Vesti
Analiza

Digitalizacija - šansa za ekonomije u regionu

Prošle nedelje sam imao impresivan razgovor sa grupom inovativnih umova sa Kosova i iz Severne Makedonije. Bila je to razmena ideja sa mladim profesionalcima koji traže nove puteve, nove vizije. Ti kreativni ljudi traže mogućnosti, tako da njihov rad stvara korist za njih i društvo. Debata je bila deo #EUConnects 4 #FutureIsDigital kampanje koju moja kancelarija sprovodi tokom jula, piše Šef Kancelarije EU/Specijalni predstavnika EU ambasadora Tomaš Sunjog.
  • 30.07.2021
  • 14:03 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, piše ambasador Tomaš Sunjog
  • komentara:
  • pregleda: 345
Digitalizacija - šansa za ekonomije u regionu
Ilustracija (Foto Pixabay)

Digitalni start­apovi su bili suština našeg razgovora koji se dogodio tokom meseca gde smo mi na terenu procenili ambiciozni Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan. Digitalna budućnost je ključno poglavlje ovog plana i uključuje potrebu za digitalnom transformacijom kao putem ka ekonomskom napretku.

Kada je Evropska komisija usvojila ovaj plan prošle godine, imala je na umu dva izazova. Prvi je bio izbijanje pandemije kovida-19, koja je imala veliki uticaj na ekonomije manje razvijenih zemalja. Drugi je bio potreba za dugoročnim rešavanjem ovih posledica. Cilj ovog plana je da podstakne dugoročni oporavak potpomognut digitalnom tranzicijom. Jedno od poglavlja Ekonomskog i investicionog plana je Digitalna Agenda.

Plan je ambiciozan, kao što sam rekao, ne samo zato što se zasniva na bogatom finansijskom okviru, već i zato što uključuje širok spektar područja. Plan je masivan, sprovođenje je u toku, a već smo počeli da vidimo rezultate. Kampanja je započela tačno na dan kada je na snagu stupio sporazum o besplatnom romingu za šestorku Zapadnog Balkana. EU je ponosna na to, s obzirom na to da dugo stojimo iza te inicijative. Danas studenti, poslovni ljudi, umetnici, profesionalci mogu putovati regionom i povezani su sa svojim partnerima, prijateljima, članovima porodice bez dodatnih troškova, što je značajno.

Tokom ovih nedelja dotakli smo se i važne komponente digitalizacije poslovanja, kao mogućnosti za ekonomije i društva u regionu, tako i za svetske ekonomije. Digitalnim rešenjima, ekonomije Zapadnog Balkana mogu doprineti održivoj, resursno-efikasnoj ekonomiji i pružiti bolje usluge svojim građanima.

EU je kontinuirano podržavala ove segmente ekonomije kroz različite inicijative, a to će činiti i u budućnosti. Srećni smo zbog njihovog napretka, ali svesni da se digitalizacija poslovnih prilika može dalje iskorišćavati, kroz podršku digitalnim start-apovima i proširenju preduzeća, te digitalnim veštinama. Verujemo da postoji puno potencijala za dalji napredak.

U komponenti digitalizacije vidimo da su brojna preduzeća uspešno transformisala svoje aktivnosti i da ih drugi mogu koristiti kao primer za unapređenje svog načina rada.

Što se tiče digitalnih start-apova, omladina Kosova je vrlo dobar primer praćenja globalnih trendova i trenutak je da podelimo njihove primere, jer ovde vidimo još veći potencijal. Trenutak je da se angažujete i učite od ovih nadarenih umova, koje je podržala i podržaće Evropska unija kroz Ekonomski i investicioni plan što je i osnova kampanje o kojoj govorimo.

U razgovoru sa mladim preduzetnicima, start­apovima, iskoristili smo ovaj segment. Bila je to svojevrsna provera situacije, iako u uskom segmentu, poput digitalnih start-upova. Digitalizacija predstavlja priliku za ekonomije i društva u regionu, priliku za svakog građanina. Digitalna rešenja doprinose održivoj i resursno-efikasnoj ekonomiji.

Podrška razvoju digitalnih veština, e-upravi, e-trgovini, e-nabavci i e-zdravstvu učinila bi vlasti transparentnijima i odgovornijima, smanjile troškove i poboljšale pružanje usluga građanima i preduzećima, istovremeno baveći se dimenzijom društvene povezanosti. Poboljšanje pristupa digitalnoj robi i uslugama i maksimiziranje potencijala za rast digitalne ekonomije približiće Kosovo i ostatak Zapadnog Balkana jedinstvenom evropskom tržištu.

Kosovo se suočava sa najvećom stopom nezaposlenosti u regionu, posebno među mladima i ženama. Sa druge strane, omladina Kosova svakodnevno pokazuje fantastične rezultate svojim inovativnim i izvanrednim start-ap kompanijama. Kosovo i ostatak regiona treba da razviju i primene svoje strategije digitalnog obrazovanja istovremeno podržavajući obuku nastavnika, kao i inicijative za učenje putem interneta i sadržajnih aktivnosti.

Iako je podrška EU navedena u Ekonomskom i investicionom planu, moram reći da se od vlada u regionu očekuju brojne odgovornosti i zadaci. Zapadni Balkan bi trebao izvršiti pregled dosadašnjeg sprovođenja, utvrditi gde treba ubrzati rad, kao i proširiti opseg i ambicije digitalne transformacije u regionu.

Jedna od neophodnih reformi je potreba davanja prioriteta i uvođenja digitalizacije u nacionalnu politiku sa fokusom na preduzeća, obrazovanje, istraživanje i inovacije, pametni rast. Druga hitna potreba je podsticanje razvoja regionalnih habova za digitalne inovacije i njihovo povezivanje sa odgovarajućim evropskim institucijama. Ovo bi trebalo biti „sve na jednom mestu“ radi podrške kompanijama da povećaju svoju konkurentnost koristeći digitalne tehnologije. To će se dogoditi samo zajedničkim naporima lokalnih samouprava, privatnog sektora i ostalih zainteresovanih strana, generalno govoreći. To je način za promociju razvoja digitalnih veština i virtualnog učenja u regionu.



Ostale vesti

Normalizacija i fiskalizacija
Normalizacija je izvedenica koja u korenu ima latinsku reč „normalis“, a trebalo bi da znači dovođenje u „redovno stanje“. Trebalo bi, jer pomenuto „redovno stanje“ u srpskim sredinama na Kosovu uglavnom znači novu „nenormalnost“, bizarnu situaciju u kojoj se pomeraju granice racionalnog, piše u autorskom tekstu o najnovijim događajima u opštini Štrpce Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 24.01.2022
Odbrojavanje do prebrojavanja
Na Kosovu je postalo floskula započinjanje svaku analize ili teksta sa "prošlo je dve decenije od završetka ratnih dejstava" za kojom, po ustaljenom običaju, slede argumentovane žalopojke o lošem stanju u svim oblastima i dimenzijama života na ovom postkonfliktno užarenom prostoru. Uprkos tome, nemoguće je izbeći zamku ponavljanja, te povodom popisa stanovništva ne zajadikovati kako na Kosovu već četrdeset godina nije održan niti jedan koji je bio regularan, adekvatno sproveden, nebojkotovan i u potpunosti uspešan. Zaista, poslednji valjano sproveden popis održan je daleke 1981. godine, pre ratnih vrtloga i tranzicionih lutanja, koji će, po svemu sudeći, u mnogome predodrediti karakter nastupajućeg popisa na Kosovu.
  • 17.01.2022
Kosovo: Zagađeni voda, vazduh i zemljište
Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana... ima ih svuda i svi smo mi - oni, i svi su oni - mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.
  • 10.01.2022
Nema vere u prolećni sporazum o tablicama
Nakon što u aprilu 2022. godine istekne šest meseci tokom kojih Beograd i Priština treba da se dogovore oko registarskih tablica, građani će nastaviti da koriste nalepnice jer strane neće postići sporazum, smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 02.01.2022
Kosovo 2021. godine: Pandemija, vakcine, sukobi, izbori, hapšenja, suđenja...
Odlazeću godinu obeležila je pandemija koronavirusa ali i proces vakcinacije protiv kovida-19. Posedice ove bolesti se, nažalost, još uvek osećaju, kako po pitanju zdravlja ljudi, tako i po pitanju ekonomije, privrede, normalnog načina života. Međutim, 2021. godinu obeležili su i politički događaji i krize izazvane odlukama predstavnika kosovske vlasti. Bilo je i nekoliko hapšenja, a počela su i nastavljena suđenja.
  • 29.12.2021
Godina prođe, licenca nikad
Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 27.12.2021