Posredovani pokušaji uređenja života, ili današnjim rečnikom kazano "normalizacije odnosa", između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji traju bezmalo dve i po decenije. Tačnije, još od vremena kada su prekaljeni, ali ne i tako uspešni, posrednici iz doba Jugoslovenske krize: Oven, Stolteberg, Mazovjecki, Ren i drugi pokušali da posreduju u postizanju dogovora o obrazovanju. Nakon toga su usledila manje ili više neuspešna nastojanja da se pronađu rešenja u različitim oblastima, od energetike do statusnih pitanja.

Nešto manje od 70 odsto posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi nezadovoljno je aktuelnim modelom nastave koji se trenutno primenjuje u školama.

Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti su 04. septembra 2020. godine, u Vašingtonu u Beloj kući, potpisali pisma o namerama nakon pregovora koje je organizovala administracija Donalda Trampa. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), „think tank“ iz Beograda, je objavio detaljnu analizu dokumenata koji su potpisani, i izneo ocene dogovorenih tačaka, kao i mogućih dobitaka i gubitaka. Presednik upravnog odbora CDDRI Dušan Lj. Milenković osvrnuo se na najvažnije.

Nešto manje od tri četvrtine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi naveli su da nemaju pravovremene i tačne informacije u vezi sa epidemiološkom situacijom u njihovom neposrednom okruženju.

Svako rešenje koje bi se rodilo iz briselskog procesa, na koncu će doći na superviziju u Savet bezbednosti, a u tom telu, ono, ako nije stvarni kompromis – nema nikakve šanse da dobije „zeleno svetlo“ svih pet članica najvišeg tela Ujedinjenih nacija, piše u autorskom tekstu politikolog Cvijetin Milivojević.

"Uprkos brojnim vezama i kvalitetnim partnerstvima koja su uspostavljena, civilni sektor u Srbiji je na neki način "sam" jer su sa druge strane organizacije koje, budući posvećene nastavku i zaokruženju procesa izgradnje države Kosovo, teško mogu razumeti "naše" dileme i razlike u mišljenju. A potrebno nam je. Sa jasnim, deljenim razumevanjem toga šta je normalizacija, možemo biti ozbiljna grupa za pritisak, takva koja će dopreti do donosilaca odluka", piše u autorskom tekstu za RTV Kim izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.

Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.

Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.

Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".

Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.

EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.

Ništa se, suštinski, ne zna o tom Vašingtonskom sastanku i njegovoj pripremi, odnosno pregovorima koji će se tamo voditi. U toj opštoj zabuni, nameće se utisak da su mu vodeći principi odsustvo svake transparentnosti, zamagljivanje stvarnosti i licemerstvo. Dok Grenel – ponovo – insistira da će se prvenstveno pregovarati o ekonomskim temama i da sastanak nema za cilj neki sveobuhvatni sporazum, predsednik Tači, pak, najavljuje veliki sporazum. Ta protivrečnost budi strah na Kosovu i u Evropi da iza inicijative ne stoji novi pokušaj "guranja" nekog sporazuma o razmeni teritorije, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).

Svetska kriza izazvana pandemijom se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama, piše za RTV Kim u autorskom tekstu Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).

Kosovski mediji ni nakon 20 godina nisu dorasli obavezama javnih glasila u postratnom društvu. Propuštena je prilika da Gašijev primer posluži kao pokretač za rasprave o bolnim temama koje su dugo bile gurane pod tepih, navodi u autorskom tekstu novinarka Una Hajdari.

Iako tvrde da zastupaju liberalne (leve) ili konzervativne (desne) politike, partije nemaju nikakve specifične ideologije i podsećaju na ono što je poznato pod terminom ,kartelske’ partije - organizacije koje vode grupe rukovođene sopstvenim interesima i osvajanjem vlasti. Izgleda da malo lidera na Kosovu brine o ideologiji ili zna šta je to, navodi u autorskom tekstu Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje.

Polovina posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa terminom nastavka razgovora Prištine i Beograda o sveobuhvatnom sporazumu o normalizacIji odnosa smatra da će oni biti nastavljeni ove jeseni.

Evropska unija je aktivna u regionu Zapadnog Balkana na različite načine. Prema podacima Evropske komisije iz 2019. godine, kompanije iz EU su najveći investitori, sa više od 10 milijardi evra uloženih u region tokom poslednjih pet godina. Uz to, EU je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana sa ukupnom trgovinom između EU i regiona u vrednosti od 54 milijarde evra u 2018. godini, podseća Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).

Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).

Slobodan Georgiev u autorskom tekstu traži odgovor na pitanje: Šta se dešava sa politikom prema južnoj srpskoj pokrajini u vreme trajanja pandemije?

Kosovoski operater prenosnog sistema električne energije (KOSTT) je tokom više meseci namerno izazvao devijacije u prenosnom sistemu i jednostrano izuzimao električnu energiju iz njega, što je dovelo i do kašnjenja digitalnih satova unutar evropskog prenosnog sistema. Odgovornost unutar Evropske mreže operatora prenosnog sistema (ENTSO-E) je, međutim, pala na Elektro mrežu Srbije (EMS), koja je imala formalnu odgovornost, ali ne i fizički pristup teritoriji Kosova da reši veštački izazvan problem. EMS je u ENTSO-E tako diskreditovana kao nepouzdan partner, navodi u autorskom tekstu Bodo Veber iz berlinskog Saveta za demokratizaciju politike (DPC), komentarišući iznenadno članstvo KOSTT u ENTSO-E i nedavno stečenu kosovsku energetsku nezavisnost.

"Optimizam me izdaje, mislim da neće imati takvu priliku jer su okolnosti u tom pogledu mnogo gore nego pre 18 godina, gde se na lokalnom nivou po ovom pitanju ne događa gotovo ništa. Sve se svodi na inicijative centralnih kosovskih institucija i političara koji u ovom slučaju imaju samo motiv skupljanja političkih poena", piše u autorskom tekstu glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.

Stalno odlaganje vizne liberalizacije je najveći razlog frustracije građana Kosova. Oni se kažnjavaju zbog političkih kalkulacija u Briselu i Prištini, iako nema ni formalnih, ni neformalnih opravdanih razloga za to. Kosovo je ispunilo sve kriterijume koje je EU postavila, Evropska komisija je to potvrdila, pa je Evropski parlament podržao viznu liberalizaciju. Ali, države članice nemaju oko toga isti stav, pa odluka ne prolazi u Savetu EU, podseća u autorskom tekstu Augustin Paljokaj, dugogodišnji dopisnik Kohe ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela.

Šta reći o tome što se o broju obolelih i preminulih Srba i Albanaca na Kosovu pišu posebni izveštaji? Gde li su spiskovi, ako ima, obolelih Bošnjaka, Turaka, Goranaca, Hrvata, Crnogoraca, Roma, Aškalija, Egipćana, pita se u autorskom tekstu urednica portala Gračanica onlajn Anđelka Ćup.

Manijakalno pranje ruku, kao novouvedena tekovina čovečanstva zbog korona virusa, neophodno je kod Kosova virusa. Čini se da albanska strana razmišlja kako da opere ruke pred svojom javnošću od mogućnosti da delovi teritorije koju oni smatraju svojom ipak završe u srpskim “rukama”, dok srpski političari razmišljaju kako da operu ruke od Kosova kao nezavisne države kojoj su oni dali legitimitet, piše u autorskom tekstu Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Danas”.

Po izbijanju pandemije postalo je jasno da je regionalna saradnja jedan od preduslova za uspešno upravljanje krizom. Uvođenje zelenih koridora je omogućilo nesmetani protok ključnih proizvoda, uključujući i onaj preko prelaza Merdare. Upravljanje krizom je zahtevalo i saradnju i koordinaciju nadležnih ministarstava, pre svega ministarstava zdravlja, čime je potvrđeno da se kada postoji politička volja brzo dođe do konkretnih rešenja, naveo je u autorskom tekstu Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, piše Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje povodom predstojećeg Samita EU koji počinje danas u Zagrebu.

Tri četvrtine posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa rokom za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda misli da do njega neće doći u naredne tri godine.

Članstvom Kosovskog operatora prenosnog sistema (KOSTT) u Evropskoj mreži operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) nije rešeno pitanje vlasništva nad elektroenergetskim postrojenjima i mrežom na Kosovu i ono je i dalje otvoreno, smatra direktor InTER-a i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.

Dok je dijalog kao bio suspendovan, radilo se na ideji razmene teritorija kao mogućem rešenju. Što god govorili o postojanju nekog tajnog sporazuma o tome ili ne, previše je diplomata koji su u pozicijama da mogu imati informacije o tome, koji veruju da je ideja postojala i čak napredovala jedno vreme, piše Augustin Paljokaj, dopisnik Kohe ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela.

„Skoro svi politički akteri prvenstveno su instrumentalizovali korona krizu, od spora oko proglašenja vanrednog stanja na Kosovu, do nemogućnosti raspisivanja vanrednih izbora u periodu ograničenja slobode kretanja i afere oko svadbe u Zvečanu. Time ništa drugo nisu postigli, osim što su dalje pogoršali međusobne odnose. Uz to, guranjem korona krize u drugi plan, ugrozili su živote građana, i to svih, na Kosovu“, naveo je u autorskom tekstu viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije (DPC) iz Berlina Bodo Veber.

"Romi ove godine neće biti mogućnosti da ukažu na sve probleme romske zajednice i sve ono sa čime se kao narod susreću, a razlog je pandemija koronavirusa i borba koju vodi ceo svet", smatra predstavnik romske zajednice na Kosovu Gazmen Salijević.

Vozi, Miško: Kosovo, Srbi i pandemija 

„Da, moji sunarodnici iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, mi bi trebali ovo glasno i jasno reći: Nikada više neću dozvoliti da meni i mojoj porodici zapreti glad!“ Ovako piše Isak Skenderi iz NVO Glas Roma, Egipćana i Aškalija. Njegov tekst prenosimo u celosti.