Više se isplati kombajniranje nego setva žita

U Gračanici i okolnim selima, vrša kukuruza, jedne od najznačajnijih poljoprivrednih kultura, tokom prve polovine septembra je u punom jeku. Dok se kukuruz, ne tako davno sakupljao ručno, danas sve veći broj poljoprivrednih proizvođača ovaj posao obavlja uz pomoć mašina.

Podeli ovaj članak sa:
  • Vrša kukuruza (Foto Kim)
  • Ilustracijia (Foto Kim)

"Vrša jednog hektara košta 100 evra"

Na njivi smo zatekli Aleksandra Nedeljkovića iz Lapljeg Sela. Godinama unazad on se predano bavi poljoprovrednim poslovima. Kukuruz i žito uzgaja na površini od 25 hektara. Pored toga, ima i mini farmu krava.

Nedeljković nam je objasnio da je berbu kukuruza najbolje obaviti u jutarnjim časovima. Kaže da je ove sezone zasejao 15 hektara.

"Vrša kukuruza je ove godine počela ranije. Prošle godine smo vršu otpočeli sredinom septembra, a ove godine se vrša već završava. Razlog za to je suša", ističe Nedeljković i dodaje:

"Prinos kukuruza je slabiji u odnosu na prošlu godinu i iznosi oko 3 do 4 tone po hektaru. Na većoj površini i ako posedujete svoju poljoprivrednu mehanizaciju uzgajanje kukuruza se isplati. Ove godine bilo je kiše nakon setve. Kasnije tokom leta, kiše nije bilo, baš kada je kukuruz trebao da oformi zrno. To je glavni razlog da zrna budu sitnija. Klip je manji, samim tim i prinos", rekao je on.

Sve poljoprivredne poslove vezane za polje Aleksandar obavlja sam. Kako kaže, kukuruz seje četvororednim sejalicama na razdaljini od 70 centimetara između redova, kako bi bi kasnije, tokom vrše, kombajn mogao da prođe.

"Vrša kukuruza košta 100 evra po hektaru. Za kombajnere je to mala cena, dok je za poljoprivrednike to ipak skupo, naročito nakon sušne godine", ističe on.

Nedeljković napominje da je do prošle godine koristio subvencije koje kosovsko ministarstvo poljoprivrede daje proizvođačima u iznosu od 150 evra po hektaru. Ove godine još nije bilo uplate.

"Prilikom sejanja, po hektaru, koristimo oko 300 kilograma đubriva, a džak košta 8 evra. Subvencije pokrivaju samo jedan deo, to nije dovoljno", naglašava Nedeljković.

Poljoprivrednici saglasni: Rod manji u odnosu na prošlu godinu

Da je ovogodišnji rod kukuruza manji slaže se i poljoprivrednik iz Gračanice Bratislav Popović, a kao glavni razlog za to navodi loše vremenske uslove.

"Posejao sam kukuruz na 30 ari, u aprilu, kada je i optimalni rok. Sada je stiglo vreme za vršu. S obzirom na to kakva je bila godina, ja sam zadovoljan. Ovo je jedna mala parcela, koja je za naše potrebe sasvim dovoljna. Na ovoj površini od 30 ari očekujemo prinos kukuruza oko 1.000 kg", rekao je Popović.

On ističe da se nakon berbe kukuruza, tanjiranjem i đubrenjem vrši obrada i priprema zemljišta za sejanje žita.

Dejan Perić iz Gračanice takođe napominje da je rod kukuruza prošle godine bio veći. On je posejao 3 hektara kukuruza.

"Prošle godine je kukuruz rodilo oko 6.000 kg po hektaru. Ove godine se nadam da će biti 4.000 kg, jer su tokom cele godine bili loši vremenski uslovi, a to je najvažnije za kukuruz",, rekao je Perić dodajući da zemljište crvenica ima manje vlage od smonice i da zato kukuruz sazreva brže, ali da je rod dosta manji.

"Crvenica ima mnogo kamena i peska. Kada ostane bez kiše, u sušnom periodu, zbog visokih temperatura, kukuruzu se na tom zemljištu smanji rod upola. Sa druge strane, smonica bolje drži vlagu, ali i ona u sušnim godinama ne može da oporavi kukuruz", kaže Perić.

Nakon vrše, kukuruz se skladišti u koševima, objašnjava on. Prodaju ovogodišnjeg kukuruza obaviće sledeće godine.

"Kukuruz nakon vrše skladištimo u koševima, a posle ga krunimo. Kukuruz prodajemo tek sledeće godine jer sirov kukuruz nije za upotrebu, industriju. Stari kukuruz smo ove godine prodavali po 20 centi".

Perić naglašava da mu se više isplati rad kombajnom, tačnije vrša kukuruza, nego setva na njivama. Cena vrše kukuruza od 100 evra po hektaru "je sasvim dovoljna za naftu, a i delove za traktore i kombajne koje sve teže nabavljam", rekao je on.

Iz Odeljenja za poljoprivredu i šumarstvo pri Opštini Gračanica, na osnovu subvencija napominju da ima zasejano oko 800 hektara zemljišta pod kukuruzom.

U novoj emisiji „Brazda“ pored priče o vrši kukuruza, možete pogledati i priloge naših kolega o: Miodragu Prljiću iz Mongile koji uzgaja povrće, prilog o Milošu Radenkoviću iz Žitkovca koji uzgaja jabuke, i prilog o uzgajivaču krastavaca kornišona Draganu Kocomanoviću iz Gornjeg Kusca.

Poljoprivrednu emisiju "Brazda" realizuju televizije Mir, Herc, Puls i Kim.

Brazda“ se emituje svake nedelje od 11 časova na programu TV Kim. Ako propustite premijeru, pogledajte reprizu u ponedeljak od 10:30.

Ostale vesti

  • Nove sadnice voća kasne zbog taksi

    Nove sadnice voća kasne zbog taksi

    Marko Kostić iz Gračanice bavi se prodajom sadnica voća skoro četiri godine. Kako kaže, najveći problem u nabavci novih sadnica predstavljaju mu uvedene takse, koje ga sprečavaju da sadnice dopremi iz centralne Srbije.

  • Idealno vreme za setvu žita

    Idealno vreme za setvu žita

    Oktobarska setva je važna jer u ovom slučaju pšenica ulazi u zimu u fazi bokorenja u kojoj je najtolerantnija na niske temperature. Pošto je kukuruz gotovo obran, a u međuvremenu je na centralnom Kosovu bilo i kiše, stekli su se odgovarajući uslovi za pripremu zemljišta i setvu, smatra agronom Voja Dekić.

  • „Od litra mleka skuplji litar kisele vode“

    „Od litra mleka skuplji litar kisele vode“

    U Lapljem Selu nadomak Prištine, do sredine devedesetih godina prošlog veka gotovo se svako domaćinstvo, u većoj ili manjoj meri, bavilo stočarstvom. „Danas je to drugačije iz mnogo razloga“, kazao je Aleksandar Nedeljković, jedan od samo nekoliko ljudi koji u ovom mestu gaje stoku.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane