Intervju sa Markusom Bentlerom: Sukob interesa na Kosovu da se videti i na ulicama

General Bentler je u uvodnom delu istakao zadovoljstvo prilikom da boravi i radi na Kosovu i „pokrene stvari unapred“, i naveo kako je prilično ponosan na ono Å¡to su on i njegovi vojnici uradili tokom ovih godinu dana.   Zahvalio se i na prilici da otvoreno govori o nekim joÅ¡ gorućim bezbednosnim i političkim temama meÄ‘u kojima je novinare najviÅ¡e interesovalo pitanje sudbine severnog dela, zaÅ¡tite verskih i kulturnih spomenika kao i smanjenje broja pripadnika KFOR-a i prenos nadležnosti sa kosovske policije na bezbednosne snage. Kako sada ocenjujete ukupnu bezbednosnu situaciju na Kosovu?- Situacija nije ista na svim mestima. Veliki deo Kosova je zaista miran i stabilan. Pogledajte jug, istok i zapad, skoro da nema incidenata i sve u svemu možemo biti veoma zadovoljni dosadaÅ¡njom situacijom u većem delu Kosova. MeÄ‘utim, na severu je malo drugačije. Tamo je situacija uglavnom mirna, ali nije stabilna koliko bi mi želeli. Nedavno smo videli incidente i nasilje, ima potencijala za nemire koji su generalno povezani sa nereÅ¡enim političkim pitanjima. Naravno, moramo da uložimo viÅ¡e napora, cela meÄ‘unarodna zajednica, ne samo bezbednosne snage već i politički učesnici, kako bi se ovi problemi reÅ¡ili. Upravo ste pomenuli politička pitanja koja mogu da izazovu nestabilnost na severu. Da li ona zaista predstavljaju tako veliki rizik? Iako obično ne govorite o politici, Å¡ta to zaista znači kada kažete „nereÅ¡ena politička pitanja“?- Ono Å¡to mi vidimo kao potencijal za nemire i nasilje, jeste u osnovi vezano za politička pitanja na Kosovu. Naravno, ovde postoje suprotstavljeni interesi. To možemo videti južno i severno od Ibra. Ovi suprotstavljeni interesi se ponekad ispolje u javnosti i možete ih videti na ulicama. I tu je glavna uloga KFOR-a: da očuva bezbedno okruženje dok se odvija politički proces. Tako ja, kao komandant KFOR-a, ne delujem na prostoru koji nema nikakve veze sa politikom, već je sve Å¡to radim na izvestan način povezano sa politikom. Razlog Å¡to se trudim da se ne meÅ¡am u politiku je, kao Å¡to sam uvek govorio, želja za ispunjenjem mandata na najnepristrasniji mogući način. Ipak sam okružen politikom i ona ima uticaj na moj život zato Å¡to moram da razmiÅ¡ljam i o političkim aspektima. Politika utiče na moje postupke kao i na ponaÅ¡anje ljudi na terenu na Å¡ta ja ponekad moram da reagujem. Mislim da je to veoma jasno. U suÅ¡tini ste rekli da severni deo Kosova predstavlja najveći problem za vas kao komandanta KFOR-a?- Mislim da je to glavni i najveći izazov koji je ostao. Postoji razlog Å¡to je centar naÅ¡ih napora i koncentracije joÅ¡ uvek na severu zato Å¡to je tamo potencijal za izbijanje nemira najveći. Mi smo uvek obećavali da smo tu da obezbedimo sigurno okruženje za sve graÄ‘ane Kosova i sve zajednice. Veoma je važno da to ozbiljno shvatimo i da se koncentriÅ¡emo naročito na one oblasti gde vidimo potencijal za izbijanje nasilja. Znamo da srpska zajednica predstavlja većinu u severnom delu Kosova, tako da neko može to da shvati i ovako – tamo gde većinu stanovniÅ¡tva čine Srbi postoje problemi, a tamo gde ne čine većinu – problemi ne postoje. - Ne, ja ne bih to tako rekao. Ja bih rekao da sam tu za sve zajednice i ne bih to vezivao za odreÄ‘enu etničku grupu. To je generalno političko pitanje koje mora da se reÅ¡i u okviru politike. Mislim da se ulaže puno napora na različitim poljima da se to reÅ¡i i to nije vezano za KFOR. Ja nisam stručan za to i pažljivo posmatram razvoj situacije. Dozvolite mi da naglasim da smo bili ovde i nastavićemo da budemo ovde kako bi osigurali dragocenu bezbednost za sve ljude na Kosovu. Mislim da smo to i radili tokom 11 godina, čak i malo duže od toga. Stigli smo daleko i mislim da zajedno treba da preÄ‘emo tih zadnjih sto metara kako bi proces uspeÅ¡no priveli kraju. Bilo je nekih upozorenja i miÅ¡ljenja da Srbi u severnom delu Kosova mogu da donesu jednostrane odluke. TakoÄ‘e je bila pomenuta i nezavisnost severa. Å ta će KFOR uraditi ukoliko doÄ‘e do toga?- Pre svega, to je spekulativno pitanje zato Å¡to se to nije dogodilo, makar ne do sada. Mi smo čuli za to i čak videli nacrt. Mi ćemo se pre svega držati svog mandata. KFOR se uvek drži svog mandata Å¡to znači osiguravanje bezbednosti za sve ljude na Kosovu, naročito na severu ali i u drugim oblastima, bez obzira na to Å¡ta se dogaÄ‘a. Čak i u takvim slučajevima. I drugo, reagovaćemo na odgovarajući način na sve Å¡to se dogodi. Nećemo ignorisati nikakvu vrstu nasilja. Ja nisam advokat, ali dozvolite mi da takoÄ‘e kažem da je ova deklaracija (o nezavisnosti severa Kosova) za mene i za KFOR potpuno nebitna. Nema nikakvu pravnu važnost za mene. Ja imam svoj mandat i mi se toga držimo. I ljudi na Kosovu mogu da budu smireni i uvereni da ćemo nastaviti da radimo svoj posao, da ih Å¡titimo i takoÄ‘e Å¡titimo nepovredivost granica i granične linije. Ali da pretpostavimo da se ovo zaista dogodi, da li imate neku strategiju vezano za  reakciju KFOR-a?- Ja ne raspravljam operativne detalje u javnosti, ali možete biti sigurni da kad god incident ili opasnost zaprete, mi nećemo samo sedeti i posmatrati situaciju. Ono Å¡to mi u suÅ¡tini radimo u mom glavnom Å¡tabu jeste konstantno procenjivanje situacije i pripremanje za svaku situaciju koja se može zamisliti, i mi ćemo biti spremni. Mi smo već spremni. I želeo bih da to ljudi na Kosovu znaju. Upravo ste ovo okarakterisali kao „opasnost“? Kako to da ta deklaracija može da predstavlja opasnost?- Sigurno u sebi ima potencijal da izazove ljude da odreaguju na to. Institucije mogu da reaguju na to, i stoga za mene i moje vojnike predstavlja odreÄ‘eni potencijal za razvijanje nemira ili barem mi tako procenjujemo situaciju. Možete da se slažete sa tim ili ne, ali to je naÅ¡a procena i zato smo spremni da reagujemo na nepristrasan način u ispunjavanju naÅ¡eg mandata, Å¡to znači osiguravanje bezbednog okruženja za sve ljude i sve zajednice na Kosovu. Sreli ste se juče sa predsednikom i premijerom, da li su oni uplaÅ¡eni, da li su pitali Å¡ta ako se sever otcepi? - Želim da naglasim da je naÅ¡a saradnja sa institucijama na Kosovu odlična, bliska, transparentna, otvorena, i veoma je jasno da mi, s vremena na vreme, raspravljamo o trenutnim dogaÄ‘ajima na terenu. I naravno, komandant  KFOR-a može da doprinese pri proceni ukupne bezbednosne situacije, Å¡to mislim da je važno, i ja to uvek činim. Ne, ja nemam utisak da se moji partneri u instistucijama plaÅ¡e. Oni se ne plaÅ¡e, ali vole da čuju moje miÅ¡ljenje, žele da se konsultuju i ja im dajem savete i svoju procenu bezbednosne situacije na terenu.   I mislim da je to pravi sveobuhvatni pristup i ono za Å¡ta smo mi u NATO-u obučeni... Da se partneri i institucije na Kosovu naÄ‘u i daju svoje procene iz različitih uglova. Da li ste razgovarali sa nekim sa srpske strane ili sa političarima iz severnog dela Kosova u poslednjih nekoliko dana?- Možete biti sigurni da ja koristim svoje kontakte sa srpskom stranom takoÄ‘e. Imamo veoma dobre kontakte i često ih koristim. Mislim da je dobro da ljudi čuju da je KFOR nepristrasna organizacija i ima kontakta sa svim partnerima i učesnicima na terenu. Hocete da kažete i sa nelegalnim strukturama na severu?- Mi nismo govorili o nelegalnim strukturama, nego smo govorili o paralelnim strukturama, to je nov termin. Paralelne strukture je izraz koji koristimo ovde u javnosti. Naravno, mi razgovaramo sa njima, to su ljudi koji imaju odgovornosti, oni su na jedan način važni, i mi to ne možemo da ignoriÅ¡emo. KFOR to nije nikada ni radio tokom proteklih jedanaest godina i ovo činimo kako bi smirili situaciju, kako bi imali neki uticaj tamo, tako da možemo doći do nekog reÅ¡enja posle pregovora ili razgovora. Da li postoji opasnost da ako pregovarate sa njima, time na neki način priznajete te nelegalne strukture?- Želim bih da kažem da mi ne pregovaramo već razgovaramo, a to je neÅ¡to drugo. Razmenjujemo poglede,   govorimo im kakav je naÅ¡ stav, na primer, povodom čega je KFOR zabrinut, Å¡ta KFOR radi, kada KFOR izvodi vežbe i operacije da ne bi bili iznenaÄ‘eni... Verujem da je politika koju vodimo „godina u kojoj nema iznenaÄ‘enja“ – veoma dobra politika, jer kada ljudi iznenada vide vojnike na terenu mogu biti iritirani i doći do pogreÅ¡nih zaključaka i ja samo želim da to izbegnem. Samo da razjasnimo neÅ¡to. VaÅ¡ mandat je zasnovan na 1244, broÅ¡uri koja je napravljena za KFOR. Kao takva kaže izričito da na Kosovu može da postoji samo jedna administracija. Znači, vi kažete da paralelne strukture nisu nelegalne, ali su u suprotnosti sa 1244, kao Å¡to je rekao specijalni predstavnik generalnog sekretara pre puno godina. Nazivate ih paralelnim, a ne nelegalnim i smatrate ih partnerima. - To je izvrtanje mojih reči jer mi nismo govorili o partnerima već o važnim učesnicima na terenu i ja to pokuÅ¡avam da radim. A u 1244, koliko znam, a znam puno, ne stoji jasna izjava o tome. Ja samo znam da su one oduvek bile tamo, da za taj problem ne postoji vojno reÅ¡enje i da samo politička strategija to može da reÅ¡i. I kao institucija za osnovnu bezbednost na terenu, ja sam zaista tu da se pobrinem za stabilnost i bezbednost, kao i da ne doÄ‘e do nasilja. Znači, ako bude doÅ¡lo do bilo kakvih nemira na severu posle donoÅ¡enja deklaracije, vi ćete reagovati, u suprotnom nećete. - Mi ćemo uvek preduzimarti odgovarajuće mere kako bi osigurali bezbedno okruženje u bilo kakvim okolnostima. Mi nećemo okrenuti glavu ako ljudi izaÄ‘u na teren i budu nasilni. To je osnovna uloga KFOR-a. Ljudi moraju da razumeju da se nećemo pretvarati da ne vidimo Å¡ta se dogaÄ‘a. Nećemo se sklanjati ako doÄ‘e do nasilja i preduzećemo odgovarajuće mere. Kosovske institucije su pre par mesece objavile strategiju za integraciju severa u kosovsko druÅ¡tvo. Nekoliko puta je bilo najavljivano i da će se okružni sud uskoro otvoriti. Da li je KFOR spreman da osigura bezbednost za sve zaposlene koji će se vratiti da rade tamo?- To je isto tako političko pitanje. Takozvana “strategija za sever’ ili komprehesivni pristup nije nikada bio koordinisan, nikada potpisan, niti je nacrt napravljen uz pomoć KFOR-a. KFOR nije nikada bio deo toga. Rekao sam to mnogo puta u puno intervjua. Mi na to gledamo kao na politički razvoj na terenu, posmatramo i, naravno, uvek razmatramo moguće scenarije. Ja jedino mogu da se nadam i apelujem na one koji su odgovorni da reÅ¡e ovo goruće pitanje kroz razgovor i dijalog, da na taj način doÄ‘u do zaključka kako da uspostave ovo važno zakonsko telo za vladavinu prava na severu, a mi ćemo se pobrinuti da ne doÄ‘e do nasilja. Razgovora izmeÄ‘u koga?- Pa postoje partneri koji treba da razgovaraju, zar ne? Nema definisanih partnera ovde, to i jeste problem. - U pravu ste. To jeste problem, ali to nije problem komande KFOR-a. Treba da znamo da je sudnica na severu i tamo postoje različiti interesi kada govorimo o ovom veoma važnom pitanju. Ja znam da postoje važni i odgovorni učesnici koji pokuÅ¡avaju da naÄ‘u reÅ¡enje za uspostavljanje te veoma bitne institucije kako bi se uspostavila vladavina zakona na severu. To je jedini komentar koji mogu da dam. Mi želimo da do toga doÄ‘e, ali kroz mirno reÅ¡enje i tako Å¡to će se izbeći nasilje. U poslednje vreme admiral Mark Fitzdžerald posećuje Kosovo često. Kako on ocenjuje situaciju na osnovu informacija koje dobija od vas? I da li su ove česte posete admirala neophodne, poÅ¡to smo ga videli ovde na Kosovu nekoliko puta u poslednjih par meseci?- Smatram da su česte posete ne samo admirala već i članova Saveta Severno-atlantskog saveza pokazuju narodu Kosova kako je meÄ‘unarodni savez posvećen Kosovu, jer čujem puno glasina o tome kako ima drugih mesta na svetu kojima se posvećuje viÅ¡e pažnje itd. Tako da sam srećan Å¡to mogu da dočekam komandanta združenih snaga u Napulju jednom mesečno. Mislim da je to dobra tradicija, to razmenjivanje miÅ¡ljenja, da se sagleda situacija na terenu. To meni olakÅ¡ava slanje neophodne procene lancu komande, tako da su ljudi viÅ¡e upoznati sa ovdaÅ¡njim problemima, i to zaista vidim kao podrÅ¡ku radu KFOR-a. Jedan od vaÅ¡ih prethodnika rekao je da nema zabrinutosti za bezbednost i nikakvih najava o mogućem nasilju, a potom je nekoliko nedelja kasnije doÅ¡lo do nasilja i mnoge crkve i manastiri su uniÅ¡teni. Strah od toga je ostao meÄ‘u pripadnicima srpske zajednice, i oseća se i sada, pogotovo  s obzirom na to da povlačite svoju vojsku?- Kad sam doÅ¡ao ovde, moj najvažniji zadatak je bio da izbegnem ponavljanje bilo kakvog tako tragičnog dogaÄ‘aja. Taj slučaj se desio i bio je ključna tačka koja nas je koÅ¡tala mnogo godina u smislu razvoja poverenja i sigurnosti, tako da nećemo dozvoliti da se ikad ponovi. ZaÅ¡to sam tako siguran kad to kažem? Zato Å¡to ne samo kroz svoje oči nego i kroz oči svih onih koji se nalaze na terenu i prilažu izveÅ¡taje ja vidim da se institucije na Kosovu razvijaju, da raste njihova profesionalnost, kao Å¡to je to u Kosovskoj policiji. Vidim osnivanje Kosovskih bezbednosnih snaga i drugih kosovskih institucija, kao i dalji napredak. Isto tako, vidim kako ljudi žive na Kosovu i da je stopa kriminala manja nego u drugim delovima sveta. Ovo me sve navodi na zaključak da smo napravili brz progres tokom ovih godina. Severno-atlantski savet  doneo je odluku 9. jula da započne proces prenoÅ¡enja odgovornosti obezbeÄ‘ivanja crkava i manastira na Kosovsku policiju, ne odbacujući činjenicu da će KFOR i dalje biti zadužen za bezbednost na terenu, a onda smo napravili i korak unapred. Naravno, ja razumem zabrinutost Srpske pravoslavne crkve i njihovih oslonaca u vezi ove ogromne promene u njihovom životu, jer je očigledno da im se život menja i da poznati, uvek spremni i odgovorni vojnici na kapiji pred crkvama i manastirima viÅ¡e nisu tu. I to jeste zaista velika promena.   Ali pre ili kasnije, mi moramo da nastavimo dalje. Mislimo da je doÅ¡lo vreme za to, zato Å¡to to moramo da učinimo. KFOR je na terenu zaista jak i odan, ali mi moramo da upoznamo i ljude i institucije sa njihovim novim obavezama. Ja sam veliki optimista i verujem da će uraditi sve da zaÅ¡tite sve ove važne verske i kulturne spomenike. Vladika Teodosije je pre par dana vaÅ¡u odluku o predaji zaÅ¡tite crkava i manastira ocenio kao jednostranu. Činjenica je da se Srpska pravoslavna crkva nije složila sa vaÅ¡om odlukom, Srbi kao zajednica podržavaju njihove verske lidere, kao i srpski političari sa Kosova i iz Beograda. Da li postoji neko na srpskoj strani ko se slaže sa vaÅ¡om odlukom o prenosu nadležnosti?- Razumem. Postoje različiti aspekti tog dogovora. Ja ne bih rekao da se iko slaže, ali svi bi rekli da razumeju tu odluku, dok se Srpska pravoslavna crkva potpuno ne slaže sa tim. Mi smo imali bezbroj sastanaka sa njima i ja sam se lično često viÄ‘ao sa Vladikom Teodosijem, ako ne i viÅ¡e od deset puta, u nameri da dodjemo do bližeg dogovora. Ponekad bismo doÅ¡li samo do zaključka da se slažemo u tome da nemamo isto miÅ¡ljenje. Znači, da li ste ili niste doÅ¡li do dogovora?- Ne, nismo, zato Å¡to je on odbijao da prihvati naÅ¡ način gledanja na stvari. Ali oni su u ceo ovaj proces bili uključeni. U brojnim diskusijama smo izneli naÅ¡a shvatanja u nadi da ćemo se složiti. Tako da sad moramo da nastavimo dalje, korak po korak, u zavisnosti od bezbednosne situacije na terenu. JoÅ¡ uvek u saradnji sa njima, u nadi da će kroz ovaj proces ipak doći do prihvatanja ove odluke. Ja bih hteo da se obavežem njima i ostalima, da ćemo ostati istrajni u iščekivanju da vidimo kako se svi manastiri i predivna verska i kulturna baÅ¡tina dalje razvijaju, ali mi moramo da nastavimo sa procesom predaje odgovornosti. Ako vas dobro razumem, to je vaÅ¡ih „sto metara“ pred zavrÅ¡etak trke? - Pa, postoje joÅ¡ mnoge prepreke koje moramo da savladamo, ali neke od njih mi zaista moramo da preskočimo, tako da bi mogli da pričamo o drugima. U svakom slučaju, želim da im poručim da KFOR ostaje istinit i veran partner, kao Å¡to smo bili tokom ovih jedanaest godina. Ministar Dačić je rekao da bi KFOR i Kosovska Policija trebali u najmanju ruku da dozvole da se srpska policija brine o bezbednosti manastira i crkava.   Da li oni mogu, na osnovu Kumanovskog dogovora, da dobiju Å¡ansu za to?- Ne, ne mogu. Oni ne mogu da upotrebe Kumanovski dogovor?- Dozvolite mi da objasnim.   Postoje dve pravne odredbe na koje se oni pozivaju. Prva je, oni kažu, Rezolucija 1244 i takozvana tačka 4 koja jasno kaže da povratak dogovorenog broja jugoslovenske i srpske vojske... PiÅ¡e jugoslovenske, ne srpske. - Ne, ne, radi se o jugoslovenskoj i srpskoj vojski, možete da pročitate. Ja sam upoznat sa Rezolucijom 1244, znam je napamet. I u to spada održavanje i zaÅ¡tita manastira. U stvari, nazivaju ih ’patrimonijalna mesta’. Postoji i Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova u kom je jasno navedeno da komandant KFOR-a treba da se složi sa takvim povratkom. Tako da bi oni trebali mene da pitaju da li se ja slažem sa tim. Ja bih želeo da kažem da nema potrebe da se ja složim sa tim, poÅ¡to ja ne vidim da se situacija odvija u pravcu potrebe njihovog povratka. I to je taj zakon koji u ovom slučaju igra ulogu u tom Vojno-tehničkom sporazumu. PoÅ¡to smo mi takoreći vlasnici tog sporazuma, mi se pozivamo na njega. Ja bih želeo da poÅ¡aljem poruku da je bilo pokuÅ¡aja, ali to ne vodi ničemu. Kada će KFOR zavrÅ¡iti predaju zaÅ¡tite kulturnih dobara u smislu odgovornosti Kosovskim vlastima?- Ta predaja zaÅ¡tite kulturnih dobara i manastira može da potraje. Jer, kad pričamo o kulturnim i verskim baÅ¡tinama, takav proces zahteva dosta vremena. Možda do kraja godine to možemo očekivati, ali uvek uz svest da je situacija bezbedna. Mi nismo neodgovorni. Ako se neÅ¡to desi, u tom slučaju neće doći do predaje. Mi smo odgovorni i ne želimo da neÅ¡to podje loÅ¡e.   I posle toga treba dalje da se dogovaramo. Moramo da razmiÅ¡ljamo o sledećim pitanjima – pitanjima vlasniÅ¡tva, pravnim pitanjima, situaciji na terenu. To kažem s  obzirom na to da se svaki manastir mora tretirati drugačije, jer ne možete da poredite Gračanicu sa Visokim Dečanima, to je nemoguće. To je posao koji moramo da obavljamo i mi usko saradjujemo sa naÅ¡im partnerima, UNMIK-om, EU, EULEX, itd. Ako smo svi spremni da saradjujemo, mi možemo da budemo uspeÅ¡ni u tome. Ja bih želeo da se vratim na temu severa ponovo, da li vidite KPS i KBS kao patnere u čuvanju granice u severnom delu Kosova jer znamo da ste u nekim delovima, kao na primer na granici sa Albanijom, preneli dužnost na Kosovsku pograničnu policiju?- Vi govorite o pograničnoj administrativnoj liniji Å¡to nije isto Å¡to i granica, jer granica mora da bude priznata na razne načine. Hajde da govorimo o administrativnoj pograničnoj liniji, Å¡to ona i jeste na osnovu Kumanovskog sporazuma koji uvek citirate, i to je ona vrsta tehničkog termina koji zaista moramo da primenimo. Na toj liniji je sve drugačije. Pre svega, KFOR je prvi posednik te linije, i ono Å¡to mi radimo u suÅ¡tini su zajedničke patrole sa Kosovskom pograničnom policijom. Radimo i jednovremene patrole sa srpskim oružanim snagama na drugoj strani, i ovo je u redu samo uz prisustvo KFOR-a. U pitanju ste pomenuli KBS. KBS neće biti tamo joÅ¡ dugo vremena, koliko ja vidim, jer KBS joÅ¡ uvek nemaju mandat niti bilo kakav zadatak kada je u pitanju obezbeÄ‘ivanje granica, tako da KBS neće biti uključen u obezbeÄ‘ivanje granica i administrativne linije. To mora da bude jasno.   A kako definiÅ¡ete ono „joÅ¡ uvek“ zavisi od vaÅ¡eg pogleda na istoriju i na to Å¡ta bi moglo da se dogodi u budućnosti. To je na neki način spekulativno ili je to nada, ali ja ne želim da budem deo toga. Mi smo formirali KBS kako bi mogli da pruže humanitarnu pomoć i pomoć u slučaju prirodnih katastrofa. I kako vidite budućnost KBS-a, kao Å¡to je sada ili... - Pa Å¡ta mogu da kažem? Hajde da se držimo činjenica. Mi smo ovde na osnovu mandata i na osnovu tog mandata mi moramo da formiramo KBS, možete da pogledate zakon o KBS-u, možete da pogledate nedavno objavljenu strategiju za bezbednost ljudi na Kosovu, tu je paragraf o KBS-u, i to je jasno, o tome se radi. Mi ćemo zavrÅ¡iti svoj posao kada se doÄ‘e do, kako se to kaže, pune operativne sposobnosti, a to će možda biti krajem 2012. godine. Nadamo se da ćemo to postići i onda je naÅ¡ posao zavrÅ¡en. A onda će neko ponovo biti ovde da donese odluku. Do tada ćemo pratiti “probni otisak“. Nastavljamo ovim putem, imamo puno posla i želimo da se držimo tog mandata. Imam punu podrÅ¡ku voÄ‘stva, oni razumeju naÅ¡a ograničenja i kako se nosimo sa njima, i mislim da samo treba da nastavimo sa svojim radom. Kosovski predsednik je viÅ¡e puta zahtevao da pripadnici KBS-a učestvuju u meÄ‘unarodnim mirovnim misijama, pa makar u simboličnom broju. Tokom poslednje posete admirala Fitzdžeralda vi ste dali neke optimistične izjave o tome, kada bi mogli da očekujemo da se to dogodi?- Pa, to može da se desi u bilo kada. Želim da vas podsetim da su KBS već bile razmeÅ¡tene u Albaniji kada su tamo bile poplave proÅ¡le godine i mislim da su odlično obavile posao, Å¡to je Albanija naglasila, i da njihove mogućnosti rastu. Ne želim da spekuliÅ¡em, ali deo njihovog mandata je da mogu biti razmeÅ¡teni po humanitarnim misijama, a to zavisi od vrste scenarija. Nemojte me pitati sad kakav sve scenario može biti u pitanju, ali dozvolite da naglasim da radimo na tome. Niko ne može da isključi mogućnost da KBS bude razmeÅ¡ten u tom cilju. Mi naporno radimo na tome da ih pripremimo za njihov zadatak. Pomenuli ste da ne verujete da će bilo koji komandant KFOR-a tražiti da se srpska policija i vojska vrati na Kosovo, ali ste vi lično pre par meseci pozvali jednog srpskog vojnika u PriÅ¡tinu i vaÅ¡a, obično veoma otvorena služba za informisanje, bila je veoma tiha kada je ova poseta u pitanju. Da li možete da nam objasnite Å¡ta je bila glavna tema?- Za to je postojao razlog. To nije bila politička ili NATO poseta, to je bila poseta u okviru komisije za združenu komunikaciju. Mi moramo da radimo sa njima u okviru vojno-tehničkog sporazuma koji u suÅ¡tini upravlja mojim radom i cela administrativna linija koja se pruža sve do istočne strane Kosova je područje na kojem moramo da radimo i imamo partnere na drugoj strani koji moraju, pre svega, da poÅ¡tuju pravila i sa kojima moramo da reÅ¡imo poteÅ¡koće vezane za tu liniju. Imamo stotine tužbi, stotine incidenata sa kojima moramo da se suočavamo. Veoma sam srećan Å¡to već dugo vremena imamo dobar odnos na nivou komandanata KFOR-a i odbrambenih snaga Srbije, na veoma profesionalan način, tako da možemo da razmenjujemo miÅ¡ljenja o interesantnim temama vezanim za administrativnu pograničnu liniju. I zato smo to uradili. Mi to zovemo „poseta vezana za vojno-tehnički sporazum“ tako da nije bilo nužno da se pravi neka velika javna kampanja. To je bila radna poseta koja se uglavnom sastojala od dva sata razgovora u kancelariji za sastanke. Ljudi nisu navikli na to jer je proÅ¡lo mnogo vremena od kad je neko sa tako visokim činom iz Srbije bio na Kosovu, i zato je to bila vest.  Ne samo iz Srbije, već Vojske Srbije Å¡to to čini... - Da, ali narod na Kosovu treba da zna da KFOR ima svoju ulogu, nepristrasnu sveobuhvatnu ulogu, i zato imamo obavezu da to radimo. Da li vas je ikada pitao načelnik generalÅ¡taba Srbije da li mogu da se vrate na Kosovo?- Ne, niko me nikada nije to pitao, ja mislim da su oni veoma profesionalni i da znaju realnu situaciju na terenu. Znaju da se nikada neće vratiti?- To ne znam, nisu me nikada pitali. Mislim da znaju koji je moj cilj i koju su pravni okviri, Å¡to je i osnova naÅ¡ih razgovora u kojima uživamo i koji predstavljaju bazu za plodnu saradnju koju imamo. Ali vi imate pravni okvir po kome možete da dozvolite tako neÅ¡to... - Ne, nemam pravni okvir da uradim tako neÅ¡to, postoje neke odredbe... postoji jedna odredba koja je bila pomenuta tokom ovog intervjua, ali ja moram da procenim situaciju. Rekao sam već tokom intervjua da ne vidim da će se to desiti. ZaÅ¡to se to ne bi desilo? Ljudi ih ne žele? - To je odluka koju ja moram da donesem, to je u okviru mog mandata, a ja ne vidim potrebu i razlog za to. Opet se vraćamo na temu severa. Da li mislite da će smanjenje broja vojnika KFOR-a biti opasno za situaciju na terenu na severu?- Rekao sam vam već na početku da sever shvatamo veoma ozbiljno. Bio je i ostaće centar naÅ¡ih napora. Dozvolite mi da istaknem da će možda u budućnosti doći do dalje adaptacije KFOR-a, ali ćemo najverovatnije koncentrisati sve svoje napore na sever. I to je veoma važno za nas jer će ljudi biti mirni.   Ceo proces adaptacije trupa NATO-a se odvija na veoma odgovoran način. Proces nije uslovljen vremenom već dogaÄ‘ajima. To je nameran proces koji se odvija sporo i niko u Savezu ne želi da rizikuje sve ono Å¡to je do sada postignuto tokom 11 godina napornog rada. Tako da bih joÅ¡ jedanput želeo da poručim da mi ne mislimo da će nas buduće smanjenje broja vojnika ugroziti, niti će ugroziti bezbednosnu situaciju. Kada pogledate situaciju na terenu imate oblasti kao Å¡to su Prizren, DragaÅ¡, Đakovica itd. To je mirna oblast, tako da tamo nije potreban veliki broj vojnika svakoga dana. Ali snage moraju da se koncentriÅ¡u na fleksibilan način tamo gde su potrebne, i to je važno i to je ono Å¡to mi radimo. Mi treniramo svoje snage tako da one mogu da to rade. Tako da ljudi na Kosovu mogu da budu uvereni da ćemo ispuniti svoju misiju i da je naÅ¡ Savez uvek odgovoran i zreo. Odluka Saveza je da ne ugrozi ono Å¡to smo postigli do sada. Govorite „nije uslovljeno vremenom već dogaÄ‘ajima“, ali ste ranije pomenuli da možemo da vidimo veću koncentrisanost na severu. Da li to znači da ćete imati veći broj trupa na severu nego na drugim mestima?- Mi ćemo, naravno, broj trupa adaptirati prema trenutnoj situaciji, Å¡to znači da ako osećamo da najveća pretnja dolazi... Ali ne postoji plan da se veći broj vojnika razmesti na severu?- Ako uporedite broj vojnika na severu i u drugim oblastima, na severu ih ima viÅ¡e. I uradićemo to. MeÄ‘utim, razmeÅ¡tanje na severu ne znači da će oni tamo biti stacionirani. Da objasnim, ne moramo biti brojni na severu da bi tamo bili prisutniji. NaÅ¡i planovi su da sever bude smiren, stabilan i miran, tako da politički proces može da se odvija. Želeo bih sada da vas pitam viÅ¡e o ukupnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, ne samo o severu. Da li ste tokom svog mandata dobili bilo kakve informacije vezane za masovne grobnice, trgovinu ljudskim organima, ili počiniocima nereÅ¡enih zločina, da pomenemo na primer Goraždevac, zato Å¡to je pre par dana bila godiÅ¡njica? Da li ste uopÅ¡te postavljali pitanja vezana za ovo ili ste prestali da tražite te informacije? Da li je to ikada bio deo vaÅ¡eg mandata? - To definitivno nije deo naÅ¡eg mandata ali je deo naÅ¡ih interesovanja. Mislim da je to veoma tragično nasleÄ‘e koje mora da bude reÅ¡eno. I mi moramo da se time bavimo i kada možemo da razmenimo informacije sa bitnim UN organizacijama mi to i uradimo. I radimo naporno. Ali dozvolite mi da podsetim da mi nismo organizacija koja sprovodi zakon. KFOR to nikada nije bio, tako da mi ne gonimo nikoga zakonski, ne hapsimo i ne sudimo, ali radimo sve u okviru naÅ¡ih sredstava i mogućnosti da pružimo podrÅ¡ku i pomognemo u tom procesu jer verujem da je to proces koji mora da se zavrÅ¡i kako bi se unapredilo pomirenje. Da li bi miÅ¡ljenje MSP moglo da utiče na misiju KFOR-a na terenu? U isto vreme, imamo Kosovske institucije koje se pozivaju na to da se UN Rezolucija 1244 ukine i izmeni. Da li vi mislite da su takve izmene moguće?- Ja bih želeo da navedem ono Å¡to je naveo Generalni Sekretan NATO snaga, gospodin Rasmusen. On je vrlo jasno rekao 22. jula 2010. kada je objavljeno savetodavno misljenje MSP, da KFOR-ov mandat ostaje isti. I to je istina. Zato Å¡to mora biti istina, radi toga Å¡to se pitanje statusa vezuje za to. A to je važno političko pitanje i kao takvo ne može da bude deo KFOR-ove misije. I da vas podsetim, u okviru KFOR-a postoje države koje su priznale nezavisnost a isto tako i zemlje koje je nisu priznale, tako da su sve te zemlje deo moje organizacije. I mi moramo da se držimo svog mandata kog karakteriÅ¡e nepristrastrasnost. Stav generalnog sekretara NATO-a je kristalno jasan. MSP je dao miÅ¡ljenje vezano za pravno pitanje, a ne političko. - Jeste, oni su dali pravnu ocenu političkog stava. Čuli smo nekoliko izjava NATO predstavnika da će u skoroj budućnosti na Kosovu doći do smanjenja snaga. Gde bi te snage bile rasporeÄ‘ene, da li na granicama, pogotovo recimo na severu gde imamo probleme, ili će te snage biti rasporedjene u unutraÅ¡njosti Kosova? Takodje, u slučaju hitne situacije, odakle će KFOR dobiti pomoć? - Zahvalan sam da ste me to pitali zato Å¡to mi daje Å¡ansu da opet kažem da nikakva odluka o budućem smanjenju nije doneta. Mi joÅ¡ uvek imamo malo manje od deset hiljada vojnika i za sada ćemo zadržati taj broj. Ja ne znam kada će druga odluka biti doneta. Mi ćemo biti smeÅ¡teni u manjem broju kampova po Kosovu. Trenutno imamo u funkciji 17 kampova i pokuÅ¡aćemo da smanjimo broj na 12. Bićemo smeÅ¡teni po celom Kosovu, jer ne možemo da se selimo, kao i zbog toga Å¡to se dosta uložilo u ove kampove. Tako, recimo, kamp Bondstil, ne mogu da premestim na drugo mesto, ali možemo da premestimo vojne snage. NaÅ¡e snage koje imaju veliki kapacitet mogu da budu razmeÅ¡tene. To nije veliko pitanje, već je to pitanje vojnog rukovodstva, izazov komandi i kontroli, da se organizuju snage koje mogu biti razmeÅ¡tene i smeÅ¡tene na prava mesta i baze u tačno vreme. I to je moj deo posla, tako da graÄ‘ani Kosova mogu da budu mirni. I sve dok se vijori NATO zastava na Kosovu postojaće neka vrsta vojnih snaga, Å¡to znači da ćemo bitu tu. Druga misao je ta da mi joÅ¡ uvek imamo rezerve u različitim zemljama saveznicama i te rezerve su spremne da budu ovde i u roku od par dana da pojačaju KFOR. To znači da KFOR ne odlazi, KFOR ne ostavlja na cedilu i KFOR se brine za bezbednost, tako da ćemo ubuduće prilagoÄ‘avati naÅ¡e snage u odnosu na napredak bezbednose situacije. Kakav je osećaj vratiti se kući nakon godinu dana provedenih na Kosovu? - Uživao sam ovde, ali moram da se vratim kući svojoj supruzi, tako da je zbog toga lep osećaj.   Isto tako, želim da naglasim da ću se vratiti i svima da vam se zahvalim na lepo provedenom vremenu ovde i radu sa vama. Hvala vam na vaÅ¡em gostoprimstvu. Bilo mi je zadovoljstvo i srećan sam da sam imao priliku da budem na Kosovu i da budem deo nečega za Å¡ta verujem da je jedna od najuspeÅ¡nijih priča o savremenim operacijama, i mi se nadamo da ćemo da je ispratimo do kraja. Svima vam želim sve najbolje, mirnu budućnost. Mom zameniku držim palčeve da sve prodje mirno i u najboljem redu.