"Zemlja nam daje koliko je hranimo"

Lepina je selo sa oko 90 domaćinstava u blizini Lipljana. Njeni meštani se pretežno bave poljoprivredom, te poslove nažalost obavljalju stariji članovi porodica, jer mlađi svakog dana odlaze zbog nedostatka posla i loših uslova za život.

Podeli ovaj članak sa:
  • Ilustracija (Foto Kim)

Meštani Lepine bave se zemljoradnjom, ratarstvom, voćarstvom, dok stočarstvom sve manje, i sve je manje grla stoke i onih koji proizvode mleko i mlečne proizvode.

Slobodan Ničić je jedan od starosedeoca u Lepini. Do skoro je imao oko 10 krava muzara, ali je morao da proda zbog nedostatka radne snage, tako da sada ima dva krave i dva teleta. Pored toga ima i oko 6 svinja. Domaćin Slobodan se pored stočarstva bavi i  ratarstvom, sejanjem žita, kukuruza, ječma, lucerke i drugih žitarica. Obrađuje oko 5, 5 hektara svoje zemlje i oko 2 hektara zemlje koju uzima pod zakup. Ističe da se radi od danas do sutra, samo da se preživi.

„Da budem iskren bavim se svačim, do prošle godine sam imao 10 muzare, sada sam proizvodnju mleka smanjio jer sam grla prodao, zbog lošeg plasmana robe, ali je i veoma bitan faktor nedostatak radne snage, sada se bavim ratarstvom“, rekao je Ničić.
 
Ničić ističe da je mogao da drži 10 grla krave dok je mleko otkupljivala firma „Biljmetin“ iz Dobreva, ali kada su oni prestali, prodaja na pijaci ponedeljkom i petkom je bila loša. Kaže da je kilogram sira 2,50 evra dok je litra mleka 60 centi. Poslove u polju obavlja sam, ali ponekad kada je sezona, iznajmljulje radnike, ali napominje da je i njih sve manje i teže naći.

„Nemam u potpunosti sve priključne mašine ali da izorem, posejem, ovršim to imam. Zemlja vam daje koliko je vi nahranite, a kakvi će prihodi biti sve zavisi od godine. Za ovu godinu imali smo veoma tešku setvu što se tiče pšenice i zbog toga pšenica nije u dobrom stanju, ali se ipak nadamo rodu“.

Ničić napominje da je do prošle godine koristio subvenicije koje kosovske institucije izdvajaju za poljoprivrednike.

„Koristio sam subvenicije, ali ove godine još nisam jer nema konkursa, nismo aplicirali, dobijali smo novac za posejane useve, izlazila je komisija iz Ministrastva poljoprivrede koja je obilazila parcele, i na hektar površine plaćali su oko 150 evra“, rekao je on.

On objašnjava da je ranijih godina nakon vrše prodavao samo žito, ali da je nešto ostavljao i za svoje potrebe. Prošle godine prodajna cena je bila oko 15 centi za kilogram pšenice, ali napominje da tu zarade nema, sve što se proizvode bilo je za stoku koju je držao, tako da je malo prodavao.

Direktor odeljenja šumarstva i poljoprivrede u opštini Gračanica Dragiša Stojanović ističe da su uslovi za bavljenje poljoprivredom u ovoj opštini dobri jer je , opština Gračanica ruralno područje, a da su najzastupljenije grane poljoprivrede ratarstvo, povrtarstvo, pčelarstvo i voćarstvo koje je u usponu, kao i lekovito bilje.

„Trenutno ima negde oko 9. 500 hektara obradive površine, uglavnom se ovde ljudi bave ratarskom prizvodnjom. Problemi su što se teško dolazi do repro materijala, do kvalitetnog semana, do đubriva. Međutim, naši poljoprivrednci se snalaze tako što od lokalnih prodavaca nabavljaju robu, koju opet moraju da plaćaju u gotovu, i onda su to veliki troškovi, gde je zarada veoma mala“, objašnjava Stojanović.

On ističe da opština pomaže tako što subvencioniše poljoprivrednike sa nekim skromnim sredstvima, shodno budžetu koji ima, međutim Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, kao i svake godine u vidu direktnih plaćanja pomaže poljoprivrednike. Ističe, da mogu da konkurišu svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači koji ispunjavaju određene kriterijume, koje propisuje Ministarstvo poljoprivrede i dodaje, da su sredstva dovoljna za poljoprivrednike.

„Recimo za pšenicu po hektaru poljoprivrednik dobija 150 evra. Mogu da kažem da za 2018. godinu uslov je recimo za pšenicu bio da poljoprivrednik ima zasejano 2 hektara pšenice, hektar kukuruza, nezavisno ponovo da li je samo pšenica ili samo kukuruz da bi ostvario pravo na korišćenje tih subvencija. Pored toga što je zasejao pšenicu i kukuruz, svaki poljoprivrednik je morao da dostavi odeljenju poljoprivrede i šumarstva odgovarajuću dokumentaciju kao što je posedovani list, potvrda iz banke da je aktivan žiro račun, ličnu kartu, to su neki minimalni uslovi koje treba da ispuni da bi mogao da ostvari svoja prava“.
 
Na teritoriji opštine Gračanica trenutno ima oko 630 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u registru Ministarstva poljoprivrede i šumarstva Kosova.

U novom izadnju emisije „Brazda“ pored priloga o porodici Ničić iz Lepine, možete pogledati i priloge o: porodici Ristić iz Šilova koja se bavi stočarstvom, Slobodanu Ivanoviću iz Donje Bitine koji se bavi pčelarstvom i prilog o najmlađem pčelaru Lazaru Pavloviću koji živi u blizini Leposavića.

Emisiju možete pratiti svake nedelje u 11h, a ako nešto i propustite pogledajte reprizu emisije “Brazda” ponedeljkom od 10 časova i 30 minuta na RTV Kim.

Ostale vesti

  • U Mitrovici ponovo truju pse i mačke

    U Mitrovici ponovo truju pse i mačke

    Kosovska Mitrovica već godinama unazad ima problem sa napuštenim životinjama, koji se nažalost rešava na nehuman način. Poslednjih dana na ulicama Mitrovice, po dojavama građana, pronađen je veliki broj pasa i mačaka koji su otrovani. Iz udruženja “Šapa“ poručuju da se mora naći drugo rešenje.

  • Počeo raspust za osnovce

    Počeo raspust za osnovce

    Osnovcima od prvog do sedmog razreda danas je poslednji radni dan u ovoj školskoj godini. Osmaci su nastavu završili 31. maja.

  • Položaj žena u društvu loš, a doprinos veliki

    Položaj žena u društvu loš, a doprinos veliki

    NVO „Gračanička inicijativa za održivi razvoj (GIOR) predstavila je javnosti „Izveštaj o položaju žena u upravljanju i ekonomiji“ čiji rezultati pokazuju da su žene na vodećim pozicijama još uvek samo u onoj meri koja garantuje ispunjavanje minimalne kvote.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane