Stari balkanski režimi više nisu deo rešenja

Nemačka izmišljena mantra da je "stabilnost važnija od demokratije" u poslednjoj deceniji dovela je do vaskrsavanja kriminalnih i korumpiranih režima, čije su vodeće ličnosti bile u velikoj meri uključene u ratne zločine i zločine tokom devedesetih, piše za britanski "Politics first" Zoran Čičak, jedan od osnivača JUL-a, bankar, biznismen i politički analitičar.

Podeli ovaj članak sa:
  • Ilustracija (Foto back-packer.org)

Balkan je vekovima bio prostor u kojem su se dva dominantna evropska igrača borila za uticaj, resurse, tranzitne puteve i saveznike. Bez obzira na to da li su u pitanju Habsburška i Otomanska imperija u 17. i 18. veku, ruska i austrijska carstva u 19. veku, Nemačka i Velika Britanija u prvoj polovini 20. veka, ili SSSR i NATO u njegovoj drugoj polovini, ponavljanje diskursa istorije Balkana se uvek svodilo na borbu dva dominantna spoljna igrača.

Međutim, 2017. godina, nakon Bregzita, povećanja geopolitičkih neslaganja između SAD-a i Evropske unije i uspona zvezde neo-otomanskog imperijalizma Turske - po prvi put nudi perspektivu značajnih promena u prethodnom diskursu. Umesto dva vodeća igrača, Balkan sada postaje igralište za najmanje četiri - SAD (sa manje ili manje otvorenom podrškom britanske spoljne politike), EU (u kojoj dominira Nemačka), Rusiju i Tursku.

Suočene sa tim brojem stranih igrača, balkanske države su sada prisiljene da preispitaju svoje stare lojalnosti i saveze, potraže nove prijatelje ili da pokušaju da se pomire sa starim neprijateljima. U neizvesnom okruženju, elite koje vladaju balkanskim zemljama suočavaju se sa neprijatnim pitanjima sa njihovih domaćih javnih scena i iz stranih prestonica.

Opšti pregled regiona na prvu daje sliku duboko fragmentiranih društava, a pet zemalja je neko vreme pod dominantnim uticajem Nemačke: Hrvatska, Mađarska, Srbija, Bugarska i Makedonija. Međutim, u poslednje tri, Nemačka se suočava sa podeljenom lojalošću domaćih elita. Češće nego što to nisu činile, ove su zemlje flertovale sa Rusijom, ponekad iskreno, a ponekad samo pokušavajući da podignu svoje uloge i iscede što više novca i podrške, igrajući istu igru na obe strane.

Istovremeno, u jugozapadnom delu Balkana, Amerikanci su učvrstili svoj uticaj u primorskom delu Crne Gore i Albanije, gurajući ga dublje u središte Balkana - Bosnu, Kosovo i Makedoniju. Međutim, kada se radi o zemljama u kojima dominiraju muslimani na Balkanu, američka spoljna politika već doživljava konkurenciju - ako ne i direktnu opstrukciju - umesto saradnju, kao što je ranije činila, od sopstvenog NATO saveznika, Turske.

Ruski plan od 2015. godine da uspostavi "neutralnu zonu" na Balkanu - oslanjajući se na zemlje koje nisu članice NATO: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Makedoniju, plan B4 - je propao krajem 2016. i početkom 2017. godine jer se Crna Gora pridružila NATO-u u junu ove godine, a nakon političkih promena u Skoplju, Makedonija će verovatno učiniti isto do sredine 2018. godine. Prema tome, B4 bi mogao - u najboljem slučaju za Moskvu - postati B2. Ali to nije tako jednostavno.

Za očekivati je da će američki i nemački uticaji nastaviti svoju trku za pozicije u dve ključne balkanske države - Srbiji i Hrvatskoj. Suštinska unutrašnja nestabilnost nekoliko hrvatskih vlada verovatno će dovesti do znatnijih promena elita, što bi na kraju dovelo do smrti HDZ-a kojim dominira nemački uticaj i njegove zamene od strane levičara iz SDP-a, koji su skloniji prihvatanju američke zaštite i podrške. Ovakav scenario već se dogodio u Makedoniji ranije ovog proleća, čime je uspostavljen modus operandi koji će se ponoviti i u drugim zemljama.

Istovremeno, dugotrajne unutrašnje borbe unutar srpskog establišmenta - koji je i dalje kontaminiran od svog iracionalnog i konfliktnog predsednika Aleksandra Vučića - verovatno će dovesti do uspostavljanja jačih američkih pozicija u Beogradu. Međutim, u okviru složenije srpske realnosti, situacija će biti bar na neko vreme takva da će političari iza kojih je američki, nemački i ruski uticaj morati da nađu neku vrstu sporazuma o podelama vlasti, kako bi se sprečila dalja nestabilnost. Stoga Beograd, na više nego jednostavno umetnički način, podseća posmatrača na posleratni Beč, koji je besmrtno sačuvan u kultnom Grejem Grinovom filmu iz 1949. godine "Treći čovek", u kojem glavnu ulogu igra Orson Vels.

Pomeranje balkanske geopolitike, od dualne do četvoropolarne, verovatno će u svakom od (lokalnih) društava učiniti unutrašnju dinamiku mnogo bržom. Nemačka izmišljena mantra da je "stabilnost važnija od demokratije" u poslednjoj deceniji dovela je do vaskrsavanja kriminalnih i korumpiranih režima, čije su vodeće ličnosti bile u velikoj meri uključene, ponekad politički i ponekad čak i lično, u ratne zločine i zločine tokom devedesetih, organizovani kriminal i korupciju. Ucenjujući EU, pretnjama da će ponovo početi stari rat ako ne dobije trajnu i neograničenu podršku, režimi koje podržava nemačka Evropska narodna partija sada postaju deo problema i više nisu deo rešenja.

Istovremeno, brza američka intervencija u Makedoniji dovela je do dolaska na vlast Zorana Zaeva, koji je u ovom trenutku jedini lider bez balkanskih kontroverzi koji proističu iz njegove prljave prošlosti. Ako američka spoljna politika nastavi da ulaže u makedonski projekat, ova zemlja će biti prihvaćena u NATO, ali i EU po ubrzanom postupku. To bi pokazalo ne samo Rusima, već i Nemcima, da reciklirani političari sa krivičnim dosijeima ne mogu biti sidro stabilnosti u regionu.

Gospodin Zaev se već neformalno pominje u nekoliko važnih evropskih diplomatskih kancelarija kao "Balkanski Makron", čime je prepoznat kao "probna kopija" za šire promene u jugoistočnoj Evropi. Međutim, tek treba videti u kojoj meri će njegova vizija multietničke i demokratske Makedonije konačno prevladati nad albanskim iredentističkim zahtevima. Kako god, Balkan će doživeti niz iznenadnih, dubokih, ponekad mirnih, ali ponekad i nasilnih promena. Što se pre stare političke generacije u potpunosti zamene, čistiji će biti ishod.

Tekst na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

Ostale vesti

  • Kosovo - mračne perspektive?

    Kosovo - mračne perspektive?

    Dijalog Prištine sa Beogradom traje šest godina i ne vidi mu se kraj, kosovski građani još čekaju viznu liberalizaciju, a Evropska unija nije jasna u svojoj Strategiji o proširenju, piše Dojče vele opisujući situaciju u kojoj Kosovo dočekuje desetogodišnjicu jednostrano proglašene nezavisnosti.

  • ’’Srbima sa Kosova se duguje život’’

    ’’Srbima sa Kosova se duguje život’’

    "Srbi sa Kosova odavno čekaju da iz življa budu pretvoreni u ljude, bezbedne i slobodne. Duguje im se život, a ne višegodišnja talačka kriza u kojoj zajednički učestvuju Priština i Beograd".

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane