Čija je Trepča?

Prema očekivanjima predstavnika kosovske vlade privatizacija Trepče bi, navodno, trebalo da doprinese pokretanju proizvodnje.  „To je suluda ideja jer se većina Trepčinih ponoga nalazi na severu Kosova. To je jedan od pritisaka na Srbe sa severa da se proteraju sa teritorije Kosova i Metohije, “ kaže za Radio KIM Ilija Ivanović, predsednik skupÅ¡tine Privredne komore Kosova i Metohije.  „Stav Privredne komore KiM je da se mora raditi po Rezoluciji 1244 i ako se vrÅ¡i privatizacija, ona mora da bude po zakonu Republike Srbije. “ Nedžmedin Spahiu, analitičar iz Kosovske Mitrovice, smatra da je privatizacija pojedinih preduzeća na Kosovu izvrÅ¡ena na najgori mogući način. „Posledica privatizacije je teÅ¡ka ekonomska i finansijska kriza i nezaposlenost. Nastavak privatizacije se može razumeti kao korupcija, jer nikakav drugi interes ne postoji. “ Spahiu ističe da je privatizacija Trepče krupna stvar o kojoj bi trebalo bolje razmisliti.    Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović podseća da Srbija do sada nije imala nikakav uticaj na proces privatizacije jer je UNMIK sva ovlašćenja preneo na Kosovsku agenciju za privatizaciju. „Trepča je srpska i tu nema dileme. Država Srbija je u tu Trepču ulagala, a to Å¡to država Srbija nije reagovala na slične privatizacije drugih privrednih subjekata ne znači da će i u ovom slučaju biti tako. “ Ivanović ističe i da privatizacija preduzeća koju spovodi Kosovska agencija može dovesti i do političkih sukoba. „Ja se nadam da privremene institucije u PriÅ¡tini neće povući nijedan jednostran potez koji bi mogao da izazove visoku političku tenziju. Trepča bi sigurno izazvala odreÄ‘enu reakciju, a to znači da bi ugrozili pregovarački proces u momentu kada on tek počinje i daje neke nagoveÅ¡taje mogućeg dogovora. “Izjave o najavljenoj privatizaciji Trepče, i pored viÅ¡e pokuÅ¡aja, KIM radio nije uspeo da dobije od generalnog direktora Jovana Dimkića niti od predstavnika Kosovske poverilačke agencije. Rudarsko-metalurÅ¡ki kombinat Trepča je nekada predstavljao najveći industrijski i rudni kompleks u Evropi i osnovu kosovske privrede sa 10 hiljada zaposlenih radnika. Nakon rata stala je gotovo celokupna proizvodnja i sadaÅ¡nje stanje nekada moćnog preduzeća postalo je depresivno.