Todorović: Malina je zahtevna i osetljiva biljka

Marko Todorović, profesor istorije iz Gračanice bavi se uzgajanjem malina već šest godina. U njegovom malinjaku ima dve sorte ovog bobičastog voća - Vilamet i Miker. Do berbe sve poslove obavlja sam, ali kada nastupi sezona saklupljanja i prodaje pomažu mu porodica i prijatelji.

Podeli ovaj članak sa:
  • Malinjak Marka Todorovića iz Gračanice (Foto: Kim)

Malinarstvom je počeo da se bavi iz hobija, da bi, kako kaže, ispunio svoje slobodno vreme. Zasade malina ima na parceli od 30 ari. Vilamet i Miker su sorte koje rastu do blizu dva metra. Sezona berba počinje za par nedelja, a potrajaće, kako kaže, mesec dana. Za razliku od prošle, ove godine, početak berbe kasni.

„Jun i jul su meseci kada počinje berba, ali sve zavisi od vremena, malina je tek sada u cvetu, tako da berbu ne očekujem pre 20. juna. Ova vrsta maline bere se mesec dana, ali ove godine moguće je da se berba produži na mesec ipo dana jer je vegetacija nejednako kretala, česta promena vremena zbunjiala je i nju“, kaže Todorović.

U ovom malinjaku se razvija blizu 4,500 sadnica. Todorović napominje da je malina zahtevna i osetljiva biljka. U prvoj godini nema ploda, koren samo raste, dok već u drugoj godini donosi plod i ima oko 30 do 40 plodnih grana. Inače, malina je kultura koja iziskuje izuzetnu higijenu.

„Malina Vilamet sadi se četiri korena u metar, dok se Miker vezuje od 3 do 4 sadnica u dužnom metru zato što je gušći i rodne grane su mu duže. Maline traže dosta vode koja se ne zadržava u korenu, intezivno đubrenje, zaštitu, prsknje od šest do osam puta godišnje radi preventive sprečavanja bolesti“, rekao je Todorović i dodao:

„Koristim preparate organskog porekla, a najviše koristim Itopolino preparate i đubriva, „Itopolinu 3 četvorke“, to je organsko peletirano kokošije đubre kojim zimi prihranjujem, a sada koristim Kalcijum – bor, za broj cvetova i krupnoću, kasnije Kalijum za čvstoću ploda i Trejner i Skud čiste aminokiseline", objašnjava on.

Za zaštitu od štetočina pored hemijskih preparata, koristi i prirodne zamke.

„Vidite koliko pčela ima u malinjaku, one dolaze na cvet maline i bele deteline. Sada bi prskanje insekticidima bilo pogubno za pčelu, tako da koristimo prirodne zamke stavljamo plavu boju u vodi. Rutava buba je sada opasna za nju, to je buba koja jede cvet maline, pojavila pre pet, šest godina, a došla je iz Azije. Sa ovim aromama se ona unuštava“.

Todorović je prošle godne korisio subvencije koje daje Ministrastvo poljoprivrede Kosova od oko 120 evra na 30 ari. Ističe, da je najbitnija voda za maline i da je napravio bunar i time osposobio sistem zalivanja kap po kap, a uložio je više od 5000 evra. Napominje da ima 3 vrste hranjenja malina.

„Osnovno koje ide u zemlju, zatim kap po kap i folijarno preko lista kroz amino kiseline. Zalivam čistom vodom, direktno iz motora u sistem, a kada se malina hrani idem kroz kap po kap preko cisterne ili prskanje preko lista folijom“.

Maline koje uzgaja Todorović su vrlo otporne i mogu da podnesu niske temperature.

„Odstupam od svakodnevnih pravila, svaka parcela, podnevlje ima svoja pravila, maline vezujem na proleće, i mlade lastare (izdanka starih malina) rasađujem i oni će rađati do godine, i o njima uporedo vodim računa kao što je prskanje, prehrana, jer posle berbe lastari koji daju rod se suše, krete se i iznose iz malinjaka, i novi lastari se intezivnije hrane i neguju“.

Nakon berbe, plodovi se moraju staviti u hladnjače. Na centralnom Kosovu ima dve hladnjače, u Novom Naselju i Mramoru, a trenutno se gradi još jedna u Gornjoj Gušterici. Cenom maline, kaže nije zadovoljan.

„Cena prošle godine je bila 80 centi po kilogramu malina. Kada se radnici plaćaju nema prihoda, cena jednog radnika je 40 centi po kilogramu malina, uz pomoć svoje porodice uspevamo sami, i na pozitivnoj nuli izađemo svake godine. Nisam zadovoljan cenom, ali sam zadovoljan saradnjom sa hladnjačom. Nadam se da će ove godine cena biti bolja, pa da i sa te strane budemo još zadovoljniji“, ističe Todorović. 

Direktor odeljenja poljorivrede i šumarstva Dragiša Stojanović ističe da je voćarstvo kao grana poljoprivrede u usponu.

„Od pre par godina u usponu je voćarstvo, recimo sama grana gde imamo malinarstvo, gde do pre 5, 6 godina nije bilo ni desetak ari, sada imamo registrovano 30 hektara pod zasedom malina. Mada tu postoji problem zato što nema otkupnih stanica u opštini Gračanica, gde bi naši poljoprivrednici mogli da i naplate svoj trud“, kaže Stojanović.

Sve vrste poljoprivrednih grana zastupljene su u opštini Gračanica, Stojanović ističe da je sve više i više voćara. Naglašava da je neophodno podstaći na udruživanje, kako bi se rad mogao naplatiti.

Pored ove priče, u najnovijoj epizodi poljoprivredne emisije "Brazda", možete pogledati i priloge o mladoj četvoročlanoj porodici Milenković iz sela Kamenica, nadomak Sočanice, koja se bavi uzgajanjem tovnih pilića, koka nosilja i krmača za prašenje. Pored toga, uzgajaju i papriku i paradajz u plasteniku. Porodica Dobrosavljević iz Gotovuše je porodica sa dugom tradicijom proizvodnje domaće rakije. Iako je ovaj kraj, pre svega, poznat po Šljivovici, ova porodica proizvodi i rakije koje nisu specifične za ovaj kraj, poput Mastike. Kolege sa TV Puls, proveravale su kakvo je stanje pšenice, paprike i kukuruza u Kosovskom Pomoravlju.

Emisiju možete pratiti svake nedelje u 11h, a ako ste nešto propustili pogledajte reprizu emisije “Brazda” ponedeljkom od 10 časova i 30 minuta na RTV Kim.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane