Vesti
Analiza

Dan mrmota

Neko bi zlurado mogao da primeti da su na Kosovu krivična dela postala kriterijum za bavljenje politikom. Bilo kako bilo, raspisani su novi izbori za 14. februar, simbolično, na Dan zaljubljenih. Taman da svi imamo priliku da pokažemo svoju ljubav i privrženost političkim elitama, piše programski direktor Nove društvene inicijative (NSI) Miloš Milovanović.
Dan mrmota
Ilustracija (Foto Pixabay)

O autoru
Miloš Milovanović je programski direktor Nove društvene inicijative. Miloš je magistrirao poslovnu administraciju na Atkinson Graduate School of Management Univerziteta Willamette u Sejlemu, Oregon, Sjedinjene Američke Države.

Ko o čemu, baba o uštipcima, a Kosovo ponovo na izborima. Prethodni izbori koji su potvrdili dramatičnu transformaciju političke scene na Kosovu održani su oktobra 2019. godine. Brojanje glasova trajalo je dugo, a Centralna izborna komisija kao da je “povukla nogu pandemiji” budući da su se glasovi pristigli iz centralne Srbije brojali u punoj zaštitnoj opremi. Indikatori da je podela političkog kolača bitna i onima koji tvrde da će uništiti korupciju, partokratiju i promeniti način uprave, bili su merljivi u prvim danima pregovora o formiranju Vlade između pobednika izbora pokreta Samoopredeljenje i drugoplasiranog Demokratskog saveza Kosova (DSK). Tri meseca po potvrđivanju rezultata izbora, a četiri meseca od održavanja istih, formirana je Vlada. Po prvi put Kosovski Srbi nisu bili deo šire koalicije, ali su bili deo Vlade u manjem kapacitetu i sa predstavnicima koji nisu prešli izborni prag. Sve to dovoljno govori o tome kako će se novi talas kosovske političke elite ponašati u budućnost prema kosovskim Srbima.

Izazovi dijaloga sa Beogradom, nasleđeni problemi u vezi sa taksama na uvoz robe iz centralne Srbije, autoritativno ponašanje premijera, ali i kriza izazvana pandemijom kovida-19 rezultirali su padom vlade Aljbina Kurtija samo 51 dan nakon njenog formiranja. Politički rolerkoster se nastavio - formirana je nova vlada koju je predvodio DSK. Takse su ukinute, a dijalog između Beograda i Prištine ponovo je pokrenut uz napore američke administracije. U jeku priprema za sastanak predsednika Vučića i predsednika Tačija sa tadašnjim američkim predsednikom Donaldom Trampom, podignuta je optužnica Specijalnog suda za ratne zločine protiv tadašnjeg predsednika Hašima Tačija i predsednika Demokratske partije Kosova (DPK) Kadrija Veseljija. Razgovore sa Beogradom preuzeo je kosovki premijer Avdulah Hoti, koji je zajedno sa predsednikom Srbije potpisao „Vašingtonski sporazum“, a njih dvojica su kao poklon dobili hoklicu, ključ Bele kuće i penkalo. Tri za groš.

I dok smo svi nagađali šta će sporazum epohalno promeniti u odnosima Srba i Albanaca, pravili mimove sa sastanka u Vašingtonu i podsećali se legendarnih scena iz Niskih strasti, u Hagu su bili vredni i potvrdili optužnicu protiv Hašima Tačija, koji je potom dao ostavku i otišao u Hag, a funkciju v.d. predsednice preuzima predsednica parlamenta Vjosa Osmani, što dodatno komplikuje političke prilike u Prištini. Oglasu za poziciju predsednika počinje da otkucava sat, političke elite koje se nisu ranije preraspodelile sada moraju da traže nove lidere, a javnost se ne čini entuzijastična ni oko razvoja događaja, ali ni oko odbrane „ratnih vrednosti“ kao ranije.

I dok su svi razmišljali kako da obezbede 80 glasova u parlamentu za izbor novog predsednika, Ustavni sud je rešio da nam putem Zoom-a, predstavi on-lajn verziju Bajaginog hita „Pada vlada“. Odlukom Ustavnog suda obara se vlada u Prištini, s obrazloženjem da je nelegitimna jer je formirana glasom poslanika koji je pravosnažno osuđen za krivično delo.

Predizborne radnje protiču potvrđivanjem izbornih lista, a na gotovo svim ima onih koji su poslednje 3 godine pravosnažno osuđeni za krivična dela. Koje od njih će biti priznate, a koje će morati da se revidiraju ostaje da vidimo. Dakle, oni koji (ponovo) žele udobnu fotelju u skupštini ne poštuju odluke Ustavnog suda, vrše pritisak na nezavisne institucije, dok građanima obećavaju nešto sasvim suprotno - borbu protiv korupcije, vladavinu zakona i poštovanje institucija. Predviđa se ubedljiva pobeda pokreta Samoopredeljenje, dok će u parlament ući i DSK, DPK i Alijansa za budućnost Kosova (AZBK) i predstavnici političkih stranaka zajednica na Kosovu. Međutim, takvom parlamentu na putu stoji još jedan kamen spoticanja, a to je izbor predsednika ili predsednice Kosova koji mora biti okončan najkasnije šest meseci od preuzimanja v.d. mandata Vjose Osmani. To neće biti nimalo lako, jer je izvesno da ni jedna od političkih opcija neće imati neophodnu većinu za izbor predsednika, što ostavlja prostor manjinskim partnerima za širok manevar u raspodeli političke moći. Budući da je politička moć svima privlačna, ne treba da čudi ako dolazeći izbori budu samo predigra za neke nove izbore na leto ove godine, jer građani nisu bitni - bitno je biti deo vlasti.

 

Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti Nove društvene inicijative čiji je doprinos tekst Miloša Milovanovića.
 



Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021