"Da nikad ne zaboravimo kosovski zavet, ne odreknemo se najsvetijeg"

"Tokom istorije bilo je uspona i padova i naše države. Bilo je slobode i ropstva naše crkve, našeg naroda ali smo uvek uspravno gledali i koračali vođeni Sv. Savom i Sv. Nemanjom, rodonačelnicima srpskog roda. I pre svetog Save, ovaj hram najbolje svedoči,“ kazao je sinoć vladika Teodosije u besedi na obeležavanju milenijuma od prvog pisanog traga o postojanju današnje Eparhije raško-prizrenske, i 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Podeli ovaj članak sa:
  • Vladika Teodosije (Foto Kossev)

Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska proslavlja dva velika jubileja - 800 godina autokefalnosti Srpske Arhiepiskopije i 1000 godina od prvog pisanog spomena Raške eparhije.

U najstarijoj srpskoj crkvi apostola Petra i Pavla kod Novog Pazara, okupili su se sinoć srpski arhijereji, uz monaštvo i sestrinstvo raško-prizrenske eparhije, i vernike, koji su uz načalstvovanje vladike zahumsko-hercegovačkog Dimitrija služili prvo bdenije, a potom je održana i svečana akademija.

Uz crkveni hor "Branislav Nušić" iz Kosovske Mitrovice, prizrenske bogoslove, kulturno-umetnička društva i ostali deo kulturno-umetničkog programa, besede su održali vladika Teodosije i egzarh pećkog trona, mitropolit crnogorski Amfilohije.

Vladika Teodosije je naglasio da se radi o jubilarnoj godini za srpsku crkvu i narod, podsećajući na to da se u njenim eparhijama širom Srbije, regiona i sveta, jubilej obeležava tokom cele godine uz više događaja, a da je centralna proslava u oktobru u manastiru Žiča, i patrijaršiji u Beogradu.

„Mi ovde sabrani, pored hrama drevnih apostola Petra i Pavla, proslavljamo još jedan veliki jubilej - hiljadu godina, milenijum od prvog pisanog spomena raške i prizrenske episkopije“, naglasio je vladika Teodosije.

Kaže da se srpski narod još u ranom hrišćanstvu, „opredelio za pravoslavlje i istok“, te da Srbi, sa tim u vezi, „nikada nisu bili u dilemi“.

„Zbog toga smo mnogo i stradali, kako naš narod, tako i naše svetinje, ali u tom stradanju smo bivali pročišćeni i ponovo se vraćali Gospodu, svetinje se obnavljale i evo punih 1000 godina, ovde na ovom mestu, raška episkopija i pre toga sigurno“, istakao je vladika, dodavši da se zahvaljuju za sve što dobijaju - „kako stradanjem, tako i za obnovu i vaskrsenje“.

Vladika je pozvao i da s hrišćanskom istrajnošću izdržimo i ovovremena iskušenja i ne zaboravimo kosovski zavet - Srbima jedinstven izraz pravoslavlja.

„Da hodeći zemljom, gledamo u Nebo i da nikada ne zaboravimo naš kosovski zavet utemeljen na svetom Jevanđelju, potvrđen krvlju, stradanjem, mučenjem. Da se nikada ne odreknemo onog što je najsvetije u srpskom rodu, već zato da živimo, ako treba i da stradamo, jer to je jedini put - Hristov, krsni put, ali put koji vodi u život večni“.

Ostale vesti

  • Obeležena slava gradske crkve u Peći

    Obeležena slava gradske crkve u Peći

    Na liturgiji , povodom obeležavanja slave Usekovanja glave sv.Jovana preteče u Peći, sabralo se više od sto vernika, raseljenih Pećanaca ali i Srba izokolnih sela koji su i ovu priliku iskoristili da se okupe oko svog parohijskog hrama, poznatog i kao Mitropolija pećka.

  • „Ne smemo se odreći svojih svetinja, istorije i zemlje“

    „Ne smemo se odreći svojih svetinja, istorije i zemlje“

    "KiM i Raška su temelj bića ovog naroda, ma gde se on nalazio. I ako zaboravimo ovaj temelj, onda sami sebe zaboravljamo. Ako se odreknemo KiM i raške zemlje, onda se odričemo sebe i svega onoga svetoga što je ovaj narod rodio kroz vekove, a nadam se da toga neće biti", rekao je u jutrošnjoj besedi mitropolit crnogorski Amfilohije ispred crkve svetih apostola Petra i Pavla u Starom Rasu.

  • Visoki Dečani: Mi smo stalno upaljeno kandilo

    Visoki Dečani: Mi smo stalno upaljeno kandilo

    „Mi smo stalno upaljeno kandilo. Manastir Visoki Dečani je svetionik koji su nam ostavili Nemanjići da, svetleći, pokazuje put srpskom narodu“, rekao je otac Sava Janjić za emisiju "Kosmetska kandila".

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane