"Mlad čovek, pre svega, želi slobodu"

"Mislim da je umetniku potrebno da bude slobodan čovek, da slobodno razmišlja, da može slobodno da iskaže svoje emocije, onako kako on misli, a ne kako mu drugi diktiraju", navela je gošća emisije "Život i umetnost" slikarka Vesna Sekulić.

Podeli ovaj članak sa:
  • Vesna Sekulić (Foto Kim)

Vesna Sekulić je rođena 1992. godine u Kosovskoj Mitrovici. Završila je srednju Umetničku školu u Kraljevu, a diplomirala 2015. na likovnom odseku Fakulteta umetnosti iz Prištine na smeru slikarstvo u klasi profesora Zorana Furunovića. Master studije je okončala dve godine kasnije.

Vesna je imala pet samostalnih i učestvovala na više od 40 kolektivnih izložbi. Njeni radovi bili su deo izložbe u okviru međunarodnog projekta "Fold" i dostupni publici od Belgije, Francuske, Španije i Portugala, do Kanade i Meksika.

Za svoj rad je već dobila nekoliko lokalnih nagrada i priznanja, a tokom jednog dela školovanja bila je i stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije.

Vesna Sekulić živi i radi u Leposaviću.

U čemu mlad čovek post-ratnog vremena sa ambicijom umetnika najčešće vidi sebe?

Sekulić: To je donekle komplikovano, a donekle i jednostavno pitanje. Mislim da mlad čovek, pre svega, želi ima slobodu, bilo da je to umetnička, ili uopšte sloboda kretanja, sloboda razmišljanja, politička sloboda, da imamo pravo izražavanja, kakvo god to pravo bilo. Mislim da je umetniku konkretno potrebno da bude slobodan čovek, da slobodno razmišlja, da može slobodno svoje emocije da iskaže, onako kako on misli, a ne kako mu drugi diktiraju. Tako da, ja mislim da je kod nas umetnika sloboda najbitnija.

Koliko u bojama i potezima, hrabrim i jarkim, ima vašeg zavičaja?

Sekulić: Nisam sigurna koliko, ali mislim da ima dovoljno. Čovek živi u tom okruženju ceo život, upija ljude, upija mesto odakle je potekao. Gde god da odemo, zavičaj nas vuče i mi mu se vraćamo. Ima tih emocija koje su utkane u crtežima i slikama koje radim, a ima negde i te tragedije, u društvu, u okruženju u kojem se ja nalazim, u kome živim, kao i lepote. Ima i jednog, i drugog, zavičaj sve to vuče.

Šta je to autentično što umetnik sa Kosova i Metohije nosi sa sobom i da li je na taj način moguće osetiti razliku u umetnosti, ili je njena univerzalnost jača od svega drugog?

Nisam sigurna da li mi stvarno nosimo nešto autentično. Mislim da treba da prođe više vremena da neko sa strane vidi i kaže da umetnici odavde nose nešto autentično. Dešavalo se pre da su ljudi govorili, za naše profesore, za profesore koji su meni predavali, da imaju svoju neku "poetiku osamdesetih" koja je autentična, koje nije bilo na nekom drugom području. Sve se promenilo u današnjem vremenu. Ne znam koliko smo mi umetnici autentični danas, ne mogu to za sebe da tvrdim. Samo ime govori o tome, odakle si, pa eto, ima nečega. Ja bih rekla da je umetnost univerzalna, da pripada svima.

Ponekad se čini da su slikari, a tu mislimo na mlade, uspeli da prežive, da ih ima više nego pisaca ili glumaca. Da li je slika bolje odgovorila na vreme i apokaliptičnu sadašnjost od ostalog umetničkog stvaranja na KiM?

Ima nekoliko razloga zašto ima više slikara, likovnjaka. Jedno je to da je možda ta lična borba pre došla do izražaja kod slikara, da se tako iskažu. A sa druge strane, tu ima i institucionalnih problema, gde mi nemamo dovoljno obrazovnih institucija, u smislu da imamo dovoljno amaterskih pozorišta, recimo. Naravno, imamo nekoliko i poštujem to što ti ljudi rade. Ali, sa druge strane, ima puno mesta gde nemate uopšte pozorišta, i ko zna kada se poslednji put odigrala neka pozorišna predstava, gde mladi ljudi nemaju gde da odu i vide nešto. Samim tim, te institucije treba da reaguju na način što će napraviti amaterska pozorišta, na primer. Trenuto se pojavilo nekoliko mladih ljudi, pisaca, koje znam i koju su autentični i koji su uradli nešto novo ovde. Možda će vreme doneti da se svi uključimo, kao društvo (u događaje) ovde i da na neki način zadržimo mlade ljude da ostanu.

Kako bi ste definisali ličnu poetiku, gde bi je tražili i šta bi ona bila?

Trudim se da budem iskrena prema sebi i prema drugima u odnosu na ono šta ja radim. Mislim da je to ključno. A sa druge strane videćemo, i dalje je dug put preda mnom, ne znam šta on nosi sa sobom.

Koje tehnike koristite? Multimedijalnost je sve češća kod umetnika danas. Nove tehnologije i nauka ušle su krupnim koracima u umetničko delo.

Trenutno radim kombinovanu tehniku, najviše volim da radim akrilom, to me ispunjava. Ja sam dosta energična i brza. Još nisam radila nešto tog multimedijalnog tipa, ali se nikada ne zna šta donosi sutra. Imam neke ideje jer u procesu razmišljanja, ti i pišeš. Onda to negde stoji zapisano, neke ideje se iznova stvaraju, tako da, poštujem sve što ljudi rade. Mora se poštovati sve što drugi rade, a da je autentično, međutim to ne mora da bude novo, jer je danas sve, na neki način, izmišljeno. Mi umetnici težimo da to nešto bude lično naše, na osnovu onoga što smo godinama učili.

Da li je savremena umetnost slična "carevom novom odelu"? Da li je ovih dana bitnije da imaš ideju koju možeš da plasiraš na prvu loptu od estetike, veštine, rada i talenta?

Ideja je neverovato bitna. Ako nemate dobru ideju, ne možete ni da krenete. Pod pretpostavkom da imate veštinu, da u sebi imate talenat i rad, morate imati imnogo dobru ideju da bi sve to krenulo nekim svojim tokom. Jedostavno, ako nešto radite, a ne znate zbog čega to radite, onda će i posmatrač videti da to nema nikakvog smisla. A što se talenta tiče, talenat je samo jedan mali deo. Ako svakodnevno ne radite na sebi, ako ne gledate druge umetnike, ako ne posećujete muzeje, izložbe drugih kolega, ne crtate, ne slikate, neće biti ni efekta. Talenat je samo jedan mali deo, sve ostalo je rad.

Umetnici najčešće ne žele posmatraču umetničkog dela da naturaju kako bi trebalo da ga „čitaju“, već mu ostavljaju slobodu promišljanja i ulogu aktivnog subjekta u izložbenom prostoru. Kako vi zamišljate idealnog posmatrača svoje umetnosti?

Dešavalo mi se to da ljudi na izložbi priđu i pričaju sa mnom, to me raduje, jer smatram da kada neko ima da vam kaže i pozitivne, i negativne stvari, znači da je prisutan, da sa tobom deli to mišljenje. Ako je statičan, znači da nešto nije u redu sa tobom, da to što ti radiš nema nikakvog odjeka. Tako da je mnogo bolje da se priča, bilo da je to pozitivno ili negativno, nego da (se) bude po strani. To je po meni idealni posmatrač, onaj koji razgovara sa tobom, koji daje povratne informacije i daje ti da vidiš da li to što radiš njega raduje ili ne.

Ko kupuje vaše slike, da li ih ima u privatnim kolekcijama?

Ima u privatnim kolekcijama. Sve što sam radila u skorije vreme upravo je bilo za private kolekcije. Običnim ljudima je komercijala mnogo prihvatljivija, mnogo više uživaju u njoj, nego recimo u nekim mojim istraživačkim radovima koje sam radila tokom mastera, ili u onome čime se trenutno bavim. Ljudi koje stvarno zanima umetnost, koji uživaju u njoj, oni više kupuju slike. Naravno, slike poklanjam i svojim prijateljima, to svaki umetnik radi.

Koliko ste produktivni, koliko slika godišnje uradite?

Nedovoljno. Smatram da nikada ne mogu da dam svoj maksimum. Tu je posao, svašta nešto, ali opet, nedovoljno. Trenutno najviše radim crteže koji nisu na platnu. Svakako bih volela da uradim više, ali nekada mi vreme to ne dozvoljava, u takvom sam škripcu sa vremenom. Tako da je "nedovoljno" prava reč.

Gde pronalazite inspiraciju za svoje radove?

Svuda. Tragedijom mog druga je krenula jedna serija radova koje sam radila na fakultetu, kada sam završavala master rad. Teško mi je da pričam o tome, jer još uvek nisam dovoljno radila na sebi vezano za tu temu. Sa druge strane radim i pejzaže, zatim neprevaziđenu temu - akt, odnosno ljudsku figuru, uvek je aktuelna i uvek imam inspiracije da je radim. To je trenutno nešto što me ispunjava.

Sanjaju li umetnici svoje radove, kako postojeće, tako i buduće?

Da, koliko na javi, toliko i u snu. Mislim da sam u nekom periodu možda i više sanjala, u smislu da sanjam u trenutku kada radim i kada sam produktivna, kada imam inspiraciju, a ne kada sam u nekom stagniranju.

Kada je u pitanju život jedne slikarke danas, da li je neophodno suviše odricanja da bi se nešto od željenog ostvarilo?

Kojim god poslom da se bavite, a da ste žena, uvek ima odricanja. Nekada manje, nekada više. Morate da uskladite sve to, da imate partnera, porodicu koja vas podržava u svemu tome. Da izbalansirate u smislu da imate dovoljno prostora da radite, a da budete sa detetom u kući, ali i da stignete da odete kod prijatelja. Da jednostavno sve bude na određenom nivou, a da vi budete ispunjeni onim što radite.

Može li u naše doba umetnica biti žena po meri društva? Da li je umetnička scena i dalje pretežno rezervisana samo za muškarce?

Nadam se da se to vremenom izbalansiralo, da su muškarci i žene podjednako zastupljeni u društvu. Umetnička scena, trenutno, je takva kod nas da ja čak poznajem više žena koje su umetnice. Ne znam samo hoće li to i kasnije bude tako, kada dobiju porodice. Meni je jako krivo ako one vremenom odustanu zbog toga, da li zbog nedostatka želje vezane za ono što rade, ili (ne)mogućnosti da izbalansiraju sve. Zbog toga malu prednost dajem muškarcima, ali se nadam da ćemo se naći na istom nivou.

Koja je vaša poruka mladim ljudima koji bi želeli da se bave slikarstvom?

Da ne odustaju, moraju biti uporni i pozitivni. Tada sve ono što mogu da zamisle mogu i ispuniti.

Emisiju RTV Kim “Život i umetnost” u kojoj je gostovala Vesna Sekulić možete pogledati OVDE.

Prethodne emisije iz ovog serijala koji se realizuje uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije možete pronaći na ovom LINKU.

Ostale vesti

  • Gračanica: Dečje predstave za male i velike

    Gračanica: Dečje predstave za male i velike

    Glumci Amaterskog pozorišta “Janićije Popović” izveli su sinoć u gračaničkom Domu kulture dve predstave. Najpre su se glumci osnovnoškolskog uzrasta predstavili komadom “Slatki nemir”, nakon čega su njihovi stariji drugari odigrali predstavu “Ničija deca”.

  • Otkazana izložba,

    Otkazana izložba, "stop" na Jarinju i za slike

    Izložba slika akademske slikarke Suzane Stojadinović, koja je u sredu uveče trebalo da bude otvorena u galeriji Fakulteta umetnosti u Severnoj Mitrovici otkazana je, jer ovoj umetnici na prelazu Jarinje nije dozvoljeno da unese slike na Kosovo.

  • ’’Nosite stomačić ko Ivica Dačić’’

    ’’Nosite stomačić ko Ivica Dačić’’

    Na novom albumu Riblje čorbe koji se pod imenom "Da tebe nije" pojavio posle sedam godina diskografske pauze nalazi se i pesma "Ivica Dačić", posvećena ministru inostranih poslova Republike Srbije.

  • Promocija knjige o Tomislavu Sekuliću

    Promocija knjige o Tomislavu Sekuliću

    Promocija knjige „Tomislav Sekulić – Čovek u svom vremenu“, koju su pripremili Đorđe Jevtić i Momčilo Trajković biće održana večeras od 19 časova u Domu kulture "Gračanica".

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane