Žene u srpskim sredinama na KiM u krajnje nezavidnom položaju

Nezaposlenost, nesloboda kretanja, nemogućnost lične afirmacije, loše organizovan društveni život, najveći su problemi sa kojima se susreće srpska žena sa centralnog Kosova. Inicijative samih žena i razgovori u kojima bi se tražila rešenja za ove probleme, mogu da poprave ovakav položaj žene, zajednički je zaključak ženske mreže NVO centralnog Kosova koje se bave pravima žena, na današnjoj debati “položaj žena u srpskim sredinama na Kosovu”. “Tamo gde je potrebna stručnost, tamo gde je potrebna odvažnost, tamo gde se prepoznaje znanje i spremnost da se nešto uradi, tamo nema srpske žene iz enklave”, rekla je Snežana Karadžić, predstavnica NVO “Komitet za zaštitu ljudskih prava” I organizator debate. Ona je dodala da su se aktivistkinje ovih orgnizacija okupile kako bi prenele nadležnima probleme sa kojima se suočava srpska žena danas. Ona je dodala “da oni koji su navikli da opstruišu sve što je progresivno, nastavili su da to i sada čine. Najlakše je opstruisati ženu do koje ne dostižu pravovremene niti objektivne informacije” rekla je Karadžić. Nepovoljan položaj srpske žene na centralnom Kosovu ali i u drugim delovima pokrajine, ojašnjava i Gordana Đorić, predstavnica NVO “Avenija” koja kaže da “ako znamo da živimo u jednom patrijarhalnom društvu, ako još uvek nemamo slobodu kretanja, ne postoji vladavina prava a vladaju nepotizam i korupcija, ako smo prinuđeni da živimo u ruralnim sredinama bez kulturnih i sportskih dešavanja i otežanim pristupom institucijama, ako znamo da na Kosovu isključivo vlada zakon jačeg, onda žena kao slabiji pol, tu nema šta da traži”. Ona je ocenila pozitivnim što je veliki broj žena uzeo učešće u aktivnostima ovih organizacija. Gordana se nada da će donatori pokazati interesovanje i pomoći da se pokrenu inicijative “čuju ali i prevaziđu prepreke za opstanak žena iz enklava na svojim ognjištima i razviju kalitetan i održiv način života”, kazala je Djorićeva. Posebno je istaknuta potreba za saradnjom izmedju srpskih, albanskih i međunarodnih institucija, što su potvrdile i gosšće skupa iz organizacija za zaštitu ženskih prava u Prištini, Flora Macura, koja je rekla da je nezaposlenost najveći problem žena svih zajednica. “Od ukupnog broja zaposlenih na Kosovu, svega 23 odsto su žene. Dakle, veliki potencijal postoji a ne eksploatiše se. Ako govorimo o siromaštvu, žene su one koje su najsiromašnije. Žene su na Kosovu čine 53 odsto populacije a spadaju u najugroženije društvene grupe. U zadnjih godinu dana učinili smo korak napred i pozvali žene iz svih zajednica da one budu deo nečega i da same urade nešto za svoju okolinu i budu pokretači akcija koje će zaista poboljšati položaj žena u svim zajednicama”. Rešavanje ovog velikog društvenog problema zahteva velika sredstva i rad, ali i iskrenu volju i saradnju Prištine, Beograda i međunarodne zajednice da se nešto kokretno učini na poboljšanju položaja žena na Kosovu i Metohiji. Ova debata organizovana je na inicijativu NVO “Komitet za zaštitu ljudskih prava”, NVO “Ruka ruci” i NVO “Avenija” a održavanje skupa omogćio je UNIFEM, Razvojni fond za žene pri Ujedinjenim nacijama.