Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).

Slobodan Georgiev u autorskom tekstu traži odgovor na pitanje: Šta se dešava sa politikom prema južnoj srpskoj pokrajini u vreme trajanja pandemije?

Kosovoski operater prenosnog sistema električne energije (KOSTT) je tokom više meseci namerno izazvao devijacije u prenosnom sistemu i jednostrano izuzimao električnu energiju iz njega, što je dovelo i do kašnjenja digitalnih satova unutar evropskog prenosnog sistema. Odgovornost unutar Evropske mreže operatora prenosnog sistema (ENTSO-E) je, međutim, pala na Elektro mrežu Srbije (EMS), koja je imala formalnu odgovornost, ali ne i fizički pristup teritoriji Kosova da reši veštački izazvan problem. EMS je u ENTSO-E tako diskreditovana kao nepouzdan partner, navodi u autorskom tekstu Bodo Veber iz berlinskog Saveta za demokratizaciju politike (DPC), komentarišući iznenadno članstvo KOSTT u ENTSO-E i nedavno stečenu kosovsku energetsku nezavisnost.

"Optimizam me izdaje, mislim da neće imati takvu priliku jer su okolnosti u tom pogledu mnogo gore nego pre 18 godina, gde se na lokalnom nivou po ovom pitanju ne događa gotovo ništa. Sve se svodi na inicijative centralnih kosovskih institucija i političara koji u ovom slučaju imaju samo motiv skupljanja političkih poena", piše u autorskom tekstu glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.

Stalno odlaganje vizne liberalizacije je najveći razlog frustracije građana Kosova. Oni se kažnjavaju zbog političkih kalkulacija u Briselu i Prištini, iako nema ni formalnih, ni neformalnih opravdanih razloga za to. Kosovo je ispunilo sve kriterijume koje je EU postavila, Evropska komisija je to potvrdila, pa je Evropski parlament podržao viznu liberalizaciju. Ali, države članice nemaju oko toga isti stav, pa odluka ne prolazi u Savetu EU, podseća u autorskom tekstu Augustin Paljokaj, dugogodišnji dopisnik Kohe ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela.

Šta reći o tome što se o broju obolelih i preminulih Srba i Albanaca na Kosovu pišu posebni izveštaji? Gde li su spiskovi, ako ima, obolelih Bošnjaka, Turaka, Goranaca, Hrvata, Crnogoraca, Roma, Aškalija, Egipćana, pita se u autorskom tekstu urednica portala Gračanica onlajn Anđelka Ćup.

Manijakalno pranje ruku, kao novouvedena tekovina čovečanstva zbog korona virusa, neophodno je kod Kosova virusa. Čini se da albanska strana razmišlja kako da opere ruke pred svojom javnošću od mogućnosti da delovi teritorije koju oni smatraju svojom ipak završe u srpskim “rukama”, dok srpski političari razmišljaju kako da operu ruke od Kosova kao nezavisne države kojoj su oni dali legitimitet, piše u autorskom tekstu Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Danas”.

Po izbijanju pandemije postalo je jasno da je regionalna saradnja jedan od preduslova za uspešno upravljanje krizom. Uvođenje zelenih koridora je omogućilo nesmetani protok ključnih proizvoda, uključujući i onaj preko prelaza Merdare. Upravljanje krizom je zahtevalo i saradnju i koordinaciju nadležnih ministarstava, pre svega ministarstava zdravlja, čime je potvrđeno da se kada postoji politička volja brzo dođe do konkretnih rešenja, naveo je u autorskom tekstu Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, piše Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje povodom predstojećeg Samita EU koji počinje danas u Zagrebu.

Tri četvrtine posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa rokom za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda misli da do njega neće doći u naredne tri godine.

Članstvom Kosovskog operatora prenosnog sistema (KOSTT) u Evropskoj mreži operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) nije rešeno pitanje vlasništva nad elektroenergetskim postrojenjima i mrežom na Kosovu i ono je i dalje otvoreno, smatra direktor InTER-a i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.

Dok je dijalog kao bio suspendovan, radilo se na ideji razmene teritorija kao mogućem rešenju. Što god govorili o postojanju nekog tajnog sporazuma o tome ili ne, previše je diplomata koji su u pozicijama da mogu imati informacije o tome, koji veruju da je ideja postojala i čak napredovala jedno vreme, piše Augustin Paljokaj, dopisnik Kohe ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela.

„Skoro svi politički akteri prvenstveno su instrumentalizovali korona krizu, od spora oko proglašenja vanrednog stanja na Kosovu, do nemogućnosti raspisivanja vanrednih izbora u periodu ograničenja slobode kretanja i afere oko svadbe u Zvečanu. Time ništa drugo nisu postigli, osim što su dalje pogoršali međusobne odnose. Uz to, guranjem korona krize u drugi plan, ugrozili su živote građana, i to svih, na Kosovu“, naveo je u autorskom tekstu viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije (DPC) iz Berlina Bodo Veber.

"Romi ove godine neće biti mogućnosti da ukažu na sve probleme romske zajednice i sve ono sa čime se kao narod susreću, a razlog je pandemija koronavirusa i borba koju vodi ceo svet", smatra predstavnik romske zajednice na Kosovu Gazmen Salijević.

Vozi, Miško: Kosovo, Srbi i pandemija 

„Da, moji sunarodnici iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, mi bi trebali ovo glasno i jasno reći: Nikada više neću dozvoliti da meni i mojoj porodici zapreti glad!“ Ovako piše Isak Skenderi iz NVO Glas Roma, Egipćana i Aškalija. Njegov tekst prenosimo u celosti.

Ubedljiva većina od 71% onih koji su odgovorili na anketno pitanje o novom izgledu portala radiokim.net smatra da je on unapređen. Spremili smo novu anketu.

Kako su Srbi na Kosovu i Metohiji preživeli dvadeset godina izolacije, može li nas njihovo iskustvo nečemu naučiti

Nasilje u porodici je agresivno ponašanje člana porodice prema drugom članu ugrožavanjem njegovog ili njegnog telesnog integriteta, duševnog zdravlja ili spokojstva. Ono se primenjuje u različitim oblicima i uključuje fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko nasilje.

Кosovska policija prikriva detalje o najnovijim planovima za napad na manastir.

Sama ideja o „malom Šengenu“ nije loša, olakšala bi život i građanima, a pre svega privredi. Problem je, međutim, u političkim odnosima između, s jedne strane Beograda, a s druge strane Tirane i Skoplja, piše Dinko Gruhonjić za Dojče vele.

Dvojezični naziv ulice sa naslovne fotografije se nalazi u severnom delu Kosovske Mitrovice i jedan je od onih koji su ostali iz nekih prošlih vremena. Odoleo je svim neprijatnim događajima koji su se na Kosovu desili, podsećjući nas da dvojezičnost nije nova tema iako se na nju iznova vraćamo. Ko danas putuje po Kosovu može primetiti da su brojni natpisi na srpskom jeziku na jugu precrtani dok na severu samo ti i postoje, izuzev zaostalih iz vremena Jugoslavije poput ovog sa fotografije.

O stanju jezičkih prava na Kosovu, u okviru kampanje "Kreiranje dvojezičnog Kosova" koju sprovodi NVO Aktiv, piše politikolog Stefan Filipović. Kakvo je njegovo mišljenje o kršenju Zakona o upotrebi jezika na Kosovu, pročitajte u daljem tekstu.

Postoji ona narodna koja glasi da laž dva puta obiđe svet dok istina pronađe put. Za manipulaciju i iskrivljivanje istine, kada su strateški ciljevi u pitanju, svet zna od pamtiveka, tako da ništa epohalno sada nije napisano.

Pre osamnaest godina Srbi su se vratili u Osojane, nakon dve godine raseljeništva po centralnoj Srbiji. Jedan od najzaslužnijih za taj povratak bio je Oliver Ivanović. “On je bio čovek na terenu”, priseća se novinarka Tanja Vujisić.

"Nema pravde za srpske vojnike, policajce i civile koji su stradali u oružanim sukobima na Kosovu", misle nekadašnji pripadnici Vojske Jugoslavije, što je i jedan od zaključaka fokus grupe koju je NVO Centar za mir i toleraciju (CPT) odrganizovala sa grupom ratnih veterana, učesnika u pomenutom sukobu.

Početak rada Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, u trenutnoj nestabilnoj političkoj situaciji može da izazove i pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu. Veterani OVK su spremni da protestuju ukoliko dođe do podizanja optužnica ili osuđivanja njihovih komandanata. Građani kojima mediji i političari u svojim izjavama glorifikuju borbu OVK, mogu dodatno da zakomplikuju situaciju. Dovoljna je mala varnica i neka neodmerena izjava, pa da mirni protesti prerastu u bunt i dovedu do međuetničkih, ali i međustranačkih sukoba.

Za 41 odsto građana Srbije pojam razgraničenja na KiM je jasan, a 39 odsto ispitanika reklo je da im nije jasna ta ideja o rešenju kosovskog pitanja, pokazalo je istraživanje Demostata.

U tekstu koji je objavio Njujork tajms o Kosovu navodi se da je ideja o etničkoj podeli granica “probudila stare balkanske duhove”.

Kako će izgledati odnosi Srbije i Kosova za petnaestak godina? Pitanjem su se bavili stručnjaci iz Srbije, Kosova i Nemačke, a prenosi Dojče vele.

Dijalog Prištine sa Beogradom traje šest godina i ne vidi mu se kraj, kosovski građani još čekaju viznu liberalizaciju, a Evropska unija nije jasna u svojoj Strategiji o proširenju, piše Dojče vele opisujući situaciju u kojoj Kosovo dočekuje desetogodišnjicu jednostrano proglašene nezavisnosti.

"Srbi sa Kosova odavno čekaju da iz življa budu pretvoreni u ljude, bezbedne i slobodne. Duguje im se život, a ne višegodišnja talačka kriza u kojoj zajednički učestvuju Priština i Beograd".

Američki list Njujork tajms objavio je tekst u kojem ukazuje da pokušaji kosovskih političara da ukinu Specijalni sud za ratne zločine, formiran da procesuira zločine koje su činili Albanci, prete da "naruše odnose" Prištine sa zapadnim saveznicima.

Ne iznenađuje nervoza aktuelnog rukovodstva u Prištini i ishitrena inicijativa o ukidanju Specijalnog suda za ratne zločine. Tako je, budući da je kosovski premijer Ramuš Haradinaj još pod teškom hipotekom ratnih zločina, kao i predsednik Hašim Tači, kome se pripisuju i drugi oblici kriminala, navodi se u analizi Međunarodnog instituta IFIMES u Ljubljani.

Spisak zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova u poslednje vreme se menja. Srpski šef diplomatije dobio je, kaže, uveravanja da mnoge zemlje preispituju svoj stav o nezavisnosti.

Novi izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Igor Šoltes koji je unuk nekadašnjeg jugoslovenskog i slovenačkog političara Edvarda Kardelja je u prvoj izjavi pokušao da pridobije simpatije Prištine, piše Sputnjik.