Srbija i Kosovo: Karte na stolu

Ideja o podeli Kosova je dugo bila u zapećku, ali sada se vratila na velika vrata kao zvaničan stav Beograda.

Podeli ovaj članak sa:
  • Tači i Vučić (Foto Zeri)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje prvi put glasno i jasno rekao da podržava „razgraničenje" kao trajno rešenje za Kosovo.

„Ja se zalažem i to ne krijem, svakako se zalažem i to je politika koju predstavljam, a da li će ona dobiti podršku naroda ili ne, ali ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima", rekao je Vučić novinarima prošle nedelje.

Vučić nije želeo da iznese više detalja o tome šta bi takvo rešenje podrazumevalo, uz obrazloženje da neće da otkriva karte uoči pregovora sa drugom stranom.

Ovim su prekinuta višenedeljna nagađanja o tome da li je podela po etničkoj liniji nešto čemu Beograd teži.

Donedavno su ideju o bilo kakvoj promeni granica odlučno obacivale i srpska i albanska strana, kao i međunarodni posrednici.

Sam Vučić je u još u februaru ove godine za Hepi TV rekao da je su „ideje o podeli i sličnim modelima neozbiljne, a mi treba da se bavimo ozbiljnim stvarima".

Gotovo istovremeno, kosovski predsednik Hašim Tači je počeo da govori o „korekciji" granice sa Srbijom, ali ni on nije ulazio u detalje kuda bi nova granica prolazila.

Stara priča - novo pakovanje

Većina planova vrti se oko toga da se opštine sa većinskim srpskim stanovništvom severno od reke Ibar priključe Srbiji, u zamenu za priznanje ostatka Kosova. Po nekima bi u dogovor razmenu ušla i Preševska dolina, koja bi se priključila Kosovu. Tači zdušno zastupa tu ideju.

Teza da bi se kosovski problem najbolje mogao rešiti podelom - ili „razgraničenjem" na etničkoj osnovi - nije nova.

„Odmah i radikalno početi rešavanje kosovskog pitanja razgraničenjem s Albancima na osnovi etničkih, istorijskih i kulturnih prava… Revizija granica je neminovna, demokratska, spasonosna za jugoslovenske narode i Evropu sa stanovišta budućnosti", napisao je Dobrica Ćosić u Radnim beleškama iz 1991. godine.

Ćosić, koji je nedugo potom postao predsednik Savezne Republike Jugoslavije, nije tokom svog kratkog mandata stigao da tu zamisao pokuša da sprovede u delo.

Predsednik Srbije Slobodan Milošević, koji je na pitanju Kosova došao na vlast, bio je zauzet ratovima u Hrvatskoj i Bosni, i slabo se bavio pokrajinom sve do pred kraj svoje vladavine. A kada je konačno počeo da ga „rešava", izazvao je NATO intervenciju 1999.

Ni nakon Miloševićevog pada nije bilo mnogo reči o podeli, bar sa zvanične strane. Izuzetak je bio Ivica Dačić, koji je tu ideju promovisao otkad je njegova Socijalistička partija 2008. postala deo vladajuće koalicije, najpre sa demokratama, a onda sa naprednjacima.

On je, međutim, uvek naglašavao da je podela kao rešenje njegov lični stav, a ne stav vlade ili stranke.

Zašto baš sada?

Dačić tvrdi da je ključni razlog što je Srbija usvojila ideju o podeli - promena stava Sjedinjenih Država.

„Amerika je čula naše argumente, spremni su da odstupe od dosadašnje politike i u rešavanju kosovskog pitanja stanu uz Srbiju", izjavio je Dačić po povratku iz Vašingtona

On je dodao da je „Vašington sada želi rešenje kojim će biti uvaženi i srpski interesi".

Dačić je tvrdnju da je Amerika promenila stav izneo posle susreta sa Džaredom Kušnerom, zetom i savetnikom predsednika Donalda Trampa, kao i sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom, krajem prošlog meseca u Vašingtonu.

Iz američke administracije, međutim, zasad nema nikakve potvrde da je došlo do promene stava prema Kosovu.

Portrparol Stejt Depatmenta je prošle nedelje u pisanom odgovoru na novinarsko pitanje odgovorio da je „politika Administracije dosledna: svaki sporazum o normalizaciji Srbije i Kosova mora da potekne od učesnika u dijalogu" i da „obe strane treba da rade na kreativnom i konstruktivnom rešenju".

Šta kažu u Evropi?

Nemačka i Velika Britanija su, međutim, poručile da su protiv ideje o razgraničenju, strahujući da bi to moglo da dovede do otvaranja pitanja drugih granica na Balkanu.

„Granice i teritorijalni integritet svih zemalja Zapadnog Balkana su utvrđene i nedodirljive. To treba stalno i iznova ponavljati zato što postoje neke tendencije da se razgovara o granicama, a to ne može da se radi, ", navela je Merkel nakon susreta sa predsednikom Saveta ministara Bosne i Hercegoivine Salihom Zvizdićem u Berlinu.

Britanija je preko svoje ambasade u Prištini saopštila da .„pozivi za korekciju granica mogu da dovedu do destabilizacije".

Na opšte iznenađenje, podeli se indirektno usprotivila i zvanična Moskva, preko portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove koja je nedavno bila u poseti Beogradu.

„Stav Rusije u vezi sa Kosovom je dosledan i zasnovan na međunarodnom pravu, poštovanju suvereniteta Srbije i njenog unutrašnjeg zakonodavstva",, izjavila je Zaharova na konferenciji za medije, a na pitanje srpskog novinara da li to znači da Rusija ima problem sa promenom granica, odgovorila je: „Zar to nije problem i za vas?".

Bilo bi logično da je i Evropska unija, pod čijim se patronatom već godinama vodi briselski dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, zauzela stav o promeni granica.

Iz Brisela, međutim, zasad dopire zaglušujuća tišina, što navodi na zaključak da se ispod površine možda ipak nešto događa.

Podeljeni o podeli

Čak i ako bi se velike sile složile da je promena granica dobro rešenje - a zasad jedinstvenog stava o tome očigledno nema - taj plan bi morala da podrži i većina građana Srbije i Kosova.

Vučić, koji neosporno dominira srpskom političkom scenom, može da računa na podršku u Skupštini i većem delu javnosti, ali je naišao na žestok otpor Srpske pravoslavne crkve, odakle ukazuju da bi podela ugrozila srske crkve i manastire južno od Ibra, kao i srpski narod na toj teritoriji.

Najglasniji je u tom otporu otišao arhimandrit Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani.

„Prihvatanje ’dogovora’ o etničkom razgraničenju Srba i Albanaca, podelom teritorije i dovođenjem 70.000 Srba pred mogući egzodus, značilo bi da Evropa prihvata ideju dogovorenog i konačnog etničkog čišćenja KiM kao legitimno rešenje. To je opasan presedan sa nesagledivim posledicama", napisao je otac Sava na svom Tviter nalogu.

Većina kosovskih i srpskih nevladinih organizacija je protiv podele i taj stav je iznela u zajedničkom pismu šefici diplomatije EU Federiki Mogerini. Pismo je zasad ostalo bez odgovora.

Srpska opozicija je, po običaju, podeljena i stavovi se kreću od optuživanja Vučića za izdaj (Dveri, Demokratska stranka Srbije) deo podrške (Liberalno demokratska partija).

U Prištini je politiočka situacija mnogo složenija.

Tači je praktično je usamljen u podršci ideji o promeni granica, koju on naziva „korekcijom". Premijer Ramuš Haradinaj, Tačijev koalicioni partner, je odlučno protiv, kao i praktično cela opozicija, pa i mnogi funkcioneri Tačijeve stranke.

„Nema praktično nikakve šanse da Tačijev predlog dobije dvotrećinsku podršku u kosovskom parlamentu", kaže za BBC Tobi Vogel iz Centra za Evropske političke studije. Većina ostalih međunarodnih posmatrača deli taj stav, ocenjujući da svako prekrajanje granica dovelo do novih sukoba u regionu.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik već je najavio da bi u slučaju promene statusa Kosova tražio otcepljenje od Bosne i Hercegovine, a strahuje se da bi moglo da dođe do obnovljenih tenzija i u Makedoniji.

Ako prođe - prođe

Kad se sve oduzme i sabere, izlazi da ideja o podeli ima previše protivnika da bi mogla da se sprovede, čak i u slučaju da se Vučić i Tači slože kuda bi nova granica trebalo da prolazi.

Kao što je za BBC potvrdila Tanja Miščević, šefica srpskog tima za pregovore o pristupanju EU, o promeni granica se dosad nije razgovaralo unutar briselskog dijaloga, niti u okviru pregovaračkog poglavlja 35, koje se odnosi na proces normalizacije.

Podela bi, sem toga, značila poništavanje svih dosad postignutih dogovora o povlačenju srpskih administrativnih, pravosudnih i policijskih struktura sa Kosova i integraciji svernih opština u kosovski sistem, u šta su poslednjih godina obe strane uložile mnogo napora. Savez srpskih opština, koji je dosad bio prioritet Beograda, postao bi obesmišljen.

Bilo bi to i kraj briselski dijaloga kao takvog, jer bi o razgraničenju najverovatnije odlučivale velike sile na nekoj budućoj međunarodnoj konferenciji.

Zasad nema naznaka da se tako nešto sprema.

Najavljeno je da će Srbija u septembru pokrenuti veliku diplomatsku ofanzivu u cilju sticanja podrške za razgraničenje, ali uspeh je, bvlago rečeno, neizvestan, naročito nakon što je Merkel rekla svoje.

Ako ne uspeju, Vučić i Dačić, pa i Tači će moći da kažu da su, eto, i to probali, ali da nisu naišli na razumevanje i da se žale kako međunarodna zajednica nije fer.

A dijalog će se, uprkos svim manjkavostima, nastaviti u starom formatu, do postizanja „pravno obavezujućeg sporazuma", kao što je od početka zacrtano.

Ostale vesti

  • Krvavi tragovi medijskog atentata

    Krvavi tragovi medijskog atentata

    Ubistvo Miloša Šćepanovića sada je u nadležnosti kosovskog Specijalnog tužilaštva. Majka ubijenog kaže da su joj u Prištini rekli da su slučaj preuzeli „zato što u Mitrovici ne rade ništa“. To ubistvo poslužilo je protivnicima Olivera Ivanovića za spot, čije je emitovanje prethodilo likvidaciji lidera SDP.

  • Kosovski istoričari traže od oca Save izvinjenje za

    Kosovski istoričari traže od oca Save izvinjenje za "genocid"

    Predsedništvo Udruženja kosovskih istoričara „Ali Hadri“, ogranak u Dečanima, oštro reaguje na izjave igumana manastira Visoki Dečani, oca Save Janjića, koji, kako navode, služi u albanskom pravoslavnom manastiru Dečani, manastiru koji su, kako dalje navode, uzurpirali srpski okupatori – od srednjovekovnog perioda. Izjava je sinoć data u Dnevniku informativnog programa Glasa Amerike.

  • Haradinaj iznenađen pozivom suda

    Haradinaj iznenađen pozivom suda

    Odlazeći premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je danas da je bio iznenađen kada je dobio poziv Specijalnog suda pošto ga je Tribunal dva puta optužio i oslobodio i ističe da je normalno da o tome ima mnogo spekulacija, a da nije tajna da je u rešavanju kosovskog pitanja odbacio ideju promene granica, koju je deo međunarodne zajednice podržao.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane