Popović: Frak je otišao u mrak

Kosovska književnost nije dovoljno poznata širim krugovima u Srbiji, Vojvodini, i uopšte, na svesrpskom prostoru, ocenio je u emisiji RTV Kim „Život i umetnost“, književnik iz Gračanice Ratko Popović. Govoreći o Vidovdanskom pesničkom bdeniju, Popović navodi da smo izgubili jednu značajnu i veliku manifestaciju.

Podeli ovaj članak sa:
  • Ratko Popović u emisiji (Foto Kim)

Ratko Popović je rođen 1947. godine u Gračanici. Objavio je 13 knjiga, priredio više antologija i drugih publikacija. Pisao je i piše drame, romane i pesme.

Pokrenuo je i uređivao Zbornik radova učenika osnovnih škola "Prvo perje", Zbornik radova učenika srednjih škola "Neobično plavo", list za decu "Dživdžan", časopis "Glasovnik".

Dobitnik je više nagrada i priznanja, počev od Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije 1978. godine, do Zlatnog krsta Kneza Lazara na Vidovdanskom pesničkom pričešću 2012. godine.
Njegov nagrađivani roman "Kukavičji snijeg" adaptiran je u monodramu i izveden pod nazivom "Mučenica Krstinja" na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Prištini 1993. godine. Ova predstava je izvedena više od 80 puta širom bivše Jugoslavije.

Ratko Popović živi i stvara u Gračanici.

Kako biste definisali decenije vašeg književnog rada?

Ratko Popović: Na polju stvaralaštva moj rad traje već više od 50 godina. To se, pre svega, ogleda kroz rad u amaterizmu i sa glumcima amaterima, a normalno kasnije i sa pravim pozorištem i svim onim čime sam počeo da se bavim. Moje stvaralaštvo je počelo poezijom, kao što i svi mladi stvaraoci počinju, ali je, sticajem okolnosti, došlo do toga zbog potrebe same sredine, Gračanice i okoline. Moje delovanje je bilo aktivno na polju drame, a kasnije se ogleda i na polju romana, priča i većeg broja antologija koje sam stvorio upravo sa tematikom i problematikom Kosova.

Da li su državne, političke i nacionalne godine koje ste živeli i jednim delom pevali „pojeli skakavci“?

Ratko Popović: Svakako da jesu. To je jedno vreme u kome je bilo i lepih trenutaka, ali je uvek moralo da se hoda kroz maglu. Ja sa pravom često volim da kažem „frak je otišao u mrak“, iz umetnosti se otišlo u neke mračne vode koje ničemu ne vode i ničemu ne služe, ali, na žalost, one se reflektuju na ukupan društveni život, društveni hod, a to sve donosi čoveku zlo, mržnju. Dolazi do iskušenja, a ta iskušenja su i danas veoma prisutna i neko u svemu tome, u tom mraku, traži nekakvu budućnost i opravdanje za sve ono što ne valja i ne treba činiti. Čovek je zato da traje, da živi, da potvrđuje sebe, da potvrđuje i druge. Samim tim, znači da čovek čoveka mora uvek da uvažava i uvek je prilika da se preživi i da traje.

Vaša poetika je sastavni deo kosovskog zaveta. Možete li reći gde odstupate od njega, a gde ste mu najbliži?

Ratko Popović: Ja nikada nisam odstupio od Kosova. Tematika moje poezije i stvaralaštva vezana je za Kosovo, pre svega za Gračanicu i okolinu.

Da li sada, kada je naš narod u pitanju, braća Simići iz Slivova sede za trpezom?

Ratko Popović: Svakako. Taj strašni čin se dogodio u neposrednoj blizini Gračanice, u Slivovu. Mislim da sa tom tematikom živim i ona je učinila da počnem da se bavim pisanjem poezije u dijalektu koja i danas traje. Ja jesam to ranije činio u svojim delima, pričama i tako dalje, ali poeziju je bilo veoma teško pisati jer ona traži mukotrpan i težak rad, pogotovu baviti se jednom slikom koja je teška, turobna, tragična za ovaj naš narod koji je pun iskušenja. Ja sam tome upravo pristupio da bi se sačuvao taj autentični dijalekat. Mislim da to vodi korene još iz vremena cara Dušana.

U šta nam se pretvara jezik? Hoće li imati ko da očuva lokalni prizrensko-južnomoravski govor?

Ratko Popović: Mislim da dijalekti dobijaju na značaju. Veliki broj mladih pokušava da se bavi tematikom Kosova i šire, i dijalekat je sve prisutniji u želji da se ta autentičnost na neki način sačuva i otrgne od zaborava.

Da li dijalekatska poezija najbolje odslikava užase, nužnosti, gubitke i ostale izazove naše egzistencije na Kosovu?

Ratko Popović: Svakako. Bez te autentičnosti i krv ne bi bila ista, ako je čovek izgovori u drugačijem obliku.

Imaju li Srbi još uvek sveukupnu kolektivnu svest o Kosovu?

Ratko Popović: Kako da ne. Mislim da je ona sada još više produbljena i mislim da se vraća. Mislim da je izazov kada vidimo koliko je tu autora, koliko je poezije, nauke, istorije i svega toga. Došlo se do podataka, neslućenih otkrića do kojih je došla nauka, pisci, pesnici i tako dalje, potvrđujući pravo na svoje postojanje, na svoje korene i na tlo na kome je i nastala Srbija, odnosno stara Srbija, koja je živela i koja i dalje ima taj odsjaj i svetlost kojom greje čitav srpski narod bilo gde da se nalazi.

Koliko je teško estetizovati novu istoriju Kosova od 1999. godine naovamo?

Ratko Popović: Mislim da su napori veliki i da ta svedočanstva koja smo kroz vekove imali treba, u jednoj novoj svetlosti, predstaviti i mladima i čitavom svetu. Mislim da to pre svega treba da učine naučni radnici, a normalno i prevodioci koji treba da plasiraju jednu veliku istinu o Kosovu, jer se još uvek živi u zabludi. Mi vidimo šta to drugi čine, štampaju svoje knjige u po stotinak i dvesta hiljada primeraka, a mi još uvek gledamo da to neko čini za nas. Neće niko to sigurno raditi, mi smo ti koji su dužni i obavezni prema precima, a normalno i prema budućim generacijama, koje pre svega treba da znaju o sebi, jer ceneći sebe i druge ćemo ceniti.

Kada se osvrnete na sve godine postojanja Vidovdanskog pesničkog bdenija, kako vam to sada izgleda?

Ratko Popović: Vidovdansko pesničko pričešće je, praktično, počelo devedesetih godina. Ja sam bio presrećan da takva jedna velika i svesrpska manifestacija postoji upravo ovde na KiM, gde je i potrebna. Mislim da se već pomalo udaljavamo. Prenošenjem dela manifestacije u Kruševac, gde će to sada biti državna manifestacija, mi ćemo je pretvoriti u simfonijske večeri i večeri ozbiljne muzike, ali će ovamo, što se tiče poetskih ostvarenja ili pak značaja te same književne manifestacije, biti sve manje u službi potrebe i zamisli. Ja jesam osnivač te manifestacije, ali mogu stvarno da kažem, sa žaljenjem, da smo na neki način izgubili jednu značajnu i veliku manifestaciju.

Kako čovek iz vašeg dubokog iskustva vidi budućnost srpske književnosti na Kosovu i Metohiji?

Ratko Popović: Veliku ulogu su ovde trebali da odigraju fakulteti, pre svega Filozofski fakultet koji je trebao da brani književnost, da je još više ustoličava. Mlade generacije će se sigurno na svoj način potruditi i dati maksimum da na neki način prate jedan kod i napor bivših generacija, koje su dale nemerljivo dobar i veliki doprinos stvaralaštvu na ovom prostoru. Ali, nama je već „Jedinstvo“ negde malo dalje, dalja su nam „Stremljenja“. Nemamo časopisa, nemamo izdavačku delatnost koja bi bila dobro stimulisana i nemamo ljude koji hoće, koji su posvećeni, da što se tiče stvaralaštva, kroz rad kritičara negde plasiraju i dalje otkrivaju i daju doprinos, da to što autori sa Kosova rade i stvaraju budu otkriveno i što prisutnije u čitavoj Srbiji i svesrpskom prostoru. Mislim da je to moralna obaveza svih, i nas koji ovde živimo, da još više učinimo i da smo što prisutniji izvan ovih prostora, jer smo mi ovde samo jedna mala tačkica u kojoj se nešto događa, ali za to nema toliko sluha i razumevanja bez dobrog prevodilaštva, bez uključenja svih snaga, pre svega fakulteta i ljudi koji bi trebalo da se bave književnom kritikom.

Gde je Kosovo i Metohija u savremenoj srpskoj književnosti?

Ratko Popović: Kosovska književnost nije dovoljno poznata širim krugovima u Srbiji, Vojvodini i uopšte na svesrpskom prostoru upravo iz razloga koje sam naveo. Tu je itakako trebalo mnogo da učini univerzitet, književni kritičari, da bi se predstavilo samo to stvaralaštvo. Znači, sve bi to bilo na određenom nivou, da postoje kanali kojima može da se stigne do čitalaca i velikih izdavača koji bi trebalo mnogo više da učine na afirmaciji stvaralaštva sa KiM. To nije činjeno niti između dva rata, jer mi tu praktično, izuzev Grigorija Božovića, retko ćemo reći da je neko od pisaca afirmisan na nivou srpskog prostora. U poslednje vreme nešto se čini sa Maticom srpskom koja je otvorila svoja vrata i čini nešto na poboljšanju afirmisanju stvaralaca i stvaralaštva sa Kosova i Metohije.

Emisiju RTV Kim “Život i umetnost” u kojoj je gost Ratko Popović možete pogledati OVDE.

Prethodne emisije iz ovog serijala koji se realizuje uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije možete pronaći na ovom LINKU.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane