Vesti
Analiza

"Dijalogom o Kosovu Vučić preskočio mračnu senku istorije"

Inicijativom za otvaranje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, srpski predsednik Aleksandar Vučić je preskočio "mračnu senku istorije", ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung.
Aleksandar Vučić u Leposaviću (Foto Politika)

"U Srbiji ove godine nema letnje rupe", piše nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) i objašnjava da je povod za to dao predsednik Vučić, kada je, sredinom jula, objavio esej o Kosovu, od kada ne prestaju rasprave na tu temu.

"To što Vučić piše je za srpske pojmove isto kao kada bi turski predsednik Erdogan napisao da su 1915. Osmanlije izvršile genocid nad Jermenima. Vučić je tako preskočio mračnu senku srpske istorije, na čijem nastajanju je nekada vredno radio", navodi frankfurtski list.

Od svojih sunarodnika je, navodi autor teksta Mihael Martnez, zatražio da uvide da je "Kosovo, koje je 2008. uz američku i zapadnoevropsku podršku proglasilo nezavisnost – izgubljeno".

"Mnogi Srbi odavno tako misle, pri čemu imaju druge brige: važna su im radna mesta, dobre škole za njihovu decu ili stambeni prostor koji mogu da plate, a ne mit o večno srpskom Kosovu", piše frankfurtski dnevnik, a prenosi Radio Dojče vele.

"No, vodeći srpski političari, iz straha od male, ali uticajne manjine nacionalističkih intelektualaca, pravoslavnih vladika i drugih demagoga, do sada se nisu usuđivali da nazovu stvari pravim imenom", ističe list i objašnjenje nalazi u tome da oni, za razliku od Vučića, strahuju od reakcije birača.

"Ako u Beogradu postoji političar koji će prestati da cepti od straha pred biračima, onda je to Vučić", navodi nemački list i dodaje da lider SNS-a, od kada je na predsedničkim izborima osvojio apsolutnu većinu, u Beogradu ima veću moć od bilo kog političara posle autokrate Slobodana Miloševića u devedesetim godinama.
Kad je reč o njegovom tekstu o Kosovu, list piše da su srpske novine pune priloga koji su za Vučićevu inicijativu ili protiv nje i konstatuje:

"Predsednik je uspeo da postigne to što je i hteo: da se pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu, u kome više neće biti tabua, pre svega među akademicima i intelektualcima. Njihov nacionalistički ogranak, doduše, očajnički uzurpira za sebe raspolaganje ovom debatom, ali je u sve većim teškoćama", navodi Frankfurter algemajne cajtung.

Posle prikaza tipičnih reakcija na Vučićevu inicijativu i odgovarajuće argumentacije, analiza se završava rečima:

"Isti taj Vučić je pre nekoliko dana ponovio da će Beograd učiniti sve da spreči prijem Kosova u Unesko. Za sada su Vučićeve ciljane provokacije pre svega samo reči. Ali ipak – reči kakve se iz Beograda dosad nisu čule."

Frankfuretr algemajne cajtung je, inače, u pojedinim delovima Vučićevog teksta o Kosovu, kao na primer u delu u kojem citira nekadašnjeg izraelskog predsednika Šimona Peresa, "prepoznao" "rukopis" nekih njegovih savetnika iz Izraela, sa kojima, kako navode, godinama sarađuje.

To su, navodi se, ljudi "kao što je Aron Šaviv, šef firme ’Strategy and Campaigns’, koja je, prema njegovim rečima, specijalizovana za pobede u izbornim kampanjama", ili marketinški strateg Saf Ejsin.

 

 



Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021