Vesti
Politika

Razgraničenje i korekcija granica, realnost ili opasna igra?

Ideje predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija o razgraničenju i korekciji granica u proteklom periodu, iako nedovoljno poznate, izazvale su brojne rekcije kako u Beogradu, tako i u Prištini. Građani, Srbi i Albanci na Kosovu, ali i pojedini predstavnici Srba smatraju da ove ideje nisu dobre i da bi, ukoliko dođe do njihove realizacije, Srbi koji žive južno od Ibra bili najugroženiji.
Razgraničenje i korekcija granica, realnost ili opasna igra?
Ilustracija (Foto Beta)

Razgraničenje sa Albancima. To je ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića za rešenje kosovskog pitanja koju je prvi put javno saopštio 9. avgusta 2018. godine.

Tih dana je svoje viđenje rešenja izneo i predsednik Kosova Hašim Tači. On kaže da je to korekcija granica. Više od godinu dana nakon što su Vučić i Tači javno plasirali svoje ideje, još uvek se ne zna šta one tačno podrazumevaju.

Postoje spekulacije da bi sprovođenjem tih ideja deo severa Kosova pripao Srbiji, a deo takozvane Preševske doline Kosovu. Iako nedovoljno poznate, ove ideje izazvale su brojne reakcije, posebno kod Srba na Kosovu.

Za partiju koja uživa najveće poverenje među Srbima na Kosovu dileme nema. Zvaničnom Beogradu pružaju blanko podršku u postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom. U jednom od otvorenih pisama gradonačelnici deset većinski srpskih opština iz Srpske liste su naveli da će „podržati svako rešenje, bilo ono razgraničenje, korekcija ili nešto treće”.

Međutim, drugi politički lideri Srba sa Kosova, ali i predstavnici civilnog društva, posebno oni južno od Ibra su uznemireni takvim idejama.

„Pre svega stav koji sam više puta i pomenuo bilo u vezi takozvanog razgraničenja, podele ili kako god da to nazivaju dva predsednika…ja sam apsolutno siguran da to ni na koji način ne utiče pozitivno na Srbe, bilo da je to samo kao ideja koju oni predstavljaju, bilo da, ne daj Bože, dođe do njihove realizacije, jer sve što bi značilo bilo kakvo prekrajanje granica značilo bi automatski egzodus za kosovske Srbe“, rekao je predsednik Progresivno demokratske stranke Nenad Rašić.

I predsednik Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrović protivi se ovakvom rešenju, naime, on smatra da ako bi se ova ideja realizovala Srbi južno od reke Ibar bili bi, kako je kazao, kolateralna šteta.

„Kolateralna šteta u smislu da bi sva ova prava koja sad i ovako malo imamo da bi izgubili”, kaže Petrović.

Novinar i urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević takođe smatra da ovo nije dobra ideja, jer prema njegovim rečima, ukoliko bi došlo do razgraničenja Srbi bi kako je kazao „izgubili i ovo malo prava koja su im sada zagarantovana Ustavom Kosova“.

„U slučaju razgraničenja pretpostavljam da bi se te granice povukle po etničkoj liniji što znači da bi dobili još manji stepen ljudskih prava za ljude, jer bi ti zakoni bili etnički. To je svakako loša poruka i možda dobar put da određene zajednice nestanu sa ovih prostora“, kazao je Dimitrijević.

I kosovski zvaničnici su podeljeni kada je reč o ovoj temi, ali većina je protiv bilo kakve promene granica.

Protiv bilo kakvog razgraničenja su i pojedini predstavnici Srba sa severa Kosova.

„Jedna podela, veštačka i lažna koja je kroz medije od 2010. godine nametnuta da se Srbi na Kosovu dele na one severno i južno od Ibra za nas nije ništa novo, ali je takva podela kada Beograd o njoj priča za nas neprihvatljiva. Ne postoje Srbi južno i severno od Ibra, postoji srpski narod na Kosovu koji ima određene probleme koje može da reši sam uz pomoć Beograda i Prištine i tu treba da razgraničimo svako dalje pitanje i temu na temu razgraničenja“, rekao je Aleksandar Jablanović predsednik Partije kosovskih Srba.

„Iskreno o toj ideji sam čuo samo u medijima, niko nije obrazložio šta znači to razgraničenje, koja je to korekcija granica, koji postotak teritorije pripada Srbima. Ja lično kao neko ko živi ovde na teritoriji Severne Mitrovice sam upoznat i sa tim da na jugu Kosova živi veći broj Srba. Ja sam lično protiv razgraničenja i bilo kakve podele ili čega već, jer se radi o jednom vrlo kompleksnom pitanju. Mislim da to nije dobro rešenje, jer će ljudi koji budu ostali da žive na jugu biti prepušteni sami sebi“, kaže Dušan Milunović odbornik u SO Severna Mitrovica.

Sličnog mišljenja je i Dejan Nedeljković iz nevaladinog sektora koji takođe živi na severu Kosova. On ističe da ideja o korekciji ili razgraničenju nije dobra, jer prema njegovim rečima, mnogo veći broj Srba živi južno od Ibra.

„Generalno ljudi sa severa jesu za to, prijatelje koje ja poznajem i ljude koje znam, sa kojima se družim, dobar deo njih jeste za podelu i za to da severni deo pripadne Srbiji. Međutim, ja generalno nisam, zato što su prevashodno naši ljudi dole na jugu, naše svetinje - manastiri, crkve dole na jugu. Niko nema tačno predstavu šta će biti i šta tačno znači razgraničenje“, rekao je Nedeljković.

Građani, Srbi južno i severno od reke Ibar i Albanci u Prištini, sa kojima smo razgovarali uglavnom su protiv ideja predsednika Vučića i Tačija o razgraničenju i korekciji granica.

„Ne bih se složio sa tom politikom. Ono što je naše ne možemo da delimo ni sa kim i poručio bih i gospodinu Vučiću i našem rukovodstvu da ono što je srpsko vekovima bilo, naša kolevka je sa Kosova i Metohije, pravoslavlje, ne bi trebao da deli. I mišljenja sam da i svi Srbi na Kosovu tako misle“, kaže građanin Severne Mitrovice.

„Pa ne znam da li treba o tome samo Vučić da odlučuje, valjda ima još neko ko bi o tome trebao da se pita i da da svoje mišljenje. A ideja mi se ne sviđa“, kaže građanin Severne Mitrovice.

„Ja mislim da je to loša ideja zbog toga što su granice već uspostavljene i ljudi su navikli na to. Sada treba ko zna koliko promena da bude i drugi će se ugledati na nas i biće loše za ceo svet, ne samo za naše dve zemlje“, smatra građanin Prištine.

„Loše je zato što Kosovo ima svoju teritoriju više od 100 godina pa zato ne bi trebalo“, kaže građanin Prištine.

„Ideja razgraničenja je izvor nekih budućih sukoba na Balkanu. Ta ideja je potpuno pogrešna. Imamo Rezoluciju 1244 koja definiše status Kosova i Metohije i time je ceo problem rešen”, kazao je građanin Gračanice.

Iako se o ovoj ideji mnogo pričalo, do danas ona nije zvanično stavljena na pregovarački sto.Dijalog Beograda i Prištine je od novembra prošle godine prekinut zato što su kosovske vlasti uvele taksu od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.Srpski zvaničnici poručili su da dijalog sa Prištinom neće biti nastavljen dok taksa na uvoz robe iz Srbije ne bude ukinuta, a Priština za ukidanje takse traži priznanje Kosova od strane Srbije. Promeni stava Prištine nisu doprineli ni apeli Brisela i Vašingtona da se ukine taksa od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Reportažu na temu “Razgraničenje i korekcija granica – realnost ili opasna igra?“realizovao je Medija centar u okviru projekta “Kosovo – Istok, Zapad, Sever, Jug” uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.



Ostale vesti

Skupština u Prištini nije usvojila rezoluciju o nestalima
Skupština u Prištini nije usvojila predlog Rezolucije o nestalima iz interpelacije premijera Avdulaha Hotija, na zahtev narodne poslanice Sarande Bogujevci.
  • 27.11.2020
Bivši sudija Euleksa će svedočiti pred Odborom kosovske skupštine
Bivši Euleksov sudija Malkolm Simons svedočiće na sopstveni zahtev o zloupotrebama u ovoj misiji vladavine prava u vreme dok je on bio njen deo, odlučio je Odbor kosovske skupštine za zakonodavstvo, mandate, imunitete, poslovnik i nadzor Agencije protiv korupcije, javlja Koha.
  • 27.11.2020
Hoti: Neću podneti ostavku
Posle objavljivanja pojedinih medija na albanskom jeziku da će kosovski premijer podneti ostavku, to je demantovao sam Avdulah Hoti na svom fejsbuk profilu.
  • 27.11.2020
Hoti se usprotivio odluci da se Vučiću zabrani ulazak na Kosovo
Premijer Kosova Avdulah Hoti izjavio je da samo premijer može da iznosi zvanične stavove.
  • 26.11.2020
Lajčak upozorava Prištinu zbog zabrane poseta zvaničnika iz Beograda
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je prištinskim predstavnicima da su posete zvaničnika iz Beograda regulisane sporazumom o slobodi kretanja, ističući da svaka zabrana znači kršenje dogovorenog i da u krajnjem slučaju može da izazove eskalaciju tenzija na tarenu.
  • 26.11.2020
Kosnet: Podrška za brzo napredovanje u primeni Vašingtonskog sporazuma
Američki ambasador u Prištini Filip Kosnet izjavio je da ambasada i njeni partneri podržavaju ubrzano sprovođenje sporazuma postignutog u Vašingtonu.
  • 26.11.2020