Vesti
Analiza

Jezički paradoks i velike zamene teza

O stanju jezičkih prava na Kosovu, u okviru kampanje "Kreiranje dvojezičnog Kosova" koju sprovodi NVO Aktiv, piše politikolog Stefan Filipović. Kakvo je njegovo mišljenje o kršenju Zakona o upotrebi jezika na Kosovu, pročitajte u daljem tekstu.
Jezički paradoks i velike zamene teza
Naziv jedne ulice u Šilovu (Foto Puls)

Da počnemo od suštine, da u našem društvu postoji vladavina prava u punom kapacitetu, čitava ova priča oko upotrebe jezika ne bi ni bila potrebna. Da postoji vladavina prava, poštovalo bi se slovo zakona i to bi građani, svakako, prvi videli i osetili. Šta to predstavlja u priči o jezicima na Kosovu ? To bi značilo situaciju u kojoj građani koriste svoj maternji jezik, zakonom određen kao službeni ili kao jezik u upotrebi, bez analize ko je u smeni ? Kako je raspoložen šalterski službenik (inače čuven po svojoj filantropiji), bez razmišljanja da li sam pravilno rekao ’’dobar dan, kako ste’’ na maternjem jeziku službenika ili bez neke čokolade (mlečne) ili ne daj Bože bez neke koverte.

Pošto je situacija takva da je zakon o upotrebi jezika ,,mrtvo slovo na papiru,,(nažalost nije jedino ,,mrtvo slovo,,) onda moramo da pričamo o tome, kako i zašto? Pre svega moramo, otvoreno bez lažne političke korektnosti (koja se na Kosovu može seći u vazduhu) da razbijemo neke zablude (da ne kažem mitove), poluistine (da ne kažem laži, da i ja budem lažno politički korektan, ipak živim na Kosovu, ne mogu mimo sveta), a pre svega da razbijemo i ukažemo na neke opasne zamene teza.

Prva velika zamena teza, poluistina i zabluda, po mom skromnom mišljenju, je teza da je ’’zakon dobar ali se ne sprovodi’’. Jednostavno rečeno (na bilo kom službenom jeziku ili jeziku u upotrebi) ovo nije tačno. Sud o tome da li je jedan zakon dobar ili ne, prema konceptu vladavine prava, ključno zavisi od činjenice da li taj zakon može da se sprovede na terenu ili ne može i da li se on sprovodi ili se ne sprovodi. Da li Kosovo može da sprovede ovaj zakon? Možda... da se zadnjih 10 godina ulagalo u mlade dvojezične kadrove koje je trebalo stipendirati i slati na univerzitete pa potom zaposliti u institucije da taj zakon ’’ožive’’ na terenu. Da li se sprovodi? Odgovor na ovo pitanje bi trebalo da daju građani, stav autora ovog teksta je da se NE sprovodi.

Druga velika zamena teza, za koju smatram da polazi iz dobrih namera i da ne postoji neka velika negativna tendencioznost, je učenje jezika, ali se time ne umanjuje činjenica da je to zamena teza. Snažno podržavam ideju da deca u školama uče jezike drugih naroda i tu nema ničeg spornog. Velika je greška što je politički motivisano doneta odluka da se iz zvanične nastave u srpskim sredinama na Kosovu izbaci albanski jezik početkom devedesetih. Ali to opet ne menja stvar da učenje jezika nema nikakve veze sa sprovođenjem zakona o upotrebi jezika. Verovatno je jalova priča da ovde ponavljamo šta znači službeni jezik, šta znači jezik u upotrebi i da li je uopšte svrsishodno da po ko zna koji put ponavljamo da su to ustavne i zakonske kategorije, koje zahtevaju određene pravne i praktične posledice. Jedno je sigurno, kad to pokušate da kažete ili nekom javno objasnite (a sami znate da to možda i bolje zna od vas samih) odmah će se posegnuti za argumentom učenja jezika. Učenje jezika svog komšije je kulturna, duhovna i civilizacijska kategorija, nadam se da svi navijamo da postane i kategorija obrazovnog sistema dok je poštovanje zakona o upotrebi jezika i poštovanje jezičkih prava građana, pravna i politička kategorija. Treba reći da u konceptu vladavine prava postoji i nešto što se naziva politička volja za sprovođenjem datih zakona, očigledno nema ni jednog ni drugog.

Treća velika zamena teze, mada je bolje reći sistemska greška, za sada ne mogu sa sigurnošću da tvrdim (košarkaškim slengom rečeno) da je namerna, je što se čitava priča o jezicima, jezičkim pravima i sprovođenju zakona o upotrebi jezika, kroz javni diskurs premešta iz domena institucija u domen društva, građana, pojedinaca, civilnog sektora. Ovo je sistemski problem, institucionalne prirode. Doprinos civilnog društva i građana rešavanju ovog pitanja može biti veliki, ali doprinos je jedna stvar, a pokretanje rešavanja ovog problema od strane institucija, postojanje političke volje i rešenost pojedinaca, nosilaca političke vlasti je sasvim druga dimenzija ove priče. Dimenzija koje nema poslednjih 20 godina na Kosovu i koje neće biti dok se god ključni međunarodni, politički i društveni faktori budu krili iza ovih politički korektnih intelektualnih fraza o multietničkom višejezičnom Kosovu. A dokaz da nema institucionalnog pristupa je činjenica da za gotovu ustaljenu praksu kršenja zakona, tj. nepoštovanja jezičkih prava nema konkretnih sankcija od nadležnih organa.

Kada smo završili sa ovim zamenjenim tezama, zabunama i zabludama (koje sve više uzimaju maha i unutar lokalne zajednice, koja opet najviše trpi) vreme je da otkrijemo i veliki paradoks. Činjenica da situacija gde se ove zamene teza ’’primaju’’ i pronalaze plodno tlo unutar srpske lokalne zajednice je svojevrstan paradoks. Međutim, u pitanju je veoma složen politički i socijalni fenomen koji se ne može jednostavno odrediti zato ostavljamo prostora za neku drugu priliku.

Paradoks na koji želim da ukažem je možda jedina pozitivna stvar i svetla tačka u čitavoj priči o jeziku, jezičkim pravima, zakonima a to je situacija da unutar šire zajednice na Kosovu ima primera poštovanja zakona o upotrebi jezika, ali kod građana, pojedinaca koji nisu u nikakvoj obavezi da ovaj zakon poštuju, za razliku od institucija koje su u obavezi da to čine ali očigledno da je na kraju jedino bitno biti čovek.



Ostale vesti

“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“
Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.
  • 09.07.2020
Virus sprečava odlazak na more
Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.
  • 01.07.2020
Dvojezičnost na Kosovu – više od simbolike, manje od realnosti
Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".
  • 29.06.2020
Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje
Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.
  • 26.06.2020
Dijalog Srbije i Kosova: Nema šargarepe, pa nema ni štapa
EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.
  • 24.06.2020
Dijalog u raljama novog svetskog neporetka
Ništa se, suštinski, ne zna o tom Vašingtonskom sastanku i njegovoj pripremi, odnosno pregovorima koji će se tamo voditi. U toj opštoj zabuni, nameće se utisak da su mu vodeći principi odsustvo svake transparentnosti, zamagljivanje stvarnosti i licemerstvo. Dok Grenel – ponovo – insistira da će se prvenstveno pregovarati o ekonomskim temama i da sastanak nema za cilj neki sveobuhvatni sporazum, predsednik Tači, pak, najavljuje veliki sporazum. Ta protivrečnost budi strah na Kosovu i u Evropi da iza inicijative ne stoji novi pokušaj "guranja" nekog sporazuma o razmeni teritorije, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).
  • 20.06.2020