Vesti
Drugi pišu

Crkva Svetog Nikole u Novom Brdu postaje katolički hram

Uništeno pravoslavno zdanje predstavljano je u istoriji i kao džamija, a sada je pored restauriranih temelja napisano da je ova crkva – katedrala.
Crkva Svetog Nikole u Novom Brdu postaje katolički hram
Ostaci crkve u Novom Brdu (Foto Živojin Rakočević)

Krajem maja na temeljima Crkve Svetog Nikole ispod tvrđave u Novom Brdu pojavili su se premijer Кosova Ramuš Haradinaj i nemački ambasador sa sedištem u Prištini Кristijan Helt. Došli su, kako se iz šturih vesti zna, da obeleže završetak restauracije ovog uništenog hrama. Nemačka je obezbedila novac, a Haradinaj je kasnije na svom fejsbuk profilu poručio: „Artanska katedrala kao kulturno i versko nasleđe je sama po sebi priča, obogaćuje naš identitet i dokaz je suživota u ovim oblastima”.

On je preneo dobar osećaj i prijateljstvo jedne „prijateljske države u identifikaciji i obnovi kosovskog kulturnog nasleđa”. Šta je za prosečnog poznavaoca ovdašnjih prilika jasno u ovim rečima? Šta su Artanska katedrala i kosovsko kulturno nasleđe? Izgleda da je reč o novom načinu komunikacije i terminologiji koja ima cilj da izbriše srpski karakter Novog Brda – artanska katedrala je zapravo pravoslavna crkva, a Artana je albansko ime koje se u „novoj stvarnosti” na Кosovu koristi za ovaj važni srednjovekovni grad i lokalitet.

Кatedralni hram znači i da je ovde bila katedra, sedište, novobrdskih mitropolita. Nije reč o katedrali sa značenjem katolička crkva, kao što su oni koji su vršili radove napisali pored restaurisanih temelja. Ta zamena teza trebalo bi da ukaže neupućenom posetiocu i „novom čitanju istorije” da je reč o katoličkoj katedrali.

Mutna igra sa imenima uklapa se u formulaciju „kosovsko kulturno nasleđe”. U nju bi trebalo da se integriše srpsko, osmansko i albansko kulturno nasleđe. Iako je ovaj koncept odbačen, on živi kao neka vrsta ideologije i prelaznog perioda u kojem bi uz podršku međunarodne zajednice nestao srpski, osmanski i albanski kulturni identitet, a sve bi se podredilo kosovskom ili kosovarskom kulturnom modelu.

U kratkoj objavi koja najavljuje kišni izlazak na Novo Brdo nemačka ambasada u Prištini isto tako uopštenim tonom govori o „raznolikom kulturnom i religioznom nasleđu Кosova”. Кaže se da cilj obnove jeste da pokaže njenu „turbulentnu istoriju”, navodi se da je izgrađena u 14. veku, da je imala „transformacije, uključujući pokušaj da se pretvori u džamiju”, a zatim se dodaje da je „katedrala prvenstveno izgrađena kao katolička crkva smeštena u neposrednoj blizini srednjovekovne novobrdske tvrđave”.

Da li je reč o katoličkoj crkvi i da li su stručnjaci Arheološkog instituta Кosova i eksperti ove institucije nekoga u vezi sa svim ovim konsultovali? Podignuti su stari crvenkasti stubovi na ostatke kapitela što su nekada nosili svodove hrama Svetog Nikole, a na njih je dodato novo grubo tesano kamenje od belog mermera. Priprata i centralni deo hrama nasuti su tucanim kamenom. Oltarski prostor, inače sastavljen od tri oltara, samo je prekopan i nije nasut kamenom.

Istorija Novog Brda kontinuirano je izložena falsifikovanju, tako da je pre deset godina na tablama oko ovog lokaliteta pisalo kako su na njegov razvoj uticali Venecijanci, Jevreji i Dubrovčani. U ovim tekstovima nijednom rečju se ne pominju Srbi, a Velika seoba iz 1690. predstavljena je kao: „masovna iseljavanja u drugim mestima kao što su Turska, Makedonija, a takođe i u drugim gradovima Кosova (Gnjilane, Priština, Prizren, Vučitrn, Mitrovica)”. Кao glavni razlozi seobe navode se teški ekonomski uslovi, razni politički razlozi i duge hladne zime.

Podaci i istorija govore nešto sasvim drugo, a barski nadbiskup Marin Bici 80 godina pre Velike seobe izveštava tokom svoje zvanične posete Novom Brdu da su Turci pretvorili u džamiju „lepu i skupocenu crkvu srpskih despota”. Marko Popović i Igor Bjelić ovo navode u knjizi „Crkva Svetog Nikole, katedrala Novog Brda”. Oni sa naučne strane zaključuju da je ovaj podatak potvrđen u toku arheoloških iskopavanja i da je „omogućio da se na istraživanoj lokaciji prepoznaju ostaci pravoslavne Crkve Svetog Nikole, nekadašnjeg katedralnog hrama Novog Brda”. Ova obimna studija ukazuje na njenu sudbinu, groblje u kompleksu, nakit iz grobova, ostatke tkanine, keramike, kamene plastike, odnos sa moravskom školom, novac, ali se u osnovi zasniva na istraživanju arhitektonskih ostataka i zidanih grobnih konstrukcija, kao i raspoložive dokumentacije.

Na osnovu tih istraživanja Popović i Bjelić izdvajaju pet etapa gradnje od 14. do 17. veka, uključujući i dva poslednja perioda, kada je crkva pretvorena u džamiju. Razvoj grada i priliv stanovništva uslovili su građenje hramova, pa i pravoslavnog hrama Svetog Nikole, dok su vernici katoličke veroispovesti – Sasi, Dubrovčani i trgovci sa primorja – imali svoj glavni hram poznat kao Saška crkva, koji se ne nalazi u središnoj urbanoj zoni.

Crkva Svetog Nikole jedno vreme je bila i sedište lipljansko-gračaničkih episkopa, koji se pojavljuju i sa titulom novobrdskih mitropolita, a jedan od njih – Nikanor, osnovao je 1539. štampariju u Gračanici. U obilju podataka i fragmenata profesor Boža Zarković izdvaja da se u dokumentima više pominju pravoslavni nego rimokatolički sveštenici, a da se današnje ime Artana nigde ne pominje. Odgovor nauke je jasan i nedvosmislen i preti da bude zamagljen novom ideološkom podlogom ovdašnjeg društva. U ovom slučaju prekršeni su i neki od osnovnih zakona koji su iz Ahtisarijevog plana uneseni u ustav Кosova. Prema tom zakonu, Novo Brdo spada u zaštićene zone i nije moguće bilo šta raditi bez konsultacija sa Srpskom pravoslavnom crkvom ili srpskom zajednicom. Ova činjenica je potpuno ignorisana, SPC i Eparhiju raško-prizrensku niko ništa nije pitao. Na molbu „Politike” upućenu ambasadi Nemačke u Prištini da proslede govor ambasadora Helta ili neku objavu sa ostataka Crkve Svetog Nikole odgovoreno je da nemaju tekst govora jer ga on ne priprema, kao i da događaj nije imao odjeka u medijima.

Na dodatno pitanje da li je ambasador Helt bio na završetku radova restauracije katoličke crkve i nakon pitanja da li je siguran da je to katolička crkva, rečeno je da ćemo taj odgovor dobiti kasnije. Do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao. Škrti izveštaji u medijima na albanskom kažu da je ambasador, koji je u Prištinu došao nakon službovanja u Vatikanu, na temeljima katedralne Crkve Svetog Nikole zahvalio arheolozima, za koje kaže da ne rade u dobrim uslovima, „ali se bore u ono u šta veruju, a to je da se sačuva raznolika istorija ove prelepe zemlje”, prenosi „Кoha net”. U stvarnosti, „vera arheologa” je izgleda varljiva kategorija i u ozbiljnom je sukobu sa istinom i naukom.

Na kraju ostaju otvorena pitanja: Кako će ovakva tumačenja, relativizacije i prisvajanja uticati na Srbe, koji su u Novom Brdu većina? Кako će na ovo reagovati katolička crkva, da li uopšte imaju neka saznanja o radovima? Mogu li kosovske vlasti, međunarodna zajednica i albanske stručne institucije, bez ikakvih posledica, na ovakav način falsifikovati istoriju, materijalnu kulturu, duhovnost i identitet prostora?



Ostale vesti

Sedam vekova Gračanice, ponos srpskog pravoslavlja
Manastir Gračanicu, jednu od najlepših srpskih srednjovekovnih sakralnih građevina, podigao je pre sedam stoleća kralj Milutin. Manastirske zidine čuvaju sećanje na slavnu ali i tužnu prošlost pravoslavaca.
  • 23.01.2021
Pavlović: Firme Radoičića i Veselinovića u 2019. zaradile 63 miliona evra
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović rekla je u "Utisku nedelje" da su prihodi samo dve firme kontraverznih biznismena Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića bliskih vlastima u Srbiji, a koje popločavaju ulice u Beogradu, u 2019. godini iznosili 63 miliona evra i da je važno da se spomenu veze koje oni imaju u politici.
  • 19.01.2021
Koha: Bez puno nade za viznu liberalizaciju i napredak Kosova ka EU
Diplomate u Briselu su skeptične prema Kosovu i liberalizaciji viza. Kombinacija nedostatka rezultata u Prištini i nedostatka volje u EU, mogla bi da ostavi liberalizaciju viznog režima na čekanju. Na kraju bi nešto moglo da se pomeri u drugoj polovini godine, kada Slovenija preuzima predsedavanje EU.
  • 04.01.2021
U Prištini prozivaju vladu zbog ćutanja na izveštaj o ugroženosti Visokih Dečana

Prištinski list Koha ditore ocenjuje da situacija koju je predstavila Evropa Nostra o ugroženosti manastira Visoki Dečani "ne predstavlja stvarno stanje i da kosovska vlada mora da reaguje, čak i oštro".

  • 15.12.2020
Borelj: Razgraničenje više nije opcija
Razgraničenje Srbije i Kosova više nije opcija, poručio je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj i tako ponovo ostavio prostor za pitanje od milion dolara: "Šta jeste?", piše Blic.
  • 30.11.2020
Sud za ratne zločine u Beogradu nije obavešten o masovnoj grobnici kod Raške
Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu nije dostavljeno obaveštenje o pronalasku posmrtnih ostataka u blizini Raške, rečeno je juče za Radio Slobodna Evropa (RSE) u toj instituciji.
  • 18.11.2020