Vesti
Drugi pišu

"Srušiti tabu o menjanju granica"

Razgovori Beograda i Prištine blokirani su jer u evropskim prestonicama nema saglasnosti o menjanju granica. Vreme je da se granice ne tretiraju kao večne, prenosi Dojče vele komentar novinara Andreasa Ernsta za "Noje cirher cajtung".
Ilustracija (Foto Kim)

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj sve češće gubi živce u poslednje vreme – sveži primer je prekid komunikacije sa misijom UN na Kosovu, piše ugledni Noje cirher cajtung.

Ovog puta ga je iznerviralo što je generalni sekretar UN Antonio Guteres tražio da Priština ukine carine na srpsku robu. Slično se Haradinaj odnosi i prema čelnicima EU kojima nonšalantno odgovara da će povući carine kad Srbija prizna nezavisnost Kosova.

"Spektakularna je međutim njegova konfrontacija sa Vašingtonom", piše u komentaru švajcarskog lista koji potpisuje odlični poznavalac Balkana i dugogodišnji dopisnik iz Beograda Andreas Ernst.

Priča se, piše Ernst, da je američki ambasador zalupio vrata napuštajući sastanak sa Haradinajem koji ni za jotu nije hteo da odstupi po pitanju carina.

"To je novo i uznemirujuće. Otkad je kosovski konflikt eskalirao pre dvadeset godina, Kosovari su uvek vodili računa da koordiniraju svaki korak sa silama zaštitnicama. I onda kada bi im delovali iza leđa, brže-bolje bi se pobrinuli da im se ne uzme za zlo. To je važilo pre svega za odnos sa ’američkim prijateljima’. Šta se to onda promenilo poslednjih godina?", pita se Ernst i odgovara:

"Kosovo je blokirano, oseća se ostavljenim na cedilu i boji da je vreme ponovo naklonjeno Srbiji. Haradinaj na to reaguje nacionalističkom ofanzivom koja nailazi na odobravanje mnogih Kosovara. Ali na Kosovu nikako nisu nedužni za stagnaciju. Vlada nema ni volje ni sposobnosti da preduzme nešto protiv privrednog zastoja. Politika tamo znači gomilanje moći, sakupljanje sinekura i njihovu podelu pristalicama", piše u ciriškom listu.

Taljiganje u Briselu

Doduše, dodaje se, ponekad Kosovo i sprovede reforme, recimo one potrebne za viznu liberalizaciju. Ali te vizne liberalizacije i dalje nema iako je Prištini davno obećana te je "razumljivo da na Kosovu jačaju resantimani protiv EU koja jedno priča, a drugo radi. Haradinaj to nezadovoljstvo upreže u svoju politiku konfrontacije i još ga pojačava."

Zakopavanje u rovove prema susedu blokira razvoj – kako na Kosovu, tako i u Srbiji.

"Nema nijednog razloga da Priština i Beograd hitno ne ispregovaraju mirovni dogovor. Umesto toga ’dijalog o normalizaciji’ u Briselu nekako taljiga ili je sasvim zaustavljen. Za to postoje razlozi: nesretna visoka predstavnica EU Federika Mogerini je na kraju mandata, a u evropskim prestonicama nema saglasnosti o tome da li srpsko-kosovski dogovor sme da obuhvata i promene granica. I tako sve stoji", piše Ernst.

Ona zaključuje da bi "razuman izlaz" bili izbori na Kosovu pred koje bi tamošnje partije morale da pojasne pozicije prema dogovoru sa Srbijom. "Onda je potrebno jako vođstvo pregovora, da drži Prištinu i Beograd za stolom dok ne nađu rešenje. Pri tome treba rušiti tabue. Recimo onaj da su promene granica đavolja rabota čak i onda kada su dogovorne i demokratski legitimizovane."



Ostale vesti

Kud se dede Metohija?
Kako piše Petrit Imami u knjizi „Srbi i Albanci kroz vekove“, tokom Drugog svetskog rata, postojao je sukob između Albanaca kvislinga-nacionalista i antifašista. Fadilj Hodža kao odgovor na zloupotrebu Prizrenske lige iz 1878, u listu KPJ Sloboda (1943) najavljuje: „Narodi Kosova i Metohije, organizovaće konferenciju, možda ne u Prizrenu, koja će imati veću važnost nego ona 1878. g. (Imami, 2016: 469)“. 
  • 19.05.2020
Izjava Škeljzena Gašija iz Samoopredeljenja o ubistvu oko hiljadu nedužnih Srba ima težinu jer je to prvi put da dolazi iz neke od jačih albanskih partija, piše beogradska Politika.
  • 02.05.2020
Dvostruki policijski čas kao dobar naslov u teatru apsurda
Narodno pozorište u Prištini sa sedištem u Gračanici je institucija Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije i u svom radu se u potpunosti i isključivo rukovodi regulativama i instrukcijama vlade u Beogradu i svog resornog ministarstva, što važi i za slučaj pandemije virusa korona.
  • 23.04.2020
Vaskrs utrnulog sveta
Etnička izolovanost, strah od drugoga i formiranje geta već 20 godina su način života i model opstanka za Srbe na Кosmetu.
  • 20.04.2020
Kurtija kritikuju zbog saradnje sa Srbima tokom pandemije
Stranke i mediji bliski Hašimu Tačiju kritikuju odlazeću vladu Aljbina Kurtija, posebno zbog mera u srpskim sredinama tokom pandemije, piše Dojče Vele.
  • 11.04.2020
Sapun i voda najdelotvorniji u borbi protiv koronavirusa
Bez obzira na to što ste verovatno umorni od pranja ruku, ne odustajte. Svet se oslanja na svakog od nas da će nastaviti to da radi u borbi protiv koronavirusa, štiteći sebe i druge.
  • 26.03.2020