima Beograda. Moderator debate bio je Ognjen Gogić, šef kancelarije NVO AKTIV u Prištini.

Učesnici debate saglasni su da je Brisel dobio novu šansu da posreduje u dijalogu, ali da je taj proces dug i bremenit. Rada Trajković ocenila je da su predsednici Vučić i Tači dugo imali monopol nad pregovorima koje se vodili u pravcu razmene teritorija, kao svom zajedničkom projektu, u koji su mnogo uložili. Kako Tači više ne može da vodi pregovore sa prištinske strane, odgovornost prelazi na premijera Hotija koji nema dovoljnu podršku. Prema rečima Augustina Paljokaja, Kosovu je potrebna unutrašnja konsolidacija pre dijaloga.

Kada nema nade o proširenju, nema ni mamca koji EU može ponudi stranama da pregovaraju, zbog čega Paljokaj jedinu nadu za uspeh dijaloga vidi u iskrenom angažovanju Nemačke i Francuske. Proces pregovora odvija se sporo, upravo zbog sporosti procesa evropskih integracija, što dolazi do izražaja u odbijanju Francuske i drugih članica EU da odobre viznu liberalizaciju sa Kosovom.

Borko Stefanović je skeptičan da se dogovor može postići sa kompromitovanim liderima, kao što su u predsednik Srbije Vučić, koji ima imidž evropskog diktatora, i predsednik Kosova Tači, koji se sumnjiči za ratne zločine. Sličnog mišljenja je i Rada Trajković, koja zaključuje da je potrebna nova demokratska generacija u Beogradu i Prišini koja će raditi na brobi protiv kriminala i ponuditi nova rešenja, koja neće podrazumevati etničke podele.

Kada je reč o saopštenju Specijalnog tužilaštva o optužnici protiv predsednika Tačija, panelisti su se saglasili da je bilo pitanje vremena kada će doći do takve vesti. Augustin Paljokaj prokomentarisao je da optužnica nije iznenađenje, ali da je saopštenje tužilaštva bio čudan potez, koji je verovatno preduzet zbog straha da tokom pregovora može doći do predloga o amnestiji ili ukidanju Specijalnog suda. Stefanović je naveo da takav razvoj događaja ukazuje da u Sjedinjenim Državama postoji rascep između Bele kuće i Saveta za nacionalnu bezbednost, s jedne, i Stejt departmenta, s druge strane. Prema Stefanovićevim rečima, Grenel je pokušao da dođe do sporazuma na brži način, ali je sada jasno da proces ne može da ide izvan mandata UN.

Panelisti su se osvrnuli na proteste građana koji su održani u Beogradu u noći između 7. i 8. jula. Borko Stefanović govorio је o prisili koju je policija primenila prema demonstrantima. Augustin Paljokaj podelio je informaciju da su dešavanja u Beogradu bila prva vest u medijima u Belgiji. Panelisti su ukazali da autokratski karakter vlasti u Beogradu može dovesti do novih protesta u vezi sa dijalogom sa Prištinom zbog netransparetnosti pod kojim se on odvija.

Debata Mitrovičkog društvenog kluba sprovedena je uz podršku Kosovske fondacija za otvoreno društvo.



Ostale vesti

Izgradnja mira na Kosovu
Dijalog (Beograda i Prištine) je poslednjih godina ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim aspektima podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa, piše u autorskom tekstu Dejvid L. Filips*, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija (Menhetn, Njujork).
  • 20.10.2020
Vučić, Hoti i „Trampovo jezero“
Dok se predsednik Kosova Hašim Tači trenutno bavi samo sobom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je postao pravi vuk u međunarodnoj i regionalnoj politici. Što jes’ - jes’, i on se bavi sobom, ali on ti je, brate, Srbija, pa se to podrazumeva. Kad se bavi sobom, bavi se i nacijom u isto vreme.
  • 01.10.2020
Nastava na daljinu iz ugla školskog psihologa
Izvođenje nastave i prenošenje znanja zahteva neposredan rad sa učenicima, postavljanje ciljeva i ishoda rada u nastavnom procesu i njihovo proveravanje kroz prisustvo i angažovanje učenika na času. Učenje na daljinu postalo je poseban izazov, kako za zaposlene u školi (učitelje, nastavnike, stručne saradnike), tako i za učenike i roditelje, smatra diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut Valentina Nikolić.
  • 25.09.2020
Od Briselskog sporazuma do Vašingtonskog dogovora
Posredovani pokušaji uređenja života, ili današnjim rečnikom kazano "normalizacije odnosa", između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji traju bezmalo dve i po decenije. Tačnije, još od vremena kada su prekaljeni, ali ne i tako uspešni, posrednici iz doba Jugoslovenske krize: Oven, Stolteberg, Mazovjecki, Ren i drugi pokušali da posreduju u postizanju dogovora o obrazovanju. Nakon toga su usledila manje ili više neuspešna nastojanja da se pronađu rešenja u različitim oblastima, od energetike do statusnih pitanja.
  • 23.09.2020
Građani nezadovoljni modelom nastave u školama
Nešto manje od 70 odsto posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi nezadovoljno je aktuelnim modelom nastave koji se trenutno primenjuje u školama.
  • 22.09.2020
Šta je potpisano u Beloj kući?
Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti su 04. septembra 2020. godine, u Vašingtonu u Beloj kući, potpisali pisma o namerama nakon pregovora koje je organizovala administracija Donalda Trampa. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), „think tank“ iz Beograda, je objavio detaljnu analizu dokumenata koji su potpisani, i izneo ocene dogovorenih tačaka, kao i mogućih dobitaka i gubitaka. Presednik upravnog odbora CDDRI Dušan Lj. Milenković osvrnuo se na najvažnije.
  • 11.09.2020