Poslednji čaj Pauna Živkovića i Marka Stojanovića sa kolegama

Dvadeset godina je prošlo od nestanka dvojice Srba iz Uroševca, Pauna Živkovića i Marka Stojanovića, direktora dve škole u ovom gradu. Nestali su u sred bela dana u Tehničkoj školi u koju su došli po dokumenta i narodnu nošnju. Od tada im se gubi svaki trag. Fond za humanitarno pravo u Prištini danas je podsetio na njihov nestanak organizovanjem tribine u Dokumentacionom centru.

Podeli ovaj članak sa:
  • Uroševac
  • Jasmina Živković (Foto Kim)
  • Ćerke Pauna Živkovića u Dokumentacionom centru (Foto Kim)

Na današnji dan pre dvadeset godina Paun Živković i Marko Stojanović, prognani Srbi iz Uroševca, krenuli su iz Štrpca, gde su tada živeli, u škole u kojima su radili do bombardovanja 1999. godine, kako bi preuzeli dokumentaciju koja je tamo ostala. U Tehničku školu u Uroševcu, čije upravljanje su preuzele njihove nekadašnje kolege Albanci, došli su sa manjom grupom Srba i u pratnji poljskog Kfora. Po informacijama koje je poseduje FHP, Živković i Stojanović su morali da sačekaju na tražena dokumenta i nošnju, dok je ostatak grupe u pratnji vojnika otišao u obližnje selo Doganje da poseti svoje spaljene kuće. Kada se posle izvesnog vremena grupa vratila u školu, njih više nije bilo. Krenula je bezuspešna potraga.

„Ponuđena je nagrada za informacije i njihov pronalazak, ali prolazili su dani a porodice nisu imale informacije. General američkog Kfora Klaus Rajhard je rekao da Kfor nije u moći da reši slučaj. Predstavnici Unmika su rekli da ne žele da se mešaju u istragu jer slučaj vodi Kfor“, kazala je Dea Teda, istraživač i predavač u FHP.

Ivana Živković Milosavljević kaže za RTV Kim da su njen otac i Marko Stojanović toga dana ostali sa svojim prijateljima Albancima da popiju čaj i sačekaju ono zbog čega su došli. Ona veruju da su upravo ti prijatelji odgovorni za nestanak.

„Ostali su sa njima da popiju čaj dok su čekali da neko donese narodnju nošnju i neke druge stvari koje je direktor Stojanović imao u svojoj školi. Grupa Srba koja je bila sa njima se nije zadržala dva sata, nego dvadesetak minuta, što znači da je neko za tako kratko vreme, verovatno neko od prisutnih u kancelariji, neki nazovi prijatelji prijavio da ima dva Srbina u svojoj kancelariji i da se onda desilo to što se desilo, a što niko ne zna. Američki KFOR nije dovoljno temeljno uložio truda da se slučaj reši, jer slučaj je mogao da se reši. Oni za tako kratko vreme nisu mogli daleko da odu. Ja sam čak sigurna da su oni za to vreme bili u školi, ali kada nešto ne želite, kada želite da prikrijete onda to i učinite“.

Na pitanje kako živi sa tim saznanjem dvadeset godina, Ivana kaže: „Jako je teško. Sve je za mene ovo bilo jako potresno. Mi smo nakon njegovog nestanka neprekidno tragale za njim, posećivale razne organizacije, institucije, čak do glavnokomandujućeg Kfora u Prištini, nema gde nismo bili. Sada ostaje da vidimo kakav odjek će ovo imati, da li će imati odjeka ili će to ostati prazna priča kao ovih dvadeset godina, bez ikakvog odgovora“, kaže Ivana.

Dvojica Albanaca, direktor škole i njegov zamenik uhapšeni su tada i odvedeni u Američku bazu Bondstil, ali su nakon nekoliko meseci pritvora pušteni. Ubrzo ih je i sud oslobodio, zbog nedostatka dokaza.

Druga Paunova ćerka, Jasmina, kazala je da je neverovatno da ni posle dvadeset godina, i uprkos svim informacijama do kojih su došli nakon nestanka, još uvek ne znaju šta se desilo sa njenim ocem i Markom Stojanovićem.

„Ima puno svedoka, bilo je puno prisutnih. Ljudi koji su spomenuti optuženi su samo za zločin neprijavljivanja i oslobođeni su jer nema dokaza. Dolazimo do zaključka da nema spremnih da pomognu porodicama u rasvetljavanju sudbine. Dvadeset godina posle ostaje samo da bude neko spreman da izađe sa istinom, jer 20 godina posle uz svo prisustvo međunarodne zajednice, uz svu tehniku, opremu koju 21. vek pruža meni je neverovatno da neko kaže da nema dokaza. Prosto je nemoguće i sve nas vređa kad neko kaže da nema dokaza“, kazala je Jasmina.

Fond za humanitarno pravo je više puta tražio dokumentaciju o nestanku dvojce Srba ali do danas nije došao u posed. Direktor Fonda Bekim Bljakaj u izjavi za RTV Kim kaže da će nastaviti da traži informacije o ovom zločinu.

„Ovaj slučaj koji smo danas predstavili, nestanak dvojice direktora u prisustvu njihovih albanskih kolega, to je nešto nezapamćeno i to treba albanska javnost na Kosovu da zna. Nažalost mi nismo bili u stanju da dođemo do sudske dokumentacije tako da mi imamo potpuno površne informacije o tome. Mi ćemo nastojati da pribavimo tu dokumentaciju i sa tim ćemo izaći u javnost“.

Bljakaj kaže da je odgovornost na pravosuđu koje je trebalo više da učini da se ovaj slučaj reši, s obzirom na toliki broj svedoka.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane