Grad Prizren, “Carigrad srpskih careva”, prestonica cara Dušana, razoren je i uništen 17. marta 2004. godine. Tada su Srbi proterani iz svojih kuća, uništeni su i spaljeni velelepni hram Bogorodice Ljeviške, manastir Svetih Arhangela, Bogoslovija… Uništeno je sve lepo u ovom gradu.
U Prizrenu danas živi samo četrdesetak, uglavnom starijih Srba. Većina njih živi u jako lošim uslovima i bez osnovnih sredstava za život.
Načelnik Kosovskog okruga za region Prizrena Miodrag Lazić kaže da su ljudi koji su se vratili u Prizren mahom stariji ljudi. ”Za život nema baš nikakvih uslova, za povratak za sada ne postoje nikakve šanse, ista je situacija i za zapošljavanje i razvoj nekog privatnog biznisa. Što se tiče bezbednosti, ono što su Prizrenci pregrmeli 17. marta, o tome ne želim ni da pričam, sve znate”.
Vera Gligorijević iz Prizrena kaže da država ne brine u dovoljnoj meri o ljudima u ovom gradu, dodaje da su su uslovi za život teški i da ljudi iz kuća izlaze samo ponekad.
“Nema mladih ljudi, zaposlenost je veoma slaba, postoje priče o povratku, ali mogućnosti su jedno, a želje nešto sasvim drugo. Što se tiče slobode kretanja i bezbednosti u gradu, ljudi se manje-više “slobodno kreću”, ali to je za neke njihove potrebe. Niko iz Koordinacionog centra nas ne obilazi, jedino su dolazili kada nas je posetila predsednica Koordinacionog centra, Sanda Rašković Ivić. Pomoć smo skoro dobili, ali je ta pomoć smeštena u selu Novake, tako da je veoma teško da se to distribuira ljudima po gradu, ogrev je takođe tamo, ljudi ga nemaju, a Srbija i Koordinacioni centar malo misle o ljudima koji se nalaze ovde, u gradu Prizrenu”.
Međutim, potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nenad Kojić kaže da Koordinacioni centar radi na tome da se srpskom stanovništvu kako u ostalim delovima na Kosovu, tako i Srbima u Prizrenu pomogne i omogući bolji život. “Apsolutno nam je svako važan, bez obira na kom se delu Kosova nalazi, a na žalost ti ljudi koji žive u Prizrenu su u veoma teškoj situaciji, nemaju bezbednost, slobodu kretanja, niti bilo kakve uslove za zapošljavanje, i zato Koordinacioni centar ima na umu takve ljude, i u skladu sa situacijom maksimalno se trudi da pomaže te ljude, ” kaže Kojić.
Bez obzira na sve, ovo malo Srba iz Prizrena nada se boljem životu i opstanku na ovim prostorima.