Nove sadnice voća kasne zbog taksi

Marko Kostić iz Gračanice bavi se prodajom sadnica voća skoro četiri godine. Kako kaže, najveći problem u nabavci novih sadnica predstavljaju mu uvedene takse, koje ga sprečavaju da sadnice dopremi iz centralne Srbije.

Podeli ovaj članak sa:
  • Sadnice voća (Foto Kim)
  • Lincencirani kalemi (Foto Kim)

Porodica Kostić se dugi niz godina bavi ratarskom proizvodnjom. Na oko 16 hektara seju kukuruz i pšenicu. Pored toga, imaju i šljivar na površini od 60 ari, kao i zasade kajsija na 15 ari.

Licencirani kalemi

Kod Kostića se mogu kupiti mnoge vrste sadnica voća koje su lincencirane. On naglašava da su to sadnice od prošle godine. Zbog uvedenih taksi nije mogao da nabavi nove.

„Sadnice koje danas imam nabavio sam u Kruševcu, a svi kalemi su licencirani. Od voća imam šljivu, krušku, jabuku, breskvu, kajsiju, mušmulu, trešnju, sve ono što se traži. Baza sadnica nam je osiromašena, u nabavku sadnica smo već trebali da krenemo, ali zbog taksi ne možemo“, ističe Kostić.

Cena svih sadnica, kaže Kostić, iznosi 1,50 evra. Ističe da su za dobar voćnjak potrebne dobra obrada i analiza zemljišta, ali i kvalitetne sadnice.

„Kad je lišće zdravo i kada se sadnica izvadi iz zemlje, pogleda se koren. Kada vidimo da je rastrersit, znamo da neće biti problema sa razvojem voćnjaka“, kazao je Kostić i dodao:

„Nakon zasada voća važna je redovna hemijska zaštita, prskanje protiv bolesti i protiv insekata, preparatom `Kohinor`. Takođe, vrlo je bitno i freziranje voćnjaka, tanjiranje ili oranje“.

Voćke se sade u jesen

Kostić smatra da je voće najbolje saditi na jesen, tačnije od 8. novembra do kraja marta.

„Kada je biljka u fazi mirovanja tada treba vršiti sadnju, da bi bio što manji stres za biljku i da bi se što veći broj biljaka ‘primio’ i time imali što manju štetu“.

Orezivanje je mera koja se koristi kod biljaka radi provetravanja krošnji i dobijanja što kvalitetnijih prinosa, objašnjava Kostić.

„Orezivanje biljaka treba vršiti krajem februara, iako je biljka tada još uvek u fazi mirovanja. Ona polako kreće da se ‘budi’ da bi zatvorila rezove sa svojim sokovima. Ako voćku ne orežemo, ona će roditi previše, plodovi će biti sitni i nedovoljno slatki. Orezivanje se mora vršiti svake godine“, preporučuje Kostić voćarima.

Centralno Kosovo: Šljiva preovlađuje, jabuka prva pratilja

Meštani Gračanice i okolnih sela kažu da, u zavisnost od vremenskih prilika, voće sade na proleće ili jesen. U njihovim voćnjacima su uglavnom zastupljene šljive, jabuke i kruške.

„Što se voća tiče, tradicionalno, šljiva je najzastupljenija, tu je i jabuka i nešto malo krušaka. Pored rakije, od voća pravimo i druge proizvode, kao što su džemovi, marmelade, kompoti. Generalno, voće sadimo na jesen, a nove sadnice se uglavnom kupuju i dolaze iz centralne Srbije, to je ono što većina voćara ovde radi“, kazao je Vlada Milić.

„Imam nešto od voća, ali nemamo veliko dvorište kako bih više sadio. Uglavnom imamo šljive, jabuke i kruške“, rekao nam je Živorad Ćurčić.

„Voće obično sadim na proleće. Sadnice nabavljamo u centralnoj Srbiji jer je tamo kvalitetnije“, naveo je Žika Mirković iz Gračanice.

Najbolje vreme za sadnju voća je na jesen, čim opadne lišće. Poslednji termin je proleće, pre nego što krene vegetacija, ali je višestruko korisno da voćke provedu celu zimu posađene. Prolećna sadnja ima za problem slabiji prijem i slabiji porast sadnica u prvoj godini, kao i potrebu da se, u tom period, više navodnjavaju.

U novoj emisiji „Brazda“ pored ove priče, možete pogledati i priloge naših kolega sa televizija Mir, Herc i Puls.

Poljoprivredna emisija  „Brazda“ emituje se svake nedelje od 11 časova na programu TV Kim. Ako propustite premijeru, pogledajte reprizu u ponedeljak od 10:30.

Ostale vesti

  • Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice

    Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice

    Kiseljenje kupusa je tradicija koja se nikako ne može zaobići kada je reč o zimnici. Iako verovatno nikada neće postati deo evropske gurmanske kuhinje, kao što je to francuska supa od luka ili engleski crni puding, uvek će biti deo srpske tradicije i kulture, pa su novembarski dani rezervisani upravo za njegovu pripremu.

  • Mobilna pijaca u Prištini: Domaće na ceni

    Mobilna pijaca u Prištini: Domaće na ceni

    Na mobilnoj pijaci u Prištini se tri dana nedeljno poslednje četiri godine mogu pazariti domaći organski proizvodi. Prodavci su zadovoljni prodajom, ali bi voleli da pijaca radi svakog dana.

  • Sajam poljoprivrede u Prištini: Mnogo učesnika, malo posetilaca

    Sajam poljoprivrede u Prištini: Mnogo učesnika, malo posetilaca

    Međunarodni sajam poljoprivrede i hrane „Agrokos“ održava se u Prištini po 19. put. U Hali "1. oktobar" okupili su se brojni domaći i izlagači iz regiona. Osim sklapanja poslova, ovaj sajam je prilika i da se na brojnim prezentacijama nauči nešto novo iz oblasti poljoprivrede.

  • Idealno vreme za setvu žita

    Idealno vreme za setvu žita

    Oktobarska setva je važna jer u ovom slučaju pšenica ulazi u zimu u fazi bokorenja u kojoj je najtolerantnija na niske temperature. Pošto je kukuruz gotovo obran, a u međuvremenu je na centralnom Kosovu bilo i kiše, stekli su se odgovarajući uslovi za pripremu zemljišta i setvu, smatra agronom Voja Dekić.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane