Podrška Kosovu, plusevi i minusi

Spisak zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova u poslednje vreme se menja. Srpski šef diplomatije dobio je, kaže, uveravanja da mnoge zemlje preispituju svoj stav o nezavisnosti.

Podeli ovaj članak sa:
  • Ilustracija (Foto Kim)

Dačić veruje da će taj broj pasti ispod 100. Da li je to moguće i kako se menjaju statovi zemalja?

Posle Surinama i Gvineje Bisao koje su priznanje Kosova povukle, na spisku zemalja koje su to učinile je ostalo 107. Grupi koja priznaje nezavisnost pridružio se Madagaskar – poručuje Bedžet Pacoli na Tviteru.

Beograd veruje da će ih uskoro biti manje. Priština sabira i više nego što ih je na spisku.

"To je samo pokazatelj da su to sve šarene laže i taj spisak od 114 zemalja koje su priznale Kosovo. Videćete na kraju da će to spasti na ispod 100 zemalja", ističe šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Iako u međunarodnom pravu ne postoji obaveza da se neko prizna, velike sile koje su to uradile u slučaju Kosova neretko su viđene i kao faktor pritiska na manje da to učine, pa je tako Velika Britanija zamerila Surinamu što je priznanje povukao.

"Protagonisti neće menjati svoj stav. Ali, to nije samo simbolički, politički je to neka vrsta poruke, proces priznavanja do sada je išao sporije, ali je izgledao nezaustavljiv. Sada je to nešto očigledno drugačije", napominje bivši ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović.
Smatra da je to rezultat promenjenih prilika u svetu. "Pre svega je američka politika u mnogim detaljima nedefinisana, očigledno joj Kosovo nije u prioritetima", dodaje Jevremović.

A da glas, recimo malog pacifičkog ostrva jednako vredi kao glas Kine, Rusije ili Indije, koje teritorijalni integritet Srbije poštuju, videlo se na primeru glasanja za članstvo u Unesko.

"Na međunarodnom planu sve više se odustaje od teze da je Kosovo presedan, da je izuzetak, budući da su se pojavili mnogi slučajevi koji su se u neposrednoj ili posrednoj fazi dovodili u vezu sa kosovskim slučajem", ukazuje Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka.

"To treba transformisati u pregovaračku poziciju našu i Prištine. U neku ruku jača našu poziciju u pregovorima", dodaje Pavle Jevremović.

Ima i onih zemalja koje su čvrsto iza stava da je Kosovo za njih nezavisno, ali im je pozicija fleksibilnija.

"Norveška je recimo jedna od zemalja koja je priznala nezavisnost Kosova, sa čim se mi ne slažemo, ali je isto tako protiv davanja stolice u UN za Kosovo, da bi napravili pritisak za dijalog Beograda i Prištine", napominje predsednica Vlade Ana Brnabić.

Neka pravila se, međutim, ne menjaju. Za osnovni cilj Kosova, članstvo u Ujedinjenim nacijama, prepreka su zemlje koje ga ne priznaju.

Ako bi Kosovo tražilo status posmatrača, bila bi mu potrebna dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini.

 

Ostale vesti

  • Srpski veterani o Specijalnom sudu: Nema pravde za Srbe, Sud je farsa

    Srpski veterani o Specijalnom sudu: Nema pravde za Srbe, Sud je farsa

    "Nema pravde za srpske vojnike, policajce i civile koji su stradali u oružanim sukobima na Kosovu", misle nekadašnji pripadnici Vojske Jugoslavije, što je i jedan od zaključaka fokus grupe koju je NVO Centar za mir i toleraciju (CPT) odrganizovala sa grupom ratnih veterana, učesnika u pomenutom sukobu.

  • Uticaj Specijalnog suda na bezbednosnu situaciju na Kosovu

    Uticaj Specijalnog suda na bezbednosnu situaciju na Kosovu

    Početak rada Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, u trenutnoj nestabilnoj političkoj situaciji može da izazove i pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu. Veterani OVK su spremni da protestuju ukoliko dođe do podizanja optužnica ili osuđivanja njihovih komandanata. Građani kojima mediji i političari u svojim izjavama glorifikuju borbu OVK, mogu dodatno da zakomplikuju situaciju. Dovoljna je mala varnica i neka neodmerena izjava, pa da mirni protesti prerastu u bunt i dovedu do međuetničkih, ali i međustranačkih sukoba.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane