Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno. Nešto se kao zna, ali suštinski - ništa se ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode, piše u autorskom tekstu za RTV Kim aktivista civilnog društva Stefan Filipović.

Iz Prištine zahtevaju da im se preda dokumentacija srpske vojske i policije, što u Beogradu odbijaju i uslovljavaju uvidom u arhivu OVК. Za to vreme, u Prištini poriču da uopšte postoji arhiva OVК, iako je u predlogu „Zakona o zaštićenim vrednostima OVК“ kao jedna od zaštićenih stavki bila pobrojana i „Arhiva OVК“. Iskrena saradnja između institucija u Beogradu i Prištini po pitanju nestalih može se očekivati tek ukoliko dođe do postizanja nekog političkog dogovora, piše u autorskom tekstu istoričar Petar Ristanović.

Moj drug i sabrat iz lokalne kafane, Aca, priča sa svojom ćerkom koja je pre nekoliko meseci otišla vani. Jasno mu vidim tugu u očima, ali on ih hrabro zatvara i guta knedlu znajući da će tamo negde ona imati bolji život. Sa završenim fakultetom, apsolutno zdravog načina razmišljanja i bez straha da ga kaže, uvidela je da će tamo preko neko ceniti njen trud i godine sticanja znanja onako kako to ovde nisu hteli., piše u autorskom tekstu Srđan Simonović, konsultant u Humanom centru Mitrovica (HCM).

Nacionalni interes Srba na i oko Kosova, kao okvir koji bi dao strateški karakter i konzistentnost politike prema tom pitanju od nacionalnog značaja, nikada nije definisan. On se, umesto toga, poistoveċuje sa uskim partijskim interesima koji se agresivno tumače kao državni, a svaka nova partija na vlasti u Srbiji, na Kosovu instalira svoju političku nomenklaturu od koje se očekuje da slepo prati partijska upustva i politiku, piše za RTV Kim Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).

Neko od kosovskih Srba je nedavno napisao: samo da preživimo ove (lokalne) izbore! Iako izrečene pre nekoliko nedelja, ove reči su sablasno delovale tog 20. septembra kada se Albin Kurti odlučio na jednostran čin primene tzv. mera reciprociteta slanjem specijalnih jedinica policije na prelaze Jarinje i Brnjak. Kao i uvek do sada, narod je krenuo za specijalcima i formirao barikade, čime se stvorila kriza u kojoj su jedni drugima trenirali živce, piše direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić.

Do lokalnih izbora na Kosovu ostale su nepune dve nedelje, a izbornu kampanju u srpskim sredinama potpuno je skrajnula do juče vrlo napeta situacija na severu Kosova. Ipak, prema stavovima učesnika ankete na portalu RTV Kim, koji su od početka avgusta imali prilike iskažu svoje mišljenje po pitanju učešća na predstojećim izborima, odziv glasača će biti bolji nego u prošlom ciklusu.

Kada su 19. aprila 2013. godine, u Briselu, baronica Ketrin Ešton i srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali prvi sporazum između Beograda i Prištine, posle toga na Severu Kosova ništa nije bilo isto, piše Milivoje Mihajlović.

U vreme kada nadležni organi imaju mnogo poteškoća u borbi sa pandemijom na Kosovu se, kao i u nekim drugim zemljama, ove godine dva puta održavaju izbori. Za narod se može reći da je, u najmanju ruku, zbunjen i umoran od političkih zbivanja posledjnih godina, piše novinar Ljeart Hodža u nameri da pojasni zašto su predstojeći lokalni izbori drugačiji. I važni.

Često sedim i razmišljam koja je svrha mog života na Kosovu. Zašto sam iz Beograda došla u Prištinu i ovde započela nov život u svakom pogledu. Razmišljam o svemu kroz šta sam, kao pripadnica nacionalne manjine, prošla u Beogradu, a bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Onda shvatim da sam zapravo u prednosti, jer razumem i saosećam sa ljudima na Kosovu, sa Albancima jer sam poreklom Albanka, a sa svima ostalima, jer nekada sam bila u njihovim cipelama, piše prevodilac i lektor Nora Bezera.

Prošle nedelje sam imao impresivan razgovor sa grupom inovativnih umova sa Kosova i iz Severne Makedonije. Bila je to razmena ideja sa mladim profesionalcima koji traže nove puteve, nove vizije. Ti kreativni ljudi traže mogućnosti, tako da njihov rad stvara korist za njih i društvo. Debata je bila deo #EUConnects 4 #FutureIsDigital kampanje koju moja kancelarija sprovodi tokom jula, piše Šef Kancelarije EU/Specijalni predstavnika EU ambasadora Tomaš Sunjog.

Kosovski Srbi smatraju da je proces dijaloga između Beograda i Prištine do sada generalno imao negativan uticaj na njihov svakodnevni život, da je obilovao odsustvom transparentnosti i objektivnih informacija o samom procesu, kao i nedostatkom predstavljanja njihovih autentičnih interesa. Sve napred navedeno predstavlja ključne nalaze istraživanja „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ koje su nedavno predstavili Aktiv i Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).

Politički spor između Beograda i Prištine gotovo u potpunosti dominira u javnom diskursu kada su u pitanju odnosi Srbije i Kosova. Ti odnosi su stoga često antagonistički i preovladava slika da jedna strana gubi ukoliko druga dobija, odnosno da su im interesi gotovo u potpunosti suprotstavljeni. Iako je nesumnjivo tačno da je politički spor Beograda i Prištine ogroman problem za srpsko-albanske odnose i da će biti veoma teško doći do normalizacije odnosa koja se očekuje na kraju procesa dijaloga, postoje oblasti u kojima se može prikazati znatno povoljnija slika.

Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.

Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.

Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.

Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.

Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.

Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".

Što bi rekao jedan moj prijatelj: “Da ovde očekuješ promene je kao da gledaš u kurje oko, i očekuješ da ti namigne“. Ovo je svakako stav koji proizilazi iz očajanja zbog situacije u našem društvu ali, nažalost, velikim delom i iz iskustva, piše izvršni producent i direktor RTV Kim u Čaglavici Isak Vorgučić.

Zbog različitih prioriteta glavnih zainteresovanih strana, kao i političkih i socio-ekonomskih okolnosti, postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine nema veliku perspektivu u 2021. godini. Iako se očekuje da se dijalog nastavi, eventualno intenziviranje po pitanju postizanja sveobuhvatnog sporazuma se može očekivati najranije od druge polovine 2022. Drugačije će, možda, biti kada je u pitanju sprovođenje ranije dogovorenih sporazuma, piše programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova iz Mitrovice Lazar Rakić.

Predominantne nacionalističke kulture sećanja na ratove devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije izgradile su naraciju o kolektivnoj žrtvi koja ima uverenje o vlastitoj apsolutnoj pravdenosti, kao i uverenje o sebi kao jedinoj žrtvi svireposti i nepravde. Ovaj narativ koji se prepoznaje, kako u samom činu zabrane emitovanja audio serijala, tako i u komentaru urednice Radio Kosova, ima za cilj uspostavljanje isključivog monopola nad statusom žrtve, piše koordinator programa tranzicione pravde Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Marko Milosavljević.

Građani Kosova različite etničke pripadnosti veruju da je krajnje vreme da Kosovo izađe sa nacionalnom strategijom koja ima sveobuhvatni pristup za suočavanje s prošlošću. Međutim, svaka grupa ima svoje prioritete koji se nužno ne podudaraju. Sve zabrinutosti treba rešavati u okviru inkluzivne strategije kako bi Kosovo moglo da krene ka mirnoj budućnosti. Ovo su nalazi iz istraživanja koje je sprovelo kosovsko civilno društvo.

Neko bi zlurado mogao da primeti da su na Kosovu krivična dela postala kriterijum za bavljenje politikom. Bilo kako bilo, raspisani su novi izbori za 14. februar, simbolično, na Dan zaljubljenih. Taman da svi imamo priliku da pokažemo svoju ljubav i privrženost političkim elitama, piše programski direktor Nove društvene inicijative (NSI) Miloš Milovanović.

Institucije bez transparentnosti ne postoje. One ne mogu biti svedene na osećaj odgovornih za pravdu, a jesu. Bez mehanizama za uključivanje građana u odlučivanje, mehanizama kontrole trošenja zajedničkog novca, institucije su skupi i loši servisi. Jedino lošije od nepostojanja mehanizama je kada su mehanizmi puka forma. Propisi bez građana, građani bez inicijative i ideja, piše ekonomista i NVO aktivista Veljko Samardžić.

Da bi Asocijacija/Zajednica srpskih opština predstavljala centralni deo kompromisa između Kosova i Srbije, čini se da će biti potrebno njeno dalje pravno i političko osnaživanje. Opcije za Kosovo su prilično ograničene zbog presude Ustavnog suda Kosova od 23. decembra 2015. godine. Međutim, još uvek postoje šanse, uključujući i uspostavljanje ASO/ZSO kao hibridnog mehanizma, piše Ramadan Iljazi, viši istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS).

Кosovske vlade su potrošile preko dve milijarde dolara na isplate ratnim veteranima (trenutno 46.000 njih) tokom protekle dve decenije. U pitanju je novac koji je Кosovo "zaradilo", pre svega, od Sjedinjenih Država, Evropske unije i MMF-a, piše ekspert za tranzicionu pravdu Nora Ahmetaj.

Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.

Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?

Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.

Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.

Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.

Atmosfera pregovora - u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube - istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.

Da bi došlo do pomirenja između dva naroda, moramo imati na umu tri stvari koje francuski filozof Pol Riser predlaže kada govori o načinima na koji se različiti narodi zbližavaju: poznavanje kulture druge strane, kritička revizija istorije jednih i drugih, kao i međusobni oproštaj grehova, podseća u autorskom tekstu publicista Škeljzen Gaši.

Razmena ZSO-za-sporazum počinje da se predstavlja kao krucijalni uspeh i dostignuće pregovaračkog procesa. To je, slutim, formula po kojoj će Beograd srpskoj javnosti “prodati” rešenje, predstavljajući se kao nepokolebljivo odlučan branitelj mučnog položaja srpskog naroda na Kosovu. Političari će pritom sačuvati ono što im je najvažnije: kanal bezpogovornog uticaja na kosovske Srbe koji se ostvaruje preko pažljivo odabranih poslušnika iz Srpske liste, piše dugogodišnji novinar i urednik Boško Jakšić.

Ponovo pokrenuti posle 20 meseci blokade u julu ove godine, a predvođeni novim specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom, Briselski pregovori su od početka bili ograničeni i podrivani Grenelovim paralelnim, tajnim pregovaračkim procesom. Potpisivanjem Vašingtonskih dokumenata Briselski proces je de fakto redukovan na pred-pregovore, pa početak pravih pregovora čeka ishod američkih predsedničkih izbora, odnosno dolazak na vlast nove administracije, smatra Bodo Veber iz berinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).

Dijalog (Beograda i Prištine) je poslednjih godina ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim aspektima podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa, piše u autorskom tekstu Dejvid L. Filips*, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija (Menhetn, Njujork).

Dok se predsednik Kosova Hašim Tači trenutno bavi samo sobom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je postao pravi vuk u međunarodnoj i regionalnoj politici. Što jes’ - jes’, i on se bavi sobom, ali on ti je, brate, Srbija, pa se to podrazumeva. Kad se bavi sobom, bavi se i nacijom u isto vreme.

Izvođenje nastave i prenošenje znanja zahteva neposredan rad sa učenicima, postavljanje ciljeva i ishoda rada u nastavnom procesu i njihovo proveravanje kroz prisustvo i angažovanje učenika na času. Učenje na daljinu postalo je poseban izazov, kako za zaposlene u školi (učitelje, nastavnike, stručne saradnike), tako i za učenike i roditelje, smatra diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut Valentina Nikolić.