Vesti
Analiza

Dijalog, znanje i društveni napredak

Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
Dijalog, znanje i društveni napredak
Ilustracija (Foto Pixabay)

O autoru

Dr Aleksandar M. Ćorac rođen je u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu školu završio je u Lešku, a srednju u Leposaviću. Studije opšte medicine nastavio na Medicinskom fakultetu u Prištini, gde je i diplomirao, magistrirao i doktorirao.

Svoje društveno angažovanje iskazivao je na različite načine:

- Autor više udžbenika i više od 100 naučnih i stručnih radova.
- Rukovodilac studentskih organizacija.
- Član opštinskog veća SO Leposavić.
- Član uređivačkog odbora i recenzent u više naučnih i stručnih časopisa.
- Dobitnik Zahvalnice grada Uba za pomoć tokom i nakon poplava 2014. godine.
- Član Republičkog veća sindikata visokog obrazovanja SSS Srbije.
- Član inicijalnog radnog tima za ispitivanje posledica dejstava NATO pakta na Srbiju.
- Član i rukovodilac u više društvenih i stručnih udruženja.
- Učesnik većeg broja radnih i dobrotvornih akcija.

Oženjen je, otac dvoje dece.

Od svog dolaska na studije, već u prvoj godini svog boravka u Prištini, sada već daleke 1989, susreo sam se sa sukobima i pokušajima dijaloga Srba i Albanaca. Bilo je to vreme ključanja u društvu. U sobi studentskog doma br. 2 bilo nas je četvorica: Afrim (Albanac) Ahmet-Meto i Almaz (muslimani iz Novog Pazara) i ja (Srbin). Studenti Albanci demonstracije "za republiku Kosovo" su organizovali između domova u studentskom centru. Nakon sukoba sa policijom koji bi redovno nastajali, policija je bacala suzavac. Kako nam je soba bila u prizemlju doma br. 2, činilo mi se da sav taj suzavac ulazi baš kod nas. Gutali smo ga svi zajedno. Često do povraćanja. Gledao sam kroz prozor svoje kolege Albance kako padaju na zemlju. Pitao sam starije kolege da izađemo da pomognemo. Jedan od njih (musliman inače) rekao mi je da sačekamo. Demonstrante koji su padali, drugi demonstranti su podizali i nosili u "polusvesnom" stanju. Kamere zapadnih medija sve su uredno snimale. Nosili su ih do ispod prodavnice kod doma br. 3, gde bi oni odjednom ustajali na noge i sa druge strane prodavnice ponovo ulazili u masu. Stariji kolega mi je rekao: „Vidiš li zašto smo trebali da sačekamo“. Nakon nekog vremena kreću protesti studenata Srba. "Nećemo da gutamo suzavac". "Hoćemo normalne uslove za učenje". "Država neka rešava probleme, ali nećemo mi da budemo žrtve". "Hoćemo odvojene sobe". U toku protesta, jedan kolega mi reče: "Samo da nas prebace u peticu (dom br.5), on je najbolji, njima neka daju ove lošije". Shvatio sam da su i tada (kao i sada) interesi nadređeni istini i da se najlakše kriju iza parola. Bez obzira kojem narodu pripadaš.

Ipak, i takvoj situaciji postojali su na obe strane ljudi koji su želeli da bude bolje. Uspeli smo da organizujemo sastanak (dijalog) dve grupe studenata – Albanaca i Srba. Bio je to prvi takav dijalog kojeg lično mogu da posvedočim. I uspeli smo da se složimo da "mi" ne tražimo odvajanje, a da "oni" proteste izmeste iz kruga studentskog centra. Uspešan dijalog. Ali?! Dogovor je trajao do ujutru. Nečiji interesi su ga srušili.

Koliko li je na različitim mestima i nivoima bilo takvih dijaloga i pokušaja dijaloga. Sve do ovih poslednjih, dijaloga kroz pregovore u okviru tzv. Briselskog procesa. I kakav je njihov rezultat? To vidimo svi. Za Srbe sa Kosova i Metohije rezultati su uglavnom negativni. Nema povratka, nema slobode, nema pravde, nema dostojanstva… U razgovoru sa starijima od 50 godina, teško ćete naći nekoga, bez obzira da li je Albanac ili Srbin, ko vam neće reći da samo može da sanja nekadašnji kvalitet života. Za one mlađe pregovori su doneli i da nečeg ima – ima odlaska, ili bolje reći bežanja.

A zašto je tako i kako učiniti da proces dijaloga i njegovi rezultati budu drugačiji - plodotvorni?

Uticaj obrazovanja i profesije kojom se bavimo neminovno utiče i na našu percepciju društva koje nas okružuje. Tako i ja često svoje okruženje posmatram iz ugla svoje profesije. Kao lekar, koji se bavi preventivnom medicinom, znam da je bolesti najbolje sprečiti. Ali, kada to ne uspe i do bolesti ipak dođe, protiv nje se moramo boriti. Da bi smo se borili protiv bolesti najpre moramo da dokažemo istinu o njenom postojanju, odnosno da je dijagnostikujemo. Tek kada se uspostavi dijagnoza, može se pristupiti lečenju. Uslov i za jedno i za drugo je da imamo potrebno znanje. Znanje je jedini put ka izlečenju. Ako pogledamo sadašnje društvo na Kosovu* ne možemo izbeći konstataciju da je ono teško bolesno. Zasnovano je na mnogo čemu, ali na znanju teško da je. Celo ovo područje "regiona", a Kosovo i Metohija posebno, izloženo je ekstremnoj degradaciji znanja. Školovanje, najčešće, nije put ka znanju nego samo put ka diplomi, čija vrednost (valorizovana u znanju) u nekim slučajevima nije veća od praznog papira. Društva koja su nastala na ovom području postaju zarobljena u svom neznanju. Društvo na Kosovu i Metohiji verovatno i najviše. Gde kod se okrenete, susrećete se sa osobama koje se predstavljaju kao eksperti za različite oblasti. Nikada više eksperata, a nikada manje znanja. Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, od čijeg smo mandata očekivali put ka društvenom oporavku i napretku kroz istinu i znanje, a dobili (uz časne izuzetke) licemerje i kolonijalni odnos.

Još u staroj Grčkoj (odakle i potiče pojam dijaloga) je bilo poznato da dijalog služi za saznavanje i raspravljanje problema, kroz iznošenje teze i antiteze. Jedino tako je moguće kreirati nove autonomne ideje za rešenja problema. Preduslov je, naravno, da proces bude voljan, odnosno, strane moraju biti voljne da prihvate razuman odgovor na teme dijaloga. Samo tako realizovan dijalog može dati rezultat koji će biti održiv.

Društva zakopana u svojim neznanjima i nespremna da prime znanja, koja im nekada i ne prijaju, nemaju šansu za uspeh u dijalogu. Iz tog razloga, za delotvoran dijalog potrebno je najpre ispuniti standarde. Upravo zato i smatram da je jednu od ključnih grešaka u razvoju društva na Kosovu i Metohiji predstavljalo odustajanje od tada opšteprihvaćenog pristupa "Standardi pre statusa". Očigledno je da je društvu na Kosovu i Metohiji neophodno da ostvari i dostigne određene vrednosti. Put za dostizanje tih vrednosti je, kao i u svakom uspešnom društvu, jedino put znanja. U suprotnom, ostaje nam ono što imamo danas, a to je polukolonijalni status, sa svim svojim posledicama.

Jasno je znači da bez postizanja odgovarajućeg nivoa (standarda) znanja, i kod Srba i kod Albanaca, nema mogućnosti vođenje istinskog dijaloga, bez čijih rezultata, pak, neće biti ni napretka društva. Samo društveni napredak zasnovan na znanju može dovesti do toga da se činjenice prihvate onakve kakve jesu, a ne onakve kakve želimo da budu. U suprotnom, pregovore je moguće voditi, kao i do sada, ali oni neće predstavljati istinski dijalog, pa će i rezultati takvog dijaloga biti felerični i prouzrokovaće probleme generacijama koje ovde stasavaju. Barem onima koji na ovom području ipak ostanu.

Društvo bez znanja osuđeno je na samo jedan put, put propasti. Pre ili kasnije. A kuda vodi taj put propasti, svima nama na ovom području je dobro poznato.

 

Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti NVO FDMC čiji je doprinos tekst Aleksandra Ćorca.

 



Ostale vesti

U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021
“Glasaću za opoziciju kada dođe na vlast”
Što bi rekao jedan moj prijatelj: “Da ovde očekuješ promene je kao da gledaš u kurje oko, i očekuješ da ti namigne“. Ovo je svakako stav koji proizilazi iz očajanja zbog situacije u našem društvu ali, nažalost, velikim delom i iz iskustva, piše izvršni producent i direktor RTV Kim u Čaglavici Isak Vorgučić.
  • 02.02.2021