Vesti
Analiza

“Oliver je bio glavni gost, svi su njega čekali u Osojanu”

Pre osamnaest godina Srbi su se vratili u Osojane, nakon dve godine raseljeništva po centralnoj Srbiji. Jedan od najzaslužnijih za taj povratak bio je Oliver Ivanović. “On je bio čovek na terenu”, priseća se novinarka Tanja Vujisić.
“Oliver je bio glavni gost, svi su njega čekali u Osojanu”
Oliver Ivanović u Osojanu, prva poseta nakon izlaska iz zatvora (Foto arhiva Kim)

Nijedna poslava godišnjice od povratka Srba u Osojane, osim godina provedenih u zatvoru, nije mogla da se zamisli bez Olivera Ivanovića.

„Oliver je bio jedan od glavnih gostiju, svi su čekali njega“, kaže Vujisićeva za RTV Kim.

Ubijeni političar je imao posebnu vezu sa Srbima iz Osojana. Ne samo što je bio jedan od najzaslužnijih što su se tamo vratili, već im je pomagao i bordrio da ostanu tu.

„Oliver Ivanović je bio povezan sa Srbima iz Osojana još pre nego što su se oni vratili u selo, nakon dve godine života kao raseljena lica. Često smo mi novinari išli sa njim u ovo mesto, on je voleo da ih posećuje i smatrao da je taj njihov povratak održiv“.

Osojane predstavlja jedan od retkih primera uspešnog povratka Srba u Metohiju. U Osojansku dolinu se od 2001. godine vratilo blizu 350 Srba.

Pošto su se vratili, ubrzo su se i organizovali, krenula je škola, otvorena je pekara. Od tad svake godine Srbi iz ovog mesta slave povratak. Najpre je to bilo pod šatorom, a onda i u zgradi škole.

„Oliver je bio jedan od glavnih gostiju na svim tim njihovim proslavama i moj utisak je bio da su svi ti ljudi tamo čekali da on dođe pa da tek onda krene prava proslava. Naravno, ne smemo zaboraviti mitropolita Amfilohija, vladiku Teodosija. Svi oni su bili od početka sa ovim ljudima, ali Oliver je neko ko je od političara bio uvek sa njima“, kaže Vujisićeva koja je u to vreme izveštavala za BBC.

Kag godi je trebala neka pomoć, kada su imali neku ideju, projekat, Oliver je uvek bio tu da pomogne. Rešavao je čak i one neke svakodnevne probleme. Bavio se i provodadžisanjem.

„Kad smo došli na jednu od proslava godišnjice povratka Srba u Osojane, Oliver je mene i još jednu moju koleginicu smestio da sednemo pored dvojice neženja, pošto smo neudate, jer je, kako nam je rekao kasnije, hteo da nas uda u Osojane da bi imao ko da izveštava odatle“, priseća se anegdota.

Međutim, ne samo sitne svakodnevne probleme, Ivanović je rešavao i veće nedaće srpskih povratnika, kako u Osojanu, tako i u Suvom Lukavcu i drugim povratničkim sredinama u Metohiji. Težio je da ih približi, sve kako bi opstali.

„Reč opstanak se nakako izlizala jer je političari prečesto koriste a malo rade na tome. Oliver je bio jedan od retkih političara koji je radio i koji nije samo govorio i mislim da su ljudi u Osojanu to prepoznavali i da su ga zato toliko cenili“.

O brizi Olivera Ivanovića najbolje govori i njegov prvi odlazak u ovo mesto nakon izlaska iz zatvora. Nakon što su mu vratili lična dokumenta u maju 2017., Ivanović je odmah otišao u Osojane.
„Trebalo bi i ove godine saditi jagode, pokrenuti proizvodnju, praviti slatko, džem… Moramo biti praktični i prilagoditi se, menjati navike i ne čekati da nas država vidi. Daleko je ona, a njene brige su velike”, govorio tada Oliver Ivanović.

To, kaže, Vujisićeva, najbolje govori o njegovoj posvećenosti. „On je i u zatvoru brinuo o njima a kada je izašao iz zatvora, prvo mesto u koje je želeo da ode je bilo Osojane i manastir Visoki Dečani. Zaista ih je voleo i nadam se da oni još uvek vole njega i da su sačuvali tu uspomenu. Volela bih da ljudi u Osojanu pričaju o njemu o onome šta je radio, bez ikakvog straha“.

Osojane je jedan od najuspešnijih povratka Srba na Kosovo, u njemu danas živi osamdeset mališana. Za Vujisićevu je Oliver simbol te uspešnosti.



Ostale vesti

Od Briselskog sporazuma do Vašingtonskog dogovora
Posredovani pokušaji uređenja života, ili današnjim rečnikom kazano "normalizacije odnosa", između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji traju bezmalo dve i po decenije. Tačnije, još od vremena kada su prekaljeni, ali ne i tako uspešni, posrednici iz doba Jugoslovenske krize: Oven, Stolteberg, Mazovjecki, Ren i drugi pokušali da posreduju u postizanju dogovora o obrazovanju. Nakon toga su usledila manje ili više neuspešna nastojanja da se pronađu rešenja u različitim oblastima, od energetike do statusnih pitanja.
  • 23.09.2020
Građani nezadovoljni modelom nastave u školama
Nešto manje od 70 odsto posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi nezadovoljno je aktuelnim modelom nastave koji se trenutno primenjuje u školama.
  • 22.09.2020
Šta je potpisano u Beloj kući?
Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti su 04. septembra 2020. godine, u Vašingtonu u Beloj kući, potpisali pisma o namerama nakon pregovora koje je organizovala administracija Donalda Trampa. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), „think tank“ iz Beograda, je objavio detaljnu analizu dokumenata koji su potpisani, i izneo ocene dogovorenih tačaka, kao i mogućih dobitaka i gubitaka. Presednik upravnog odbora CDDRI Dušan Lj. Milenković osvrnuo se na najvažnije.
  • 11.09.2020
Bez adekvatnih informacija o kovidu na lokalu
Nešto manje od tri četvrtine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi naveli su da nemaju pravovremene i tačne informacije u vezi sa epidemiološkom situacijom u njihovom neposrednom okruženju.
  • 11.08.2020
Dijalog o strahu od kompromisa
Svako rešenje koje bi se rodilo iz briselskog procesa, na koncu će doći na superviziju u Savet bezbednosti, a u tom telu, ono, ako nije stvarni kompromis – nema nikakve šanse da dobije „zeleno svetlo“ svih pet članica najvišeg tela Ujedinjenih nacija, piše u autorskom tekstu politikolog Cvijetin Milivojević.
  • 31.07.2020
Civilno društvo u dijalogu BG i PR: Veliki potencijal, mali uticaj
"Uprkos brojnim vezama i kvalitetnim partnerstvima koja su uspostavljena, civilni sektor u Srbiji je na neki način "sam" jer su sa druge strane organizacije koje, budući posvećene nastavku i zaokruženju procesa izgradnje države Kosovo, teško mogu razumeti "naše" dileme i razlike u mišljenju. A potrebno nam je. Sa jasnim, deljenim razumevanjem toga šta je normalizacija, možemo biti ozbiljna grupa za pritisak, takva koja će dopreti do donosilaca odluka", piše u autorskom tekstu za RTV Kim izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.
  • 13.07.2020