Vesti
Analiza

Civilno društvo i dan posle pandemije

„Oni koji su na marginama društva već mnogo godina najviše osećaju posledice pandemije. Postojeća nejednakost u društvu postaće još dublja - kao rezultat krize, ako ove grupe ne budu u fokusu tokom faze oporavka. Slobode građana i dalje treba da budu zaštićene, a oni sa margina treba da budu u središtu faze oporavka, bez obzira na to ko je na drugoj strani, da li su restriktivne odluke napisane ćirilicom ili latinicom“, naveo je u autorskom tekstu direktor Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF) Taulant Hodža.
Civilno društvo i dan posle pandemije
Ilustracija (Foto danube-region.eu)

Pandemija koronavirusa ima veliki uticaj na sve sfere naših društava, globalno. Period vanrednog stanja je uglavnom fokusiran na sprečavanje širenja virusa i spasavanje što je moguće više života. Opravdano je što je održavanje naših zdravstvenih sistema funkcionalnim, bez rizikovanja njihovog pada zbog eksponencijalnog porasta infekcije, izgleda glavni cilj politike mnogih vlada, uključujući i Vladu Kosova. Ovo je vreme kada bi doktori, a ne političari trebalo da (i tako je bilo mnogo puta) donose najvažnije odluke.
 
Ipak, kako se vanredna situacija postepeno bliži kraju, dugotrajni efekti će se proširiti i na teme koje prevazilaze sferu javnog zdravstva. Njihov obim je i dalje predmet nagađanja, ali dok je spasavanje života glavni cilj, fragmenti dugoročnog uticaja već postaju vidljivi. Ekonomije u padu, smanjeni prihodi za javne budžete i promena prioriteta, kao i promena dnevnih rutina pojedinaca, su samo deo onoga što će nas pratiti makar neko vreme u post-Kovid19 periodu. I, iznad svega, smanjenje civilnog prostora!
 
Oduvek se, kada je civilno društvo u pitanju, radilo o okupljanju ljudi, stvaranju prostora za zajedničku komunikaciju i rad da bi se zastupao njihov interes. Protestovalo se u zalaganju za ono što ih brine i služilo onima kojima je to potrebno. Manje otvoreni krugovi eksperata i profesionalaca koji se bave „visokom politikom” su dodatak relativno novijeg datuma koji je naknadno obogatio mozaik civilnog društva, potvrđujući pravilo da je ono samo zbog različitosti suštinski značajno za demokratiju. Šta će se u periodu kada je ključna reč (i verovatno će tako ostati neko vreme) socijalno distanciranje desiti sa sektorom koji ima svoj DNK u socijalnoj interakciji? Više je pitanja nego odgovora, ali dva su glavni elementi kojima bi se trebalo detaljnije pozabaviti.
 
Ograničenja odrađenog broja fundamentalnih sloboda, kao što su sloboda kretanja i sloboda okupljanja su na Kosovu široko prihvaćena u pozitivnom duhu, kao neophodne mere da bi se zaštitilo javno zdravlje, uprkos mnogobrojnim raspravama o zloupotrebi ovih mera u političkoj borbi koja se rasplamsala usred epidemije.
 
Ali, nisu sve države doživele isto, uključujući i neke u našem okruženju (samo pogledajte ograničenja nametnuta medijima čiji je sponzor premijer Rama u Albaniji ili neosnovano držanje u pritvoru i suđenja po kratkom postupku preko Skajpa koja podržava predsednik Vučić u Srbiji ili potpunu kontrolu od strane premijera Orbana u Mađarskoj). Ovakvi primeri koji postaju sve češći su najbolja ilustracija šta se dešava sa slobodama ako se prepuste na milost političarima poput Rame, Vučića ili Orbana. Ovo otvara zanimljivu debatu o obimu i dužini trajanja ovih mera ili, konkretnije, gde je linija na kojoj zaštitne mere postaju ograničavanje sloboda? Da li potrebno da iskusimo zloupotrebu ovih mera da bismo shvatili njihov restriktivni potencijal ili nam je iskustvo drugih dovoljno kao upozorenje od samog početka?
 
Upravo je pozitivna reakcija javnosti ono što sada može da zazvoni kao upozorenje za budućnost – da li je ova pandemija promenila naše kolektivno mentalno stanje, pa smo sada spremni da se lako odreknemo naših sloboda u ime javnog zdravlja? Ako je ovo samo i privremena tišina, govoriti o tome neće biti dovoljno. Pre će biti da mi, građani, treba da se vratimo stvarnom aktivizmu čim se normalnost pojavi na horizontu. Uprkos očekivanoj promeni društvenih normi ili upravo zbog nje, bar što se građanskog aktivizma i osnovnih sloboda tiče.
 
Odgovor civilnog društva na Kovid-19 je takođe bio različit. Neki su bili na prvoj liniji reagovanja. Kako se i očekivalo, mnogi pružaoci socijalnih usluga i dobrotvorne (humanitarne) organizacije su odmah reagovali i prilagodili svoj posao, uprkos sistemskim teškoćama kroz koje prolaze dok to rade. Drugi su imali teškoća zbog izmenjenih okolnosti u njihovom osnovnom poslu. Omladinske organizacije, interesne grupe, javni prostor koji vodi civilno društvo, ali i mnoge ekspertske grupe u raznim oblastima u kojima je sprovođenje određenih politika zaustavljeno preko noći, ostali su bez svog glavnog sredstva – društvene interakcije. Preliminarni nalazi studije koju je upravo objavila Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) o uticaju Kovid-19 na kosovsko civilno društvo pokazuju da je kriza u civilnom društvu tek počela i da najgore tek treba očekivati, i to nakon faze vanrednog stanja. Privremene teškoće mogu postati trajne u predstojećim mesecima ako se modaliteti rada i podrške ne promene.
 
I dok donatori i vlada moraju da odigraju veliku ulogu tako što će promeniti svoje modalitete podrške, reakcija civilnog društva je ključna u izbegavanju takve krize. Izgleda da će preživeti samo one organizacije civilnog društva koje se prilagode novom kontekstu. Prilagođavanje u periodu u kome se velike potrebe suočavaju sa ograničenim resursima biće uglavnom pitanje relevantnosti. To znači, iznad svega, služiti onima koji su u nevolji – siromašnima, ženama, licima sa invaliditetom, manjinama, starima. Ovo se uvek očekivalo od ovog sektora, ali u post-Kovid19 periodu, to, izgleda, neće imati alternativu.
 
Oni koji su na marginama našeg društva već mnogo godina, isti su oni koji sada najviše osećaju posledice ove pandemije. Već postojeća nejednakost u našem društvu postaće još dublja - kao rezultat krize, ako ove grupe ne budu u fokusu tokom faze oporavka. Civilno društvo će biti spremo da odgovori ovom izazovu.
 
Šta je sa civilnim društvom u oblastima Kosova koje su naseljene Srbima? Uklonimo reč „Kosovo” iz teksta i zamenimo je nekom drugom državom regiona ili van njega i primetićete da i dalje ima smisla. Isto je i ako je zamenimo odrednicom „severni deo Kosova” ili „Gračanica” ili „Štrpce”. Ovim se ne ignorišu vrlo konkretni izazovi sa kojima se suočavaju srpske organizacije civilnog društva na Kosovu, posebno zato što funkcionišu između dva sistema, dve vlade i dve političke realnosti. Slobode građana i dalje treba da budu zaštićene, a oni sa margina treba da budu u središtu faze oporavka. Bez obzira na to ko je na drugoj strani, da li su restriktivne odluke napisane ćirilicom ili latinicom, da li se mere oporavka računaju u evrima ili dinarima.
 
 
Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacija za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo ni RTV Kim.



Ostale vesti

Kosovske paralelne ravni
Postoji nekakva dodirna tačka, zajednički imenitelj beogradske i prištinske vlasti. Simulakrum institucija, težak deficit demokratije i višak kriminala, najčešće povezanog sa vrhom vlasti. Brojne afere, podugačak je spisak poznatih sa obe strane administrativne linije, najčešće uopšte ili nerasvetljenih do kraja, oporo svedoče ozbiljno kašnjenje razvoja društava, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim novinar Đorđe Vlajić.
  • 05.06.2020
Ustavni sud Kosova i kvadratura kruga
Poteškoće Ustavnog suda da se nosi sa sadašnjom odlukom nisu samo, čak ni prvenstveno, problem sudija, njihove pravne ekspertize, profesionalne etike, ličnog integriteta i političke nezavisnosti. Iza njih stoji strukturalni problem na Kosovu koji se ogleda kroz Ustav, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.
  • 03.06.2020
Nastavak razgovora na jesen?
Polovina posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa terminom nastavka razgovora Prištine i Beograda o sveobuhvatnom sporazumu o normalizacIji odnosa smatra da će oni biti nastavljeni ove jeseni.
  • 02.06.2020
Pandemija ’’testirala veze’’ EU i Zapadnog Balkana
Evropska unija je aktivna u regionu Zapadnog Balkana na različite načine. Prema podacima Evropske komisije iz 2019. godine, kompanije iz EU su najveći investitori, sa više od 10 milijardi evra uloženih u region tokom poslednjih pet godina. Uz to, EU je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana sa ukupnom trgovinom između EU i regiona u vrednosti od 54 milijarde evra u 2018. godini, podseća Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
  • 01.06.2020
Priča o Balkanu: Svi u istom ili svako u svom čamcu?
Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).
  • 29.05.2020
Pogled iz Beograda: Političari vole krize
Slobodan Georgiev u autorskom tekstu traži odgovor na pitanje: Šta se dešava sa politikom prema južnoj srpskoj pokrajini u vreme trajanja pandemije?
  • 25.05.2020