„Od litra mleka skuplji litar kisele vode“

U Lapljem Selu nadomak Prištine, do sredine devedesetih godina prošlog veka gotovo se svako domaćinstvo, u većoj ili manjoj meri, bavilo stočarstvom. „Danas je to drugačije iz mnogo razloga“, kazao je Aleksandar Nedeljković, jedan od samo nekoliko ljudi koji u ovom mestu gaje stoku.

Podeli ovaj članak sa:
  • Farma Aleksandra Nedeljkovića iz Lapljeg Sela (Foto Kim)

Pored Nedeljkovića, trenutno se još samo dva domaćinstva u Lapljem Selu simbolično bave ovom delatnošću i imaju jedno do dva grla stoke.

„Zaradi se jedna plata“

Aleksandar Nedeljković je, pak, dugogodišnju porodičnu tradiciju nastavio, a proizvodnju proširio tokom godina. Trenutno brine o deset muznih krava i nekoliko teladi.

„Ovo je, možda, jedan od najtežih poslova. Pogotovo je teško držati liniju muznih krava kada je cena mleka niska. Jedan litar kisele vode je skuplji od litra mleka. Imamo zemlju koju obrađujemo, sejemo pšenicu, kukuruz, ječam. Želimo da to finalizujemo u neki proizvod, u našem slučaju u mleko, nadajući se da će cena biti prikladna. Ipak, da se ne žalimo, od držanja muznih krava može da se zaradi jedna plata“, navodi Nedeljković, koji brine o sedam grla simentalske rase i tri grla holštajna.

„Simentalska rasa daje od 25 do 30 litara mleka, a crno beli holštajn, od 30 do 40 litara. Svoje proizvode plasiramo u mlekari `Biljmetin` u Gornjem Dobrevu. Ta saradnja traje nekih desetak godina. Od ostalih mlečnih proizvoda, pripremamo sir, kajmak, ali samo za svoje potrebe“, rekao je Aleksandar.

Nema radnika i organizovanog otkupa, niska cena

U obavljanju svakodnevnih poslova na farmi Nedeljkoviću pomaže jedan radnik. Malo zbog finansijske situacije, ali i zbog toga što je vrlo teško pronaći radnika voljnog da obavlja poslove na farmi.

Da je sve teže pronaći ljude koji žele da se bave ovim poslom, potvrdio nam je i stočar iz Lepine kraj Lipljana Slobodan Ničić. On je do nedavno uzgajao 10 krava. Kako kaže, morao je da ih proda zbog nedostatka radne snage i loše prodaje mlečnih proizvoda.

„Dok je mleko otkupljivala firma `Biljmetin` iz Dobreva, prodaja je dobro išla. Međutim, posle toga, usledio je odlazak na pijacu, a prodaja sira i mleka, od čoveka do čoveka, nije napredovala. Morao sam da prekinem sa tim. Sada proizvodim samo za svoje potrebe“, naveo je Ničić.

Dragan Kostić iz Stanišora svoje mlečne proizvode plasira pijačnim danima na pijaci u Gračanici. Ni on nije zadovoljan prodajnom cenom.

„Prodajem mleko i mlečne proizvode. Svakog utorka sam na pijaci u Gračanici. Cena sira je 3 evra po kilogramu. To je sir kome se, prilikom pripreme, ne uklanja kajmak. Cena je ista poslednjih nekoliko godina. Trebalo bi je povećati jer je stočna hrana poskupela“, objašnjava Kostić.

Radni dan traje 12 i više sati

Farmer iz Lapljeg Sela Aleksandra Nedeljkovića počinje u ranim jutarnjim časovima svoj dnevni posao koji ne poznaje vikend, ni praznike. Obaveza ima tokom celog dana, stoka zahteva stalnu pažnju i brigu.

„Naš dan počinje u 7 sati ujutru. Krećemo od čišćenja, pranja i dezinfikovanja vimena, pa sve do muže. Za sve to je potrebno oko sat i povremena. Tokom čitavog dana obilazimo farmu, hranimo stoku. U 19 sati počinje večernja muža“, kaže on.

Nedostaje savetodavna služba

Nedeljković navodi da na centralnom Kosovu ima malo stručnjaka za stočarstvo, pa je prinuđen da se sam informiše i snalazi, kako bi njegova grla bila zdrava.

„Kod nas je vrlo malo prisutan spektar bolesti jer na farmi vodimo računa o dezinfekciji. Redovno je vršimo, na svakih mesec dana, pa nemamo tih problema. Od hrane koristimo kukuruz, ječam, pšenicu, kupujemo soju i premiks. Higijena je vrlo bitna, pogotovo za muzne krave. Sve mora biti čisto, dezinfikovano, jer je proizvod mleko“, izričit je Aleksandar.

On kaže da lekove i preparate za veterinu nabavlja „po velikim veterinarskim magacinima“.

„To su obično antibiotici, septici, infuziona sredstva, kao i u humanoj medicini, samo što je pacijent teži i veći. Od kako su uvedene takse, nema ni jednog leka iz centralne Srbije. Njima smo ranije bili zadovoljni, bili su širokog spektra. Sada na tržište dolaze uvozni lekovi, za koje ne postoji nikakva sigurnost, kada govorimo o kvalitetu“, napominje on.

Neizvesnost i obaveze odbijaju ljude od stočarstva

Nedeljković svake godine aplicira za subvencije, u iznosu od 80 evra po grlu, koje obezbeđuje Vlada Kosova.

„Da bi se ostvarila subvencija na stočno, tj. muzno grlo, potrebne su markice na grlima. Stoka mora da bude registrovana, markirana, sa pasošem, dokumentacijom, što sve imam. Da bi mogao da konkuriše za besplatni kredit, neophodno je da farmer drži minimum deset grla. Ispod toga se ne može ući u krug granta“, jasan je on.

Aleksandar ističe da je veoma teško “doći do pravog grla”. Njegove krave su uvezene iz Češke i Nemačke, sa svim pratećim papirima.

Na pitanje “šta je po njegovom mišljenju glavni razlog što se sve manje ljudi danas bavi stočarstvom”, Nedeljković je odgovorio:

„Ljudi se ne odlučuju za ovaj posao jer iziskuje mnogo obaveza, mesto za pripremu i lagerovanje hrane, neizvesna je otkupna cena. Pored toga, poljoprivrednik ne može da utiče na vremenske prilike od kojih zavisi kakva će godina biti. Sa druge strane, ima i krađa stoke. Meni su ukrali 2 grla u vrednosti od 4.000 evra“, naveo je vlasnik farme krava u Lapljem Selu Aleksandar Nedeljković.

Ključ je pojeftinjenje proizvodnje

Sukob između proizvođača i prerađivača uvek postoji, bez obzira na granu poljoprivrede. Odgajivači, čak i kada su najzadovoljniji, uvek bi očekivali malo više, za razliku od prerađivača koji se stalno nadaju nešto nižoj ceni.

Sva je prilika da se naknada za proizvedeno mleko u doglednoj budućnosti neće mnogo povećavati. To je praksa širom evropske industrije mleka, pa se poslednjih godina akcentuje pojeftinjenje proizvodnje, a ne povećanje cene mleka.

Ostale vesti

  • Nove sadnice voća kasne zbog taksi

    Nove sadnice voća kasne zbog taksi

    Marko Kostić iz Gračanice bavi se prodajom sadnica voća skoro četiri godine. Kako kaže, najveći problem u nabavci novih sadnica predstavljaju mu uvedene takse, koje ga sprečavaju da sadnice dopremi iz centralne Srbije.

  • Idealno vreme za setvu žita

    Idealno vreme za setvu žita

    Oktobarska setva je važna jer u ovom slučaju pšenica ulazi u zimu u fazi bokorenja u kojoj je najtolerantnija na niske temperature. Pošto je kukuruz gotovo obran, a u međuvremenu je na centralnom Kosovu bilo i kiše, stekli su se odgovarajući uslovi za pripremu zemljišta i setvu, smatra agronom Voja Dekić.

  • Više se isplati kombajniranje nego setva žita

    Više se isplati kombajniranje nego setva žita

    U Gračanici i okolnim selima, vrša kukuruza, jedne od najznačajnijih poljoprivrednih kultura, tokom prve polovine septembra je u punom jeku. Dok se kukuruz, ne tako davno sakupljao ručno, danas sve veći broj poljoprivrednih proizvođača ovaj posao obavlja uz pomoć mašina.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane