Vesti
Analiza

Digitalizacija - šansa za ekonomije u regionu

Prošle nedelje sam imao impresivan razgovor sa grupom inovativnih umova sa Kosova i iz Severne Makedonije. Bila je to razmena ideja sa mladim profesionalcima koji traže nove puteve, nove vizije. Ti kreativni ljudi traže mogućnosti, tako da njihov rad stvara korist za njih i društvo. Debata je bila deo #EUConnects 4 #FutureIsDigital kampanje koju moja kancelarija sprovodi tokom jula, piše Šef Kancelarije EU/Specijalni predstavnika EU ambasadora Tomaš Sunjog.
  • 30.07.2021
  • 14:03 h
  • Analiza
  • Kim, piše ambasador Tomaš Sunjog
  • komentara:
  • pregleda: 170
Digitalizacija - šansa za ekonomije u regionu
Ilustracija (Foto Pixabay)

Digitalni start­apovi su bili suština našeg razgovora koji se dogodio tokom meseca gde smo mi na terenu procenili ambiciozni Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan. Digitalna budućnost je ključno poglavlje ovog plana i uključuje potrebu za digitalnom transformacijom kao putem ka ekonomskom napretku.

Kada je Evropska komisija usvojila ovaj plan prošle godine, imala je na umu dva izazova. Prvi je bio izbijanje pandemije kovida-19, koja je imala veliki uticaj na ekonomije manje razvijenih zemalja. Drugi je bio potreba za dugoročnim rešavanjem ovih posledica. Cilj ovog plana je da podstakne dugoročni oporavak potpomognut digitalnom tranzicijom. Jedno od poglavlja Ekonomskog i investicionog plana je Digitalna Agenda.

Plan je ambiciozan, kao što sam rekao, ne samo zato što se zasniva na bogatom finansijskom okviru, već i zato što uključuje širok spektar područja. Plan je masivan, sprovođenje je u toku, a već smo počeli da vidimo rezultate. Kampanja je započela tačno na dan kada je na snagu stupio sporazum o besplatnom romingu za šestorku Zapadnog Balkana. EU je ponosna na to, s obzirom na to da dugo stojimo iza te inicijative. Danas studenti, poslovni ljudi, umetnici, profesionalci mogu putovati regionom i povezani su sa svojim partnerima, prijateljima, članovima porodice bez dodatnih troškova, što je značajno.

Tokom ovih nedelja dotakli smo se i važne komponente digitalizacije poslovanja, kao mogućnosti za ekonomije i društva u regionu, tako i za svetske ekonomije. Digitalnim rešenjima, ekonomije Zapadnog Balkana mogu doprineti održivoj, resursno-efikasnoj ekonomiji i pružiti bolje usluge svojim građanima.

EU je kontinuirano podržavala ove segmente ekonomije kroz različite inicijative, a to će činiti i u budućnosti. Srećni smo zbog njihovog napretka, ali svesni da se digitalizacija poslovnih prilika može dalje iskorišćavati, kroz podršku digitalnim start-apovima i proširenju preduzeća, te digitalnim veštinama. Verujemo da postoji puno potencijala za dalji napredak.

U komponenti digitalizacije vidimo da su brojna preduzeća uspešno transformisala svoje aktivnosti i da ih drugi mogu koristiti kao primer za unapređenje svog načina rada.

Što se tiče digitalnih start-apova, omladina Kosova je vrlo dobar primer praćenja globalnih trendova i trenutak je da podelimo njihove primere, jer ovde vidimo još veći potencijal. Trenutak je da se angažujete i učite od ovih nadarenih umova, koje je podržala i podržaće Evropska unija kroz Ekonomski i investicioni plan što je i osnova kampanje o kojoj govorimo.

U razgovoru sa mladim preduzetnicima, start­apovima, iskoristili smo ovaj segment. Bila je to svojevrsna provera situacije, iako u uskom segmentu, poput digitalnih start-upova. Digitalizacija predstavlja priliku za ekonomije i društva u regionu, priliku za svakog građanina. Digitalna rešenja doprinose održivoj i resursno-efikasnoj ekonomiji.

Podrška razvoju digitalnih veština, e-upravi, e-trgovini, e-nabavci i e-zdravstvu učinila bi vlasti transparentnijima i odgovornijima, smanjile troškove i poboljšale pružanje usluga građanima i preduzećima, istovremeno baveći se dimenzijom društvene povezanosti. Poboljšanje pristupa digitalnoj robi i uslugama i maksimiziranje potencijala za rast digitalne ekonomije približiće Kosovo i ostatak Zapadnog Balkana jedinstvenom evropskom tržištu.

Kosovo se suočava sa najvećom stopom nezaposlenosti u regionu, posebno među mladima i ženama. Sa druge strane, omladina Kosova svakodnevno pokazuje fantastične rezultate svojim inovativnim i izvanrednim start-ap kompanijama. Kosovo i ostatak regiona treba da razviju i primene svoje strategije digitalnog obrazovanja istovremeno podržavajući obuku nastavnika, kao i inicijative za učenje putem interneta i sadržajnih aktivnosti.

Iako je podrška EU navedena u Ekonomskom i investicionom planu, moram reći da se od vlada u regionu očekuju brojne odgovornosti i zadaci. Zapadni Balkan bi trebao izvršiti pregled dosadašnjeg sprovođenja, utvrditi gde treba ubrzati rad, kao i proširiti opseg i ambicije digitalne transformacije u regionu.

Jedna od neophodnih reformi je potreba davanja prioriteta i uvođenja digitalizacije u nacionalnu politiku sa fokusom na preduzeća, obrazovanje, istraživanje i inovacije, pametni rast. Druga hitna potreba je podsticanje razvoja regionalnih habova za digitalne inovacije i njihovo povezivanje sa odgovarajućim evropskim institucijama. Ovo bi trebalo biti „sve na jednom mestu“ radi podrške kompanijama da povećaju svoju konkurentnost koristeći digitalne tehnologije. To će se dogoditi samo zajedničkim naporima lokalnih samouprava, privatnog sektora i ostalih zainteresovanih strana, generalno govoreći. To je način za promociju razvoja digitalnih veština i virtualnog učenja u regionu.



Ostale vesti

U svakom zlu postoji dobro
Često sedim i razmišljam koja je svrha mog života na Kosovu. Zašto sam iz Beograda došla u Prištinu i ovde započela nov život u svakom pogledu. Razmišljam o svemu kroz šta sam, kao pripadnica nacionalne manjine, prošla u Beogradu, a bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Onda shvatim da sam zapravo u prednosti, jer razumem i saosećam sa ljudima na Kosovu, sa Albancima jer sam poreklom Albanka, a sa svima ostalima, jer nekada sam bila u njihovim cipelama, piše prevodilac i lektor Nora Bezera.
  • 13.09.2021
On zna gde ste
Ukoliko imate pametni telefon, on na svakih nekoliko minuta proverava vašu lokaciju. Blizu 60 odsto onih koji su učestvovali u našoj anketi svesno je te činjenice.
  • 25.07.2021
Beskrajno mirenje nepomirljivih
Kosovski Srbi smatraju da je proces dijaloga između Beograda i Prištine do sada generalno imao negativan uticaj na njihov svakodnevni život, da je obilovao odsustvom transparentnosti i objektivnih informacija o samom procesu, kao i nedostatkom predstavljanja njihovih autentičnih interesa. Sve napred navedeno predstavlja ključne nalaze istraživanja „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ koje su nedavno predstavili Aktiv i Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).
  • 20.07.2021
Ne znate šta rade NVO? Da se upoznamo…
Početkom juna meseca Nova društvena inicijativa predstavila je rezultate istraživanja “Organizacije civilnog društva u srpskoj zajednici na Kosovu: Između percepcija i prezentacija”, koji govore da 65% građana nije dovoljno ili uopšte upoznato sa radom organizacija civilnog društva. Rezultati me, nažalost, nisu iznenadili.
  • 25.06.2021
Ekonomija kao šansa za unapređenje odnosa Srbije i Kosova
Politički spor između Beograda i Prištine gotovo u potpunosti dominira u javnom diskursu kada su u pitanju odnosi Srbije i Kosova. Ti odnosi su stoga često antagonistički i preovladava slika da jedna strana gubi ukoliko druga dobija, odnosno da su im interesi gotovo u potpunosti suprotstavljeni. Iako je nesumnjivo tačno da je politički spor Beograda i Prištine ogroman problem za srpsko-albanske odnose i da će biti veoma teško doći do normalizacije odnosa koja se očekuje na kraju procesa dijaloga, postoje oblasti u kojima se može prikazati znatno povoljnija slika.
  • 24.06.2021
Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021