Visoki Dečani: Mi smo stalno upaljeno kandilo

„Mi smo stalno upaljeno kandilo. Manastir Visoki Dečani je svetionik koji su nam ostavili Nemanjići da, svetleći, pokazuje put srpskom narodu“, rekao je otac Sava Janjić za emisiju "Kosmetska kandila".

Podeli ovaj članak sa:
  • Manastir Visoki Dečani (Foto Helikim)

Smešten u živopisnoj dolini reke Bistrice, okruženom visovima Prokletija, svoj život od 700 godina proslavlja kao jedina do sada neoštećena crkva sa Kosova i Metohije, a već 15 godina i kao svetsko dobro pod zaštitom UNESCO-a.

“Govoriti o manastiru Visoki Dečani je priča koja je neispričana i teško da se može sve to sažeti i sabrati što se krije u tajni ovoga kamena, ovoga mermera kojim je sagrađena naša crkva. Sve što pomislim, kada bi ovaj kamen mogao da govori, koje bi sve on priče ispričao i šta je sve doživeo i proživeo“, kaže otac Sava.

O manastiru dosta znamo, kako objašnjava, zahvaljujući Dečanskoj povelji – osnivačkoj povelji, koja se danas čuva u arhivu Srbije u Beogradu. Manastir, poznat po velikoj riznici blaga istorije, kulture i duhovnosti, ima preko 300 rukopisnih knjiga, među kojima su i dela savremenika tog vremena. Inače sve rukopisne knjige i rane štampane knjige manastira, koje su naša najveća srednjovekovna sačuvana biblioteka na ovim prostorima osim Svete Gore, čuva se u Narodnoj Biblioteci u Beogradu još od 1981. godine, kada je zbog tadašnjih prvih demonstarcija, ona evakuisana iz manastira.

Nakon toga je 1992. godine i manastirska riznica, koja se celovito nalazila u Visokim Dečanima, sa svojim brojnim ikonama, raznim predmetima, sa još par preostalih rukopisnih knjiga, vrednim ikonama od 14. do 19. veka, gotovo integralno prebačena za Beograd gde se čuva, a jedan deo nje je izložen u muzeju srpske patrijaršije u Beogradu.

Duhovna elektrana koja isijava

„Manastir Visoki Dečani ima šta i da kaže i da pokaže. On svedoči i šta smo bili, šta jesmo i šta treba da budemo, što je od značaja za sve nas koji živimo u današnje vreme. U manastiru se oseća jedan poseban mir i spokoj, jedna duhovna atmosfera koja iz ovog vremena i prostora ljude uzvodi ka nečem višem, uzvišenijem, lepšem i boljem. Ključni element su mošti Svetog Kralja Stefana Dečanskog koje, kao neka mala duhovna elektrana isijavaju netvarnu božansku energiju, ispunjavajući ne samo hram i portu manastira, već i celu ovu dolinu. Svi koji nam dolaze kažu da osećaju kao da iz jednog sveta ulaze u neki drugi svet, što se održava i na lepotu prirode koja je oko nas. Iako živimo u politički dosta trusnom i nestabilnom prostoru, retko gde na Kosovu i Metohiji može se osetiti jedan takav mir kakav se oseća u Dečanima. To je taj spoj između lepote arhitekture, freskopisa i jedan neposredan duhovni doživljaj prisustva Božijeg u kojem je naša bratija, sa svim onim što činimo ovde, samo jedan mali element cele celine“, kaže otac Sava Janjić.

„Toliko mnogo je sačuvano o Dečanima, da je praktično falsifikovati istoriju Dečana tehnički gledano nemoguće, jer isuviše je mnogo zapisa brojnih posetilaca, istoričara umetnosti, tekstopisaca, zatim imamo ogromno svedočanstvo i u turskim dokumentima od 16. veka, pa sve do kraja Osmanskog carstva, gde se govori o životu manastira i o neprestanoj borbi monaha da očuvaju manastir i da se zaštite njihovi posedi i da se sačuvaju njihova prava koliko je to bilo moguće u to vreme.“

U manastiru se čuvaju mošti Sv. Kralja Stefana Dečanskog, a u samoj crkvi liturgije su svakodnevne – da se ta svetost prenosi na čitav manastirski kompleks, narod i sve ljude koji posećuju, i da svako ko poseti manastir, bio vernik, ili ne, koje god nacionalnosti, oseti upravo taj mir.

Blago koje se čuva u manastiru i živ crkveni život neprekidno traje kroz vekove i obnavlja se neprestano. U novijoj istoriji već su dva takva talasa, od ranih devedesetih kada su prvi mladi monasi, među kojima današnji episkop Teodosije i arhimandrit Sava stigli u Dečane iz manastira Crna Reka, koji se prvi obnovio monaškim podmlatkom u Eparhiji raško-prizrenskoj, sa njima i današnji igumani Hilandara Metodije, i Ilarion koji danas vodi Draganac.

„Praktično, nema sveštenika i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, i uopšte naroda da nisu na neki način vezani za Dečane“, kaže otac Sava i podseća i na to da su u samom manastiru, pored episkopa Teodosija, zamonašeni episkopi Irinej Bački i Porfirije, a za manastir je posebno vezan i mitropolit Amfilohije koji je još kao student u njemu često boravio.

Trenutno je u manastiru i šest novopristiglih mladih iskušenika.

U dužem intervjuu za ovaj crkveni radio, govorio je i o tome da je manastir tokom vekova svog postojanja bio na meti napada, uključujući i četiri oružana napada i pretnje nakon poslednjeg rata, te sve ono sa čim se manastir susreće tokom poslednjih 20 godina, pre svega po pitanju kosovskih vlasti prema ovom manastiru, ali da sam hram nikada nije nastradao.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane