Idealno vreme za setvu žita

Oktobarska setva je važna jer u ovom slučaju pšenica ulazi u zimu u fazi bokorenja u kojoj je najtolerantnija na niske temperature. Pošto je kukuruz gotovo obran, a u međuvremenu je na centralnom Kosovu bilo i kiše, stekli su se odgovarajući uslovi za pripremu zemljišta i setvu, smatra agronom Voja Dekić.

Podeli ovaj članak sa:
  • Setva žita (Foto: Kim)

„Idealan rok za setvu pšenice je period od 5. do 25. oktobra“, podseća Dekić, mada navodi da neki "pšenicu seju i kasnije".

Priprema zemljišta je vrlo važna

„Prilikom pripreme zemljišta, najpre se vrši oranje koje je sada i najvažnije. Zemljište je obezbeđeno vlagom, dovoljno da može da se izore kako treba, da se biljni ostaci zatrpaju, kako bi površina posle oranja bila čistija. To omogućava kasniji ulazak priključnim mašinama za površinske pripreme. Oranje se obavlja na dubini od 20 centimetara“, rekao je Dekić.

Dobar prinos pšenice umnogome zavisi od uslova za setvu.

„Prethodno, pre pripreme semena, zemljištu se dodaju mineralna đubriva. Mi nemamo neke analize zemljišta kako bismo znali koliko je biljci potrebno, ali unosimo onakoliko koliko finansije dozvoljavaju. U jesen su to fosfor i kalijum. Naše zemljište je izuzetno slabo obezbeđeno fosforom, pa iz tog razloga njega više dodajemo u zemljište. Što se tiče kalijuma, naše zemljište ima srednji i visok sadržaj. Međutim, ne možemo da biramo, jer su đubriva kompleksnapa se i jedno i drugo ubacuju. Azota ima i u mešanim đubrivima, on je neophodan pri nicanju pšenice“.

„Kvalitetno seme najveći problem“

Dekić zna da svaka njiva ne može biti zasejana u optimalnom periodu. Pored vremenskih prilika, nabavka semena za setvu jedan od većih problema sa kojim se poljoprivrednici susreću.

„Za setvu koristim sopstveno seme pšenice. Ova godina je bila loša zato što je pšenica imala prevremeno zrenje, takozvani „toplotni udar“. Nije mogla fiziološki da ispuni zrno, pa je zrno "prežureno". Niti je klica dobro razvijena u tako slabom zrnu, niti je zrno dovoljno obezbeđeno proteinima. To pokazuje i hektolitarska težina prilikom žetve. Kada obavimo žetvu i odnesemo žito na prodaju, hektolitar iznosi od 70 do 78 kg najviše, što je slabo za semensku robu. Ona treba da se proizvede da žito ima potpuno zrelo zrno, sa dovoljno proteina u sebi, da se klica dovoljno razvije i da, posle selektiranja, bude spremno za setvu. Selekcija žita se vrši privatno, kod uslužnih mlinara, koji poseduju selektore. Zbog slabog kvaliteta žita, imamo veliki otpadak koji se koristi u stočnoj ishrani“, rekao je Dekić, dodajući da je nužno selektirati što bolje žito, iako se tada i otpadak povećava.

Da bi se obezbedio optimalan broj klasova u žetvi, posebnu pažnju treba obratiti na količinu semena za setvu, rekao je Dekić.

„Da bismo imali sigurniju setvu, prilikom nje moramo da "bacamo" veću količinu žita, što predstvalja još jedan trošak. Po hektaru se seje 230 do 240 kilograma žita. Troši se više semena jer računamo na buduću štetu od miševa, ptica, pa i vremenskih prilika. To sve utiče da seme nema dobru klijalost“, objašnjava agronom.

„Poljoprivreda je lutrija“

Branko Janićijević iz Lapljeg Sela je posejao već krajem septembra četiri hektara pšenice. Priprema još jedan hektar zemlje za setvu kukuruza na proleće.

„Ove godine sa setvom sam poranio, zemlja je bila spremna odmah posle vrše. Prošle godine, zbog loših vremenskih prilika, nismo mogli da tanjiramo zemljište i da ga dobro pripremimo za setvu“.

Janićijević je kazao da je zbog rane setve žito rano i niklo, zato ga ptice napadaju, jedu zrno, ali i da se nada dobrom rodu, boljem nego ove godine. „Poljoprivreda je lutrija“, zaključio je on.

Ozime strnine daju bolje prinose od prolećnih, uspešno se bore protiv korova i odlične su predkulture svim ostalim kulturama, pa zato zauzimaju istaknuto mesto u plodoredu. Ukoliko se sa setvom kasni, preporuka je da se u setvenu strukturu uvrste proizvođači rane i srednje rane sorte pšenica koje će, zbog neadekvatnog termina radova, imati manji pad prinosa.

Ostale vesti

  • Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice

    Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice

    Kiseljenje kupusa je tradicija koja se nikako ne može zaobići kada je reč o zimnici. Iako verovatno nikada neće postati deo evropske gurmanske kuhinje, kao što je to francuska supa od luka ili engleski crni puding, uvek će biti deo srpske tradicije i kulture, pa su novembarski dani rezervisani upravo za njegovu pripremu.

  • Mobilna pijaca u Prištini: Domaće na ceni

    Mobilna pijaca u Prištini: Domaće na ceni

    Na mobilnoj pijaci u Prištini se tri dana nedeljno poslednje četiri godine mogu pazariti domaći organski proizvodi. Prodavci su zadovoljni prodajom, ali bi voleli da pijaca radi svakog dana.

  • Sajam poljoprivrede u Prištini: Mnogo učesnika, malo posetilaca

    Sajam poljoprivrede u Prištini: Mnogo učesnika, malo posetilaca

    Međunarodni sajam poljoprivrede i hrane „Agrokos“ održava se u Prištini po 19. put. U Hali "1. oktobar" okupili su se brojni domaći i izlagači iz regiona. Osim sklapanja poslova, ovaj sajam je prilika i da se na brojnim prezentacijama nauči nešto novo iz oblasti poljoprivrede.

  • Nove sadnice voća kasne zbog taksi

    Nove sadnice voća kasne zbog taksi

    Marko Kostić iz Gračanice bavi se prodajom sadnica voća skoro četiri godine. Kako kaže, najveći problem u nabavci novih sadnica predstavljaju mu uvedene takse, koje ga sprečavaju da sadnice dopremi iz centralne Srbije.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane