„Neinformisanost jedan od najvećih problema poljoprivrednika“

Budžet Ministarstva poljoprivrede, ruralnog razvoja i šumarstva iznosi oko 60 miliona evra. Ministarstvo je raspisalo poziv za podršku poljoprivrednicima koji je u toku.

Podeli ovaj članak sa:
  • Dijana Živić (Foto Kim)

Ministarka poljoprivrede Dijana Živić kazala je u intervjuu RTV Kim da će deo novca iz budžeta biti namenjen za pomoć poljoprivrednicima.

„Budžet Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj iznosi 59.168.229 evra. Od toga, za program ruralnog razvoja i grantove izdvaja se 25. 527.000 evra, program za subvencije i direktno plaćanje iznosi 3.100.000, a program kapitalnih investicija 4.216.000. Ostalo je namenjeno za plate, robe i druga plaćanja“.

Konkurs za projekte

U toku je konkurs za poljoprivredne projekte koji je raspisala ova institucija, a Živićeva je naglasila da će ministarstvo finansirati do 70 posto svakog odobrenog poljoprivrednog projekta, dok će ostalih 30 posto finansirati sami poljoprivednici.

„Podrška je za kapitalna ulaganja, poboljšanje higijenskih uslova na stočarskim farmama, poboljšanje standarda voća, povrća, mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jaja i ostalih poljoprivrednih proizvoda, povećanje površine sa voćem i povrćem na plantažama, ali i u plastenicima“, rekla je Živićeva i dodala:

„Najviše pažnje posvećujemo modernizaciji, novoj tehnici, tehnologiji, koje omugućavaju bolji i lakši rad poljoprivrednim proizvođačima, ali i za programima za navodnjavanje kako bi se prevazišao problem suše za vreme leta, a sve radi poboljšanja proizvodnje“.

Za sredstva iz programa ruralnog razvoja 2014-2020. godine mogu da konkurišu sva fizička i pravna lica, rekla je ministarka Živić. Najmanje novca je namenjeno za stočare. Zbog, kako kaže, nedovoljnog budžeta, MPŠRR može da podrži samo jednu od četiri farme koje apliciraju.

„Nažalost, nemamo dovoljno budžeta za pomoć svim farmerima, ali je velika potražnja za tim. Preko hiljadu njih se prijavilo za projekat razvoj poljoprivrede“.

Informisanje građana

Ministarka ističe da je tokom mandata posetila velik broj farmera i da je naveći problem sa kojima se suočavaju neinformisanost.

„Veliki broj farmera ima probleme sa mehanizacijom koja je zastarela, nemogućnost navodnjavanja svojih parcela, ali najveći problem je neinformisanost. Zato smo organzovali nekoliko informativnih sesija za građane, naročito u ruralnim predelima gde informacije do njih teško stižu“.

Poljoprivreda je važna grana, rast se uočava kada je pitanju prehrambena industrija pre svega u kvalitetu i bezbednosti hrane, naglasila je Živićeva.

„U ruralnim područjima se uočava rast seoskog turizama, gde se omogućava poboljšanje uslova za život, ali takođe je velika zainteresovanost mladih, a i žena“.

Polise osiguranja pokrivaju 50 odsto proizvodnje

Na pitanje "na koji način ministarstvo može da nadoknadi štetu poljoprivrednicima usled vremenskih nepogoda ili suše", ministraka je kazala:

„Kada je u pitanju poljoprivreda, vremenski faktori i biloški procesi su ti na koje poljoprivrednici ne mogu imati uticaja. Ministarstvo je obezbedilo polise osiguranja proizvoda, odnosno, 50 posto subvencionisanja prozvoda“.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja smatra da su poljoprivredni poslovi kao i svaki drugi.

„Ali, kada su u pitanju agro-biznisi postoje rizici od vremenskih nepogoda. Tu je Vlada koja mnogo više subvencioniše agro-biznise od ostalih. I ako se predano radi, može se od toga živeti“.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda u padu

Govoreći o izvozu poljoprivrednih proizvoda, Živićeva je rekla da je on veoma mali i da nije na zadovoljavajućem nivou.

„Najveći rast poljoprivrednog izvoza zabeležen je 2017. kada je bio 35,5 posto više nego 2016. godine“, rekla je ona.

Ministarka nepoznata široj javnosti

Poljoprivednici u opštini Gračanica nisu dovoljno upoznati sa mogućnostima koje ministarsvo pruža, kao ni sa tim ko je na čelu Ministrastva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja.

„Već 40 godina se bavim poljoprivredom, obrađujem 32 hektara. Imam svojih 8, pod zakup uzimam ostala 24 hektara. Držim 6 krava, 6 bikova i oko 120 svinja i prasića. Uvek sam konkurisao za subvenicije, ali ove godine nisam, jer nikada ništa nisam dobio. Neko dobije sve, a neko ništa“, rekao nam je Milorad Stojanović iz Čaglavice i dodao da na čelu ministarstva treba da bude osoba koja poznaje poljoprivredu.

„Bavim se poljoprivredom u manjoj meri, čuo sam da ministrastvo daje subvencije na određenu površinu zemljišta koje se obrađuje, ali ne znam baš tačno koliko, ne znam ko je ministraka poljoprivrede“, rekao je Marjan Radovanović iz Gračanice.

„Do prošle godine obrađivao sam oko 30 hektara, ali sam ove godine smanjio i sada obrađujem 10 hektara zemljišta, zbog loše prodajne cene i loše zarade. Koristim subvencije koje Ministrastvo poljoprivrede pruža, za pšenicu, kukuruz, mada sa novim projektom gde ministarstvo pomaže poljoprivrednicima 70 posto nisam upoznat. Sada ne znam ko je na čelu ministrastva“, rekao je Dejan Perić iz Gračanice.

Na teritoriji opštine Gračanica trenutno je u registru Ministarstva poljoprivrede i šumarstva Kosova oko 630 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava .

U novoj emisiji “Brazda” pored priloga o MPŠRR možete pogledati i priloge o porodici Denić iz Gornjeg Kusca koja uzgaja tri vrste paradajza, Veljku Radiću iz Štrpca koji gaji maline i prilog o formiranju poljoprivrednih zadruga i njihovom značaju.

Emisiju „Brazda“ zajednički proizvode Mir, Herc, Puls i Kim.

Emisiju možete pratiti svake nedelje od 11:00. Ukoliko propustite premijeru, možete pogledati reprizu ponedeljkom od 10:30 na TV Kim.

Ostale vesti

  • Poljoprivredna škola: Svake godine sve više đaka

    Poljoprivredna škola: Svake godine sve više đaka

    Poljoprivredna škola iz Lipljana postoji od 1962. godine. U poslednjih 20 godina njeno administrativno sedište se nalazi u OŠ „Vuk Karadžić“ u Lepini, dok se nastava odvija u u OŠ „Knez Lazar“ u Donjoj Gušterici.

  • Opština Gračanica: Završena setva pšenice

    Opština Gračanica: Završena setva pšenice

    Iako je optimalno da se setva pšenice obavi u oktobru, usled nepovoljnih vremenskih uslova ratari su kasnili sa radovima, a zbog uvedene takse većina poljoprivrednika nije mogla da nabavi seme iz centralne Srbije.

  • Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice

    Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice

    Kiseljenje kupusa je tradicija koja se nikako ne može zaobići kada je reč o zimnici. Iako verovatno nikada neće postati deo evropske gurmanske kuhinje, kao što je to francuska supa od luka ili engleski crni puding, uvek će biti deo srpske tradicije i kulture, pa su novembarski dani rezervisani upravo za njegovu pripremu.

  • Mobilna pijaca u Prištini: Domaće na ceni

    Mobilna pijaca u Prištini: Domaće na ceni

    Na mobilnoj pijaci u Prištini se tri dana nedeljno poslednje četiri godine mogu pazariti domaći organski proizvodi. Prodavci su zadovoljni prodajom, ali bi voleli da pijaca radi svakog dana.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane