Vesti
Analiza

"Četiri scenarija za Srbiju i Kosovo"

Kako će izgledati odnosi Srbije i Kosova za petnaestak godina? Pitanjem su se bavili stručnjaci iz Srbije, Kosova i Nemačke, a prenosi Dojče vele.
Ilustracija (Foto Kim)

Na koji način će kosovski konflikt biti rešen? Dvadesetak predstavnika civilnog društva, diplomata i stručnjaka iz Srbije, sa Kosova i iz Nemačke, koju je okupila Fondacija Fridrih Ebert (FES), izradila je četiri moguća scenarija razvoja odnosa Srbije i Kosova do 2035.

„Najbolji scenario bio bi onaj koji rešava spor oko statusa Kosova“, kaže Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje, jedan od autora scenarija.

Prema tom najoptmističnijem scenariju pod nazivom „Zeleni talas“, Srbija i Kosovo bi 2019. postigli sporazum o normalizaciji odnosa, Srbija 2025. postala članica EU, a Kosovo konačno dobilo viznu liberalizaciju i postalo članica svih relevantnih međunarodnih organizacija i imalo otvoren put ka EU, uz podršku Srbije.

S druge strane, kosovska Vlada stvorila bi socijalne i ekonomske uslove za integraciju srpske zajednice u društvo, a kosovski Srbi bili bi uključeni u Briselski dijalog umesto da, kao do sada, budu samo objekat pregovora.

Normalizacija odnosa ubrzala bi proces pomirenja i pokrenula proces utvrđivanja sudbina nestalih osoba, a obema stranama donela i ekonomski napredak. „Da bismo to postigli, Beograd i Priština moraju da donesu nekoliko ključnih odluka: Beograd da odustane od zahteva za teritorijom Kosova, a Kosovo da uspostavi zajednicu opština sa većinskim srpskim stanovništvom koja bi imala i izvršna ovlašćenja. Potreban je i međunarodni paket finansijskih i političkih podsticaja kako bi se ohrabrile obe strane“, kaže Špetim Gaši za DW.

Populizam ispred pomirenja

"Ali verovatnije je da će se dogoditi neka kombinacija elemenata drugog i trećeg scenarija“, dodaje Gaši. Ta dva scenarija nisu toliko optimistična. Sporazum bi u tom slučaju bio potpisan nešto kasnije, ali ne i primenjen do kraja. On podrazumeva priznavanje prištinske uprave na teritoriji Kosova, ali ne i puno diplomatsko priznanje Kosova kao nezavisne države.

Zauzvrat, Kosovo bi uspostavilo zajednicu srpskih opština koja bi imala autonomiju u oblasti obrazovanja, kulture, jezika, lokalne samouprave i zdravstvene zaštite. Istovremeno, Srbija bi nastavila da lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, uprkos tome što se obavezala da to neće činiti.

Razlog zbog kojeg Gaši smatra takav scenario najizvesnijim je što, kako kaže, ni vlast u Srbiji, ni vlast na Kosovu nisu spremni da se odreknu populističke retorike. „Aleksandar Vučić i Hašim Tači su se trudili da se predstave kao mirotvorci, kao nešto što nisu. Skoro da su nas prevarili i da smo im poverovali. Ali oni su proizvod sukoba i opstaju na vlasti zbog sukoba. Ujutru proizvode sukobe – kao što su voz i zid u Mitrovici ili tenzije prilikom posete Marka Đurića – kako bi po podne imali šta da rešavaju“, kaže Gaši.

„Potrebni su smeliji koraci kako bi se sukob okončao, ali mi još uvek nemamo takve lidere. Naši lideri nisu vizionari, nemaju integritet i nisu zainteresovani da se odreknu nasleđenih odnosa. Naši lideri najbolje odražavaju sliku balkanskih političara: sitničavi, vole pažnju, stavljaju lojalnost ispred kompetencija, odluke donose samostalno umesto u institucijama, preziru nezavisno mišljenje i boje se političkih rivala i pravila“, smatra Gaši.

Sa takvim liderima, možete se sa sigurnošću kladiti na neuspeh, dodaje on. Rezultat tog neuspeha bilo bi dalje urušavanje ekonomija obe zemlje i nastavak odliva mozgova. „Konflikt je glavni faktor koji doprinosi ekonomskim problemima, ali bojim se da je i za Srbiju i za Kosovo suviše kasno da preokrenu taj proces. Kosovo sve više postaje potrošačko društvo, uvozi 90 odsto dobara, a izvozi svega 10 odsto, dok je Srbija sa manje od dva procenta privrednog rasta dospela među deset najbednijih svetskih ekonomija“, priča Gaši.

Druga krajnost je rat

Na to koji ćemo scenario gledati u realnosti, međutim, ne utiču samo lokalni lideri, već i brojni spoljni faktori, među kojima su najznačajniji stanje unutar Evropske unije i interesi velikih sila. Da li će Rusija i Kina blokirati članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, a Španija u Evropskoj uniji? Da li će druge članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova promeniti svoju odluku?

U scenarijima se kao jedan od rizika navodi mogućnost da se zbog blokiranja članstva u UN ili EU Kosovo okrene ujedinjenju s Albanijom. U tom slučaju bi se sever Kosova pripojio Srbiji. Takav razvoj događaja mogao bi da izazove lančanu reakciju i pokrene zahteve Republike Srpske i Albanaca u Makedoniji za prekrajanjem granica.

„Stabilnost u Bosni i Makedoniji mnogo zavisi od toga šta će se postići konačnim dogovorom Kosova i Srbije. Eventualna podela ili razmena teritorija imala bi posledice po Bosnu i Makedoniju, što bi na kraju moglo dovesti do nove mape Balkana i prinudne seobe stanovništva“, objašnjava Gaši.

Do neuspeha bi moglo doći i ukoliko se Evropska unija ne stabilizuje posle Bregzita. Najgori scenario, prema ovoj analizi, bio bi da se EU degeneriše u labav trgovinski savez i zamrzne proces proširenja. Time bi izgubila glavne poluge u posredovanju između Beograda i Prištine – članstvo u EU je glavna šargarepa zbog koje dve strane uopšte pregovaraju.

U tom slučaju, ekonomije obe zemlje bi nastavile da propadaju, korupcija da cveta, a politička elita zaostala iz devedesetih godina ne bi se više ni pretvarala da je evropejska. Protivljenje nacionalističkim narativima gotovo bi u potpunosti utihnulo, a incidenti na severu Kosova ili u Preševskoj dolini učestali. Tada bi nas „samo jedna varnica delila od novog rata“, zaključuje se na kraju analize.



Ostale vesti

Vašingtonski ne-sporazum, Trampovo jezero i ZSO
Ponovo pokrenuti posle 20 meseci blokade u julu ove godine, a predvođeni novim specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom, Briselski pregovori su od početka bili ograničeni i podrivani Grenelovim paralelnim, tajnim pregovaračkim procesom. Potpisivanjem Vašingtonskih dokumenata Briselski proces je de fakto redukovan na pred-pregovore, pa početak pravih pregovora čeka ishod američkih predsedničkih izbora, odnosno dolazak na vlast nove administracije, smatra Bodo Veber iz berinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).
  • 24.10.2020
Izgradnja mira na Kosovu
Dijalog (Beograda i Prištine) je poslednjih godina ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim aspektima podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa, piše u autorskom tekstu Dejvid L. Filips*, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija (Menhetn, Njujork).
  • 20.10.2020
Vučić, Hoti i „Trampovo jezero“
Dok se predsednik Kosova Hašim Tači trenutno bavi samo sobom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je postao pravi vuk u međunarodnoj i regionalnoj politici. Što jes’ - jes’, i on se bavi sobom, ali on ti je, brate, Srbija, pa se to podrazumeva. Kad se bavi sobom, bavi se i nacijom u isto vreme.
  • 01.10.2020
Nastava na daljinu iz ugla školskog psihologa
Izvođenje nastave i prenošenje znanja zahteva neposredan rad sa učenicima, postavljanje ciljeva i ishoda rada u nastavnom procesu i njihovo proveravanje kroz prisustvo i angažovanje učenika na času. Učenje na daljinu postalo je poseban izazov, kako za zaposlene u školi (učitelje, nastavnike, stručne saradnike), tako i za učenike i roditelje, smatra diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut Valentina Nikolić.
  • 25.09.2020
Od Briselskog sporazuma do Vašingtonskog dogovora
Posredovani pokušaji uređenja života, ili današnjim rečnikom kazano "normalizacije odnosa", između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji traju bezmalo dve i po decenije. Tačnije, još od vremena kada su prekaljeni, ali ne i tako uspešni, posrednici iz doba Jugoslovenske krize: Oven, Stolteberg, Mazovjecki, Ren i drugi pokušali da posreduju u postizanju dogovora o obrazovanju. Nakon toga su usledila manje ili više neuspešna nastojanja da se pronađu rešenja u različitim oblastima, od energetike do statusnih pitanja.
  • 23.09.2020
Građani nezadovoljni modelom nastave u školama
Nešto manje od 70 odsto posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi nezadovoljno je aktuelnim modelom nastave koji se trenutno primenjuje u školama.
  • 22.09.2020