Vesti
Drugi pišu

Kakva je budućnost ZSO – Priština u klin, Beograd u ploču…

Na relaciji Beograd-Priština zategnut odnos. Formiranje Zajednice srpskih opština i dalje je upitno. Uprkos brojnim međunarodnim apelima, prištinske vlasti poručuju da formiranje neće dozvoliti. Predsednik Aleksandar Vučić je takav potez ocenio kao bezobrazluk.
Kakva je budućnost ZSO – Priština u klin, Beograd u ploču…
Ilustracija (Foto Kim)

Analitičari, pak, ukazuju da ZSO mora biti oformljen, jer na to, kako kažu, obavezuje Briselski sporazum.

Prištinske vlasti u klin, srpske u ploču. Tako reaguju obe strane kada je u pitanju Zajednica srpkih opština. Kosovski predsednik Hašim Tači poslao je poruku da formiranje neće dozvoliti, je bi to značilo uspostavljanje Republike Srpske na Kosovu.

„To mi govori da bezobrazluk i bezobzirnost nemaju granica, za mene je mnogo indikativnije, mnogo mi je važnije to što ćute i Nemci, Englezi, Francuzi i što ćuti Brisel“, odgovara Vučić.

Reakcija stiže iz Atlanskog saveta. Za N1 kažu da uvođenje taksi na robu i izostanak formiranja ZSO, vide kao neuspeh.

„Mislim da postoji velika odgovornost za smišljanje načina na koji ZSO može da funkcioniše. To je deo Briselskog dogovora. EU i SAD moraju da pomognu kosovskim vlastima da to urade kako treba. Moramo da ispratimo do kraja ispunjenje tih obaveza i zato je važno nastaviti dijalog za stolom“, kaže Dejmon Vilson, iz Atlantskog saveta.

Potpisivanjem sporazuma o normalizaciji odnosa 2013, Priština se obavezala na formiranje Zajednice sprkih opština. Međutim, sve je i dalje ostalo samo na papiru. Da se ispunjavanje te obaveze mora poštovati, mišljanja je američki ambasador Kajl Skat. Slična poruka stiže iz iz Centra za spoljnu politiku.

„To je nešto što će kosovske vlasti morati da sprovedu pre ili kasnije. To je jedna od obaveza koje je prištinska strana preuzela potpisivanjem Briselskog sporazuma“, smatra Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku.

Kakva će budućnost ZSO biti teško je reći, poručuje politikolog, Nikola Burazer. Ocenjuje da je Priština imuna na kritike koje dolaze sa zapada, a najbolji primer koji to pokazuje su visoke takse koje su i dalje na snazi.

„Čini mi se na neki način da Priština i testira granice međunarodne zajednice skrećući pažnju na sebe, jer ne samo da je Kosovo zaglavljeno u procesu EU integracija i da do nastavka tog puta neće doći bez dogovora sa Beogradom nego čak im izmiče i vizna liberalizacija, tako da je ovo možda jedan način da Kosovo pokaže Zapadu – evo vi ste nas ostavili ovde na cedilu same, sad ćemo da vidimo šta mi sve možemo da uradimo ukoliko nas ostavite bez nekakvih beneficija, dok ih Srbija s druge strane ipak dobija“, kaže Burazer.

A da bi kosovska priča mogla da bude uskoro završena, prognozira Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

„Ja mislim da će se ta priča završiti do februara, ako će se uopšte završavati sa tim pravno obavezujućim sporazumom – sveobuhvatni sporazum o punoj normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, ili će se to dogoditi ili ćemo mi ući u onih pet do 10 godina o kojima je Vučić govorio, a davno je pevao Balašević – putuj Evropo, ne čekaj na nas“, kaže on.

Dijalog Beograda i Prištine već duže vreme je na pauzi. Nova prilika za susret dvojice predsednika Vučića i Tačija zakazana je za 2. jul u Parizu gde bi, kako je najavljeno, pokušali da nađu rešenje za nastavak dijaloga.

 



Ostale vesti

Agencija pokreće postupak protiv šest funkcionera zaposlenih na Kosovu
Osim što je gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić ima još dve funkcije u srpskim institucijama na Kosovu, kao i imovinu i prihode koje nije prijavio beogradskoj Agenciji za borbu protiv korupcije. U Agenciji proveravaju da li su Rakić i još pet funkcionera na Kosovu prekršili zakon nakon čega bi mogli da budu sankcionisani, saznaje CINS.
  • 30.05.2020
Neprovereni navodi o smrti Srbina sa Kosova u Libiji
Telo plaćenika pronađeno je južno od Tripolija, prenela je Anadolija pozivajući se na zvanične izvore u Libiji. Neki od vodećih kosovskih medija, između ostalih i javni servis, su s druge strane vođeni neproverenim informacijama sa Tvitera preneli i to da je reč o Srbinu sa Kosova, koji je učestvovao i u sukobima 1999. godine, objavljujući između ostalog fotografiju Tibora Cerne, pripadnika Vojske Jugoslavije koji je nastradao tokom bitke na Košarama
  • 27.05.2020
Kud se dede Metohija?
Kako piše Petrit Imami u knjizi „Srbi i Albanci kroz vekove“, tokom Drugog svetskog rata, postojao je sukob između Albanaca kvislinga-nacionalista i antifašista. Fadilj Hodža kao odgovor na zloupotrebu Prizrenske lige iz 1878, u listu KPJ Sloboda (1943) najavljuje: „Narodi Kosova i Metohije, organizovaće konferenciju, možda ne u Prizrenu, koja će imati veću važnost nego ona 1878. g. (Imami, 2016: 469)“. 
  • 19.05.2020
Izjava Škeljzena Gašija iz Samoopredeljenja o ubistvu oko hiljadu nedužnih Srba ima težinu jer je to prvi put da dolazi iz neke od jačih albanskih partija, piše beogradska Politika.
  • 02.05.2020
Dvostruki policijski čas kao dobar naslov u teatru apsurda
Narodno pozorište u Prištini sa sedištem u Gračanici je institucija Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije i u svom radu se u potpunosti i isključivo rukovodi regulativama i instrukcijama vlade u Beogradu i svog resornog ministarstva, što važi i za slučaj pandemije virusa korona.
  • 23.04.2020
Vaskrs utrnulog sveta
Etnička izolovanost, strah od drugoga i formiranje geta već 20 godina su način života i model opstanka za Srbe na Кosmetu.
  • 20.04.2020