Vesti
Drugi pišu

Zašto odlaze mladi iz opština Peć i Istok?

Mlađe generacije, izmedju dvadeset i trideset pet godina, sve je manje u srpskim sredinama na Kosovu. U mestima, kao što su Goraždevac i Osojane ove generacije su skoro izgubljene.
Zašto odlaze mladi iz opština Peć i Istok?
Foto Radio Goraždevac

Već godinama u nazad je poznato da mladi spadaju u grupu stanovništva koja najviše migrira sa prostora zapadnog Balkana. Radio Goraždevac je istraživao zašto je to tako u opštinama Peć i Istok. Mnogi su otišli zbog nedostatka posla i nejednakih šansi a oni koji nisu imaju nameru da odu kažu sagovornici Radio Goraždevca.

Lidija Maksić iz Goraždevca kaže da problem u nedostratku radnih mesta.

„Ovde je veliki stepen nezaposlenosti i onda mladi masovno odlaze odavde, tipa za Beograd ili neke veće gradove, jer ovde stvarno nema perspektive za mlade i smatram da baš nikako nema neki način da se mogu zaposliti“, izjavila je Lidija za Radio Goraždevac.

Da je posao problem potvrđuje i Oliver Vujović iz NVO Komunikacija za razvoj društva iz Gračanice. On kaže da devedeset odsto mladih sa kojima je radila ova organizacija nije više na Kosovu.

„Po završetku srednje škole oni odu da studiraju negde, da l’ je to Mitrovica, Beograd ili Niš ili neko u inostrasnstvo. Za četiri, pet godina oni se tamo integrišu, nađu neki poslić i ostanu tamo da rade. Posle par godina oni nemaju nameru da se vraćaju, jer tamo su našli posao, gde da se vrate?! Nema posla. Jedini posao ovde je rad u institucijama“, kaže Vujović za Radio Goraždevac.

Selo Osojane sa svojom okolinom čine najveću povratničku sredinu u srpskoj zajednici, u kojoj živi oko pedesetak mladih. Stojan Popović, iz obližnjeg povratničkog sela Koš, kaže da se mladi ovde vraćaju mahom nakon školovanja.

„Što se tice škole, to je normalan neki odlazak. U okolini nema ni fakulteta, ima srednja škola ali to je samo jedna jedina, nema drugih kadrova i onda je normalno, što se tiče škole, da odu. A što se tiče posla, odlaze. Doduše, ima i dosta zaposlenih, uglavnom su to starije osobe, stariji ljudi ali mladi zbog skole odlaze, nikako drugačije“, kaže Popović.

Marta Dasić iz povratničkog sela Brestovik kod Peći, mišljenja je da su nedostatak radnih mesta i nejednake šanse, glavni uzrok odlaska mladih.

„Odlaze zato što nemaju tu neku slobodu, koju imaju na primer kad odu u Beograd i njima to ne odgovara i to sto nema posla im dosta smeta i idu da traže posao i zbog boljeg života“, kaže Marta Dašić iz povratničkog sela Brestovik.

U NVO Centar za prava manjinskih zajednica smatraju da pitanje ostanka ili odlaska mladih sa ovih prostora zavisi od pojedinaca. Danilo Đurić iz ove organizacije smatra da je to individualno pitanje.
„Mislim da to zavisi dosta od pojedinaca, ko je koliko spreman da se žrtvuje i da bude odlučan u nečemu što radi, pa ako jesi, mislim da nema nekih velikih problema a ako nisi, onda ti je najlakše da okriviš sve ove razloge mi što smo naveli“, kaže Đurić.

Bojan Andrić iz povratničkog sela Koš smatra da sredine u kojima žive srbi mogu opstati jedino uz veliki trud.

„Po mom nekom mišljenju, jedino ako se potrudimo na neki način da ostanemo ovde, jedino to. Sve zavisi od pojedinca, samog, kolika je želja i volja“, kaže Andrić.

Prvi put nakon dvadeset godina niko u Goraždevcu nije upisao srednju školu. Nemanja Jovović, iz Goraždevca, profesor fizičke kulture u Vidanju kaže za naš program da kadrovi i nastavno osoblje nisu problem.

„Što se školovanja tiče, mislim da to ne predstavlja neki problem. Mi imamo dosta obrazovanog kadra koji dosta povoljno utiče na te mlade ljude da se edukuju. Problem je što posle osnovne škole, kod nas sad i posle osnovne, odlaze dalje ka Mitrovici ili ka centralnoj Srbiji. I nije problem što ti ljudi odu nego problem je što se ne vrate“, kaže Jovović.

Analitičko-istraživački centar Galup iz SAD je između 2015. i 2017. godine intervjuisao gotovo pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta. Od zemalja u okruženju najgori indeks „odliva mozgova“ beleži Kosovo sa 42 odsto, slede Bosna i Hercegovina i Albanija sa 32 odsto populacije koja bi mogla napustiti zemlju, a prati ih Makedonija sa 30 odsto. Prema rezultatima ovog istraživanja, a koje je objavila televizija N1, pokazalo se da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, i 27 odsto školovane populacije, odnosno visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju.

Podaci za stanovništvo Kosova su odvojeni i znatno lošiji – ukupni gubitak za populaciju Kosova meri se sa čak 42 procenta u šta je uključeno 43 odsto školovanih i 48 odsto mladih koji žele da se isele u neke od razvijenijih zemalja. Ovako loš rezultat – sa indeksom „gubitka“ populacije od 42 odsto – ubedljivo je najgori na Balkanu, a i jedan od najgorih na svetu.

 



Ostale vesti

Kud se dede Metohija?
Kako piše Petrit Imami u knjizi „Srbi i Albanci kroz vekove“, tokom Drugog svetskog rata, postojao je sukob između Albanaca kvislinga-nacionalista i antifašista. Fadilj Hodža kao odgovor na zloupotrebu Prizrenske lige iz 1878, u listu KPJ Sloboda (1943) najavljuje: „Narodi Kosova i Metohije, organizovaće konferenciju, možda ne u Prizrenu, koja će imati veću važnost nego ona 1878. g. (Imami, 2016: 469)“. 
  • 19.05.2020
Izjava Škeljzena Gašija iz Samoopredeljenja o ubistvu oko hiljadu nedužnih Srba ima težinu jer je to prvi put da dolazi iz neke od jačih albanskih partija, piše beogradska Politika.
  • 02.05.2020
Dvostruki policijski čas kao dobar naslov u teatru apsurda
Narodno pozorište u Prištini sa sedištem u Gračanici je institucija Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije i u svom radu se u potpunosti i isključivo rukovodi regulativama i instrukcijama vlade u Beogradu i svog resornog ministarstva, što važi i za slučaj pandemije virusa korona.
  • 23.04.2020
Vaskrs utrnulog sveta
Etnička izolovanost, strah od drugoga i formiranje geta već 20 godina su način života i model opstanka za Srbe na Кosmetu.
  • 20.04.2020
Kurtija kritikuju zbog saradnje sa Srbima tokom pandemije
Stranke i mediji bliski Hašimu Tačiju kritikuju odlazeću vladu Aljbina Kurtija, posebno zbog mera u srpskim sredinama tokom pandemije, piše Dojče Vele.
  • 11.04.2020
Sapun i voda najdelotvorniji u borbi protiv koronavirusa
Bez obzira na to što ste verovatno umorni od pranja ruku, ne odustajte. Svet se oslanja na svakog od nas da će nastaviti to da radi u borbi protiv koronavirusa, štiteći sebe i druge.
  • 26.03.2020