"Književnost KiM je marginalizovana"

"Srpska književnost Kosova i Metohije je marginalizovana kada se posmatra sa strane glavnog toka srpske književnosti, koji je negde kanonski i koji je neko merilo za ono što treba da uđe u taj glavni tok, odnosno u taj kanon", rekao je u emisiji “Život i umetnost” RTV Kim pisac i književni kritičar Žarko Milenković.

Podeli ovaj članak sa:
  • Žarko Milenković (Foto Kim)
  • Detalj iz emisije (Foto Kim)

Žarko Milenković je rođen 1988. godine u Prištini. Piše poeziju, kratke priče i književnu kritiku. Objavio je zbirku "Кenotaf" 2011. godine. Bavi se proučavanjem srpske književnosti 20. veka. Doktorand je na Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Objavljivao je u “Politici”, “Večernjim novostima”, “Letopisu Matice srpske”, “Кoracima”, “Povelji”, “Luči”, “Sarajevskim sveskama” i tematskim i zbornicima sa naučnih skupova.

Priredio je izabrane pesme Dragomira Кostića - "Put u Mikenu". Uredio je zbornik radova o delu Dušana Кovačevića "Dušan Кovačević: Ideologija, čovek, drama", 2017, i o delu Petra Sarića – "Sarić: svetlost, stvaranje, strah", 2018. godine.

Urednik je književnog programa i književnih izdanja Doma kulture „Gračanica“ u Gračanici i časopisa za kulturu "Vidovdanski glasnik". Živi u Preocu nadomak Prištine.

Rođeni ste u Prištini. Vežu li vas sećanja za taj grad i kako ga doživljavate danas?

Žarko Milenković: Da, rođen sam 1988. godine u Prištini. Negde do jedanaeste godine sam slobodno išao u taj grad. Ono čega se sećam je vrlo maglovito. Sećam se platoa ispred “Grand” hotela, ulice pored hrama Hrista Spasa. Sećam se stajališta za autobuse, ali vrlo maglovito. Još nešto što me je tada vezivalo za Prištinu jeste plan da sa majkom idem na Gazimestan. Ona je planirala da me vodi tamo, pošto smo o tome pričali. Ja sam želeo da idemo, ona je rekla da će me voditi, ali je sve to negde odlagano, ne znam zbog čega. To je već bio period kada je počelo sve ono ružno da se dešava. Meni je žao što pred 1999. godinu nisam otišao da vidim Gazimestan. Tamo nisam otišao dugo nakon 1999, možda sam prvi put otišao 2014. godine.

Jeste li vi najmlađi pisac na Kosovu i Metohiji?

Žarko Milenković: Sada mislim da jesam, ali mi se čini da se javljaju i mlađi glasovi. Da bi neko postao pisac mislim da treba da prođe malo vremena. Treba da se vidi i da se sačeka jer jedna knjiga ne znači da ste pisac. Ukoliko nastavite da se bavite time, onda će se pokazati ima li mlađih pisaca od mene. Ja se nadam da će biti takvih. Imam informacija da su neki ljudi počeli da pišu, objavili svoje prve knjige. Sada se čeka vreme, da pokaže da li su to zaista pisci ili je to bio samo trenutak koji su preneli na papir. Kako će se to dalje razvijati, videćemo.

Šta je vaša poetika i da li vi imate generaciju?

Žarko Milenković: Jako mi je teško, kao stvaraocu, da pričam o svojoj poetici. Možda, kada bih se morao, rekao bih da je to, negde, poetika životnog minimalizma koji ja unosim u svoju poeziju. Ono što me kao osobu opterećuje i što me fascinira to je život, naravno, i sve ono što život nosi sa sobom. Ako bih dalje razvijao to, to je neka poetika modernosti, ali sa osloncem na tradiciju, na pesnike koji su stvarali pre mene. Skoro sam čitao jednu knjigu "Lice jednine". To bi možda moglo da se iskoristi kao odgovor na pitanje o generaciji. Svi smo negde izgubili pojam o toj generaciji, ko je kome generacija i da li mi iz generacije svi treba da se držimo zajedno i da jedni druge pratimo. Mislim da je sada to krenulo da bude samo kao pojedinac, mi smo svi negde lice jednine i odgovorni smo sami za sebe i odgovaramo samo sebi.

Književna kritika koju pišete je potpuna retkost u vašoj generaciji. Šta će vam to?

Žarko Milenković: Mislim da se na Kosovu mali broj ljudi aktivno bavi kritikom na taj način, pa onda ja negde spadam i među najmlađe književne kritičare na Kosovu i Metohiji. Šta će mi to? Pa ne znam, došlo je negde, možda, kao odgovor na moje neko profesionalno bavljenje književnošću.

Da li je običan dan u vašoj pesmi važniji od velikih reči našeg vremena?

Žarko Milenković: Običan dan svakako nije običan, ako utiče na to da se stvori jedna pesma, nekoliko stranica proznog teksta, da se napiše priča, da se naslika neka slika, da se prenese neka vest. Mislim da to onda nije običan dan, poseban je za sve nas koji nešto radimo i to ostavljamo u vremenu. Tako da bi to možda bio odgovor na vaše pitanje.

Možete li da nam objasnite kako mlad čovek sa juga Srbije završi kao doktorand u Novom Sadu?

Žarko Milenković: To su svi pitali. I kada sam se pojavio na fakultetu u Novom Sadu svi su pitali kako ovde i zašto ovde. Meni je to bilo pitanje koje me je nerviralo jer zašto da ne? Ako ljudi putuju miljama daleko da bi nešto videli ili ako ljudi putuju da bi studirali na ne znam kojim univerzitetima po svetu, zašto onda ne jedan univerzitet koji je negde najsevernije u našoj zemlji. To nije neka velika razdaljina, ako se ima u vidu da ljudi idu sa jednog na drugi kraj sveta da nešto nauče i traže. Mene je tamo privukao program koji je bio jedinstven i spisak predmeta koji je uticao da upišem tamo doktorske studije.

Znamo da je za pisanje potrebno vreme, a treba li ovom vremenu pisanje?

Žarko Milenković: Da, za pisanje je potrebno vreme, to ja često ističem jer sve ono što pišem treba da doživi neku proveru vremena, da može da bude objavljeno ili da se toga odreknem. A našem vremenu treba pisanje. Više nego bilo kom drugom vremenu.

Da li danas ima više pisaca ili čitalaca?

Žarko Milenković: Mislim da ima mnogo pisaca, ali i ne možemo sve da ubrajamo u pisce, kao što smo i malo pre govorili, neko ko napiše jednu knjigu ne može da bude pisac. Može on da napiše jednu knjigu, ali mora da se kontinuirano bavi pisanjem, bez obzira da li će objaviti knjigu ili ne. Ima i takvih koji napišu jednu knjigu i misle da su pisci, ali mi ovde govorimo o ozbiljnim stvaraocima. Tako da mislim da ima ozbiljnih stvaralaca taman toliko koliko je nama potrebno. Sada, da li baš ima dobrih stvaralaca, neko bi rekao da nema, ja ipak mislim da imamo, da naše vreme ima i kvalitetnu poeziju, možda i najbolju do sada. Da li imamo dobre romanopisce, imamo svakako. Dokaz je i NIN-ova nagrada, za koju se svake godine prijavljuje više od dvesta romana. Mislim da imamo i pisaca i čitalaca dovoljno. Mislim, vi svakako nećete reći da imate baš dovoljno gledalaca, ja isto neću reći da imam dovoljno čitalaca, ali negde to dođe na svoju meru i mislim da ima i pisaca i čitalaca.

Kako ocenjujete Međunarodni sajam knjiga u Beogradu?

Žarko Milenković: Mislim da su tu ocene različite, od onih velikih reči kojima je Matija Bećković otvorio sajam, do nekih drugih koji govore da je to vašarište knjige. Ne bih rekao da je to baš vašar, niti baš neki događaj. Ljudi uglavnom dolaze na taj sajam da bi kupovali knjige, umesto da se susreću sa autorima, da razgledaju, da slušaju tribine koje se održavaju na sajmu. Sada je taj prateći program negde marginalizovan, dok je akcenat stavljen na, recimo, sniženje koje i nije tako veliko u odnosu na redovnu cenu. Ako imamo sada na umu i onaj fenomen koji se desio ove godine i koji se dešava svake, mislim da izdavači uvek nađu nekog takvog na kojem zarade i onda štampaju i knjige koje nisu ekonomski isplative. Ove godine je bila jedna osoba koja je izazvala veliku pažnju, ali i samo zbog nje ne možemo da diskreditujemo ceo događaj. Bilo je tu kvalitetnih pisaca, kvalitetnih knjiga, razgovora. Ipak, organizatori treba da povedu računa o tom sajmu, kako će sajam dalje da se kreće. Ovo je negde crvena linija do koje smo došli, sada moramo da razmišljamo šta dalje, da li će sajam biti ovo što se dešava oko ovih knjiga koje pišu razne spisateljice ili će se akcenat staviti na pravu literaturu.

Gde je srspka pisana reč o Kosovu i Metohiji danas kada govorimo o nacionalnom okviru?

Žarko Milenković: Srpska književnost Kosova i Metohije je marginalizovana kada se posmatra sa strane ovog glavnog toka srpske književnosti koji je negde kanonski i koji je neko merilo za ono što treba da uđe u taj glavni tok, odnosno u taj kanon. Mi smo svedoci da, recimo, neki pisci koje krenemo da izučavamo nisu lošiji od onih koji se nalaze u tom kanonu. To se desilo sa Grigorijem Božovićem. On je relativno kasno naišao na pravu recepciju u okvirima tog glavnog toka srpske književnosti. Darinka Jevrić još uvek čeka na pravu recepciju svog dela. Ona jeste bila popularna u tim pesničkim krugovima, ali se o njenoj poeziji nije dovoljno govorilo i revnosno pisalo. Kritičari bi trebalo da se pozabave njenom poezijom. Isto je sa poezijom Slobodana Kostića. Dragomir Kostić isto nema značajnu recepciju u okviru srpske književnosti, a vrlo je zanimljiv i dobar pesnik. Moja prognoza je da će to uvek biti tako, da mi nikada nećemo biti deo tog glavnog toka srpske književnosti, već ćemo uvek biti neka pritoka koja možda nekada i da nekog velikog pisca, ali se on negde naknadno spoznaje.

Emisiju RTV Kim “Život i umetnost” u kojoj je gost bio Žarko Milenković. Možete pogledati OVDE.

Prethodne emisije iz ovog serijala koji se realizuje uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije možete pronaći na ovom LINKU.

Ostale vesti

  • ’’Suočila sam se sa svojom tugom’’

    ’’Suočila sam se sa svojom tugom’’

    "Održite svoj identitet gde god da se nađete, šta god da vam se dešava. To je jedini način da opstanete i da trajete", poručila je u emisiji RTV Kim „Život i umetnost“, rediteljka, glumica, spisateljica i dramski edukator Radmila Knežević.

  • ’’Ni Davidov, ni carski, ni spahijski’’

    ’’Ni Davidov, ni carski, ni spahijski’’

    “Mi nemamo kancelariju, nemamo telefon, nemamo svoj računar, nemamo radni prostor i sastajemo se po kafanama. Očigledno da nema razumevanja u društvu za jednu krovnu organizaciju književnika. To je sramota za jedno društvo i za jednu državu“, rekao je u emisiji „Život i umetnost“ na RTV Kim predsednik Književnog društva Kosova i Metohije i potpredsednik Udruženja književnika Srbije Novica Sovrlić.

  • Cvetković: Nema budućnosti, sve je beskonačna sadašnjost

    Cvetković: Nema budućnosti, sve je beskonačna sadašnjost

    „Kada potičete sa Kosova i Metohije, vaš rad ostaje u senci vas i same informacije odakle dolazite. To je negde značajno u istoj ravni kao da je došlo neko mitološko biće koje je tu i postoji“, rekla je u emisiji RTV Kim „Život i umetnost“ grafičarka Milena Cvetković.

  • Blaga KiM: Velika Hoča

    Blaga KiM: Velika Hoča

    Večeras će u 20:30 sati na RTS2 biti prikazana druga epizoda iz serijala "Blaga Kosova i Metohije" posvećena Velikoj Hoči.

  • Gračanica: Premijerno odigrana “Uspavana lepotica”

    Gračanica: Premijerno odigrana “Uspavana lepotica”

    U prepunoj sali Doma kulture u Gračanici premijerno je izvedena predstava “Uspavana lepotica“, u režiji Radmile Knežević. Novogodišnju radost i raspoloženje ova mešavina više bajki doneće narednih dana i mališanima u Zubinom Potoku, Zvečanu, Partešu i Šilovu.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane