Slovo o jeziku: Prizrenski gradski govor

O prizrenskom govoru danas znamo mnogo zahvaljujući činjenici da je Prizrenac, general Dimitrije Čemerikić na zahtev Srpske akademije nauka i umetnosti više decenija beležio reči iz Prizrena. Njegov rad nastavili su, tokom vremena, Slobodan Remetić, Snežana Petrović, Radivoje Mladenović, Tanja Milosavljević i drugi.

Podeli ovaj članak sa:
  • Prizren (Foto arhiva Kim)
  • Prof. dr Radivoje Mladenović (Foto Igor Vuković)
  • Stari Prizren (Foto opanak.net)

Za potrebe dokumentarnog serijala „Blaga Kosova i Metohije“ koji je krajem prošle i početkom ove godine emitovan na RTS-u, o jezičkim specifičnostima pojedinih zaokruženih celina govorio je lingvista profesor doktor Radivoje Mladenović.

Novo izdanje rubrike „Slovo o jeziku“ na radiokim.net donosi njegova zapažanja o prizrenskom govoru.

Dvojezičnost u Prizrenu

"Prizrenski gradski govor oformljen je u najznačajnijoj urbanoj sredini u ovom delu Balkanskog poluostrva. S obzirom na dugotrajni život u Otomanskoj imperiji i s obzirom na prestižni status turskog jezika, u prizrenskom gradskom govoru uočava se povećan broj turcizama, uočava se uticaj turske frazeologije. Mnogi su Prizrenci u prošlosti u gradu bili bilingve, bili su dvojezični, pa je dvojezičnost uticala na to da se prihvate i određeni frazeologizmi i određena leksika iz tog, tada prestižnog, jezika", naveo je profesor Mladenović.

Rukopisna zbirka reči iz Prizrena i naslednici generala Čemerikića

"O prizrenskom govoru danas znamo mnogo zahvaljujući jednoj srećnoj činjenici da je Prizrenac, general Dimitrije Čemerikić, na zahtev Srpske akademije nauka i umetnosti, više decenija beležio reči iz Prizrena. Ostala je zbirka od nekih 16.000 reči. Na osnovu te zbirke reči, najpre je nastala monografija Slobodana Remetića "Srpski prizrenski govor - glasovi i oblici", potom je Snežana Petrović proučila jedan leksički sloj u prizrenskom govoru, a to su turcizmi. Tako je nastala monografija "Turcizmi u srpskom prizrenskom govoru", a onda je nedavno, pre dve-tri godine, Tanja Milosavljević odbranila doktorsku disertaciju koja je kasnije objavljena kao "Leksika srpskog prizrenskog govora". Tako da je ovo najproučeniji govor u ovom delu srpskog jezičkog prostora", rekao je Mladenović, koji je i sam pisao o pojedinim elementima ovoga govora.

Bez gramatičkih razlika

"Podgor i Podrima se geografski naslanjaju na Prizren, stanovništvo koje dolazi u Prizren, srpsko stanovništvo, dolazi iz ovih naselja. Ne razlikuje se gramatički od okolnih govora. U osnovi, i dalje je to govor prizrensko-južnomoravskog tipa, broj padežnih distinkcija je onakav kakav je u Podrimi, kakav je u Podgoru. Akcenat se približava Podrimi, a udaljava se od Podgora", kazao je Radivoje Mladenović.

Još turskih uticaja

"Socio-lingvistički je interesantna sudbina afrikata. U prizrenskom govoru, kako je i u Metohiji, nema razlike između Č, Ć, DŽ i Đ. Dok je u Podrimi i u Podgoru, umesto Č, Ć, DŽ i Đ, uopšteno Ć i Đ, pa je "kuća" i "on će", ali je i "većera". U Prizrenu su Č i DŽ afrikati slični turskom jeziku. Najverovatnije je u pitanju prilagođavanje prema turskoj fonetici. To je ona fonetska specifičnost koja je najverovatnije posledica kontakta sa turskim jezikom", istakao je Mladenović.

Poseban pod-dijalekat

"Padežni oblici u prizrenskom govoru su veoma dobro očuvani, naravno, ne svi. Promena imenica ženskog roda na A očuvana je u jednini skoro u potpunosti. Tako je u čitavoj južnoj Metohiji, tako je u južnom Kosovu, tako je u Siriniću. U okviru srpskog jezičkog prostora možemo razlikovati poseban pod-dijalekat, a to je dakle, metohijsko-kosovsko-sirinićki", zaključio je profesor Mladenović.

Ko je Dimitrije Čemerikić

Dimitrije Čemerikić (6. novembar 1882. - 26. oktorbar 1960.), general, učesnik dva balkanska i dva svetska rata, nosilac je 15 odlikovanja za ratne i mirnodopske zasluge.

Drugi svetski rat dočekao je kao konjički brigadni general, zarobljen je 20. aprila 1941. godine u Dečanima, odakle je deportovan za Nemačku, u oficirski logor za ratne zarobljenike, gde je i ostao sve do 6. aprila 1945. godine. Za zasluge stečene u ratu i miru dobio je 15 domaćih i stranih odlikovanja. Umro je 26. oktobra 1960. godine u Beogradu.

Tokom života je sakupio i leksikografski obradio više od 16.000 reči iz svog rodnog grada. Po povratku iz zarobljeništva posvetio se radu na rečniku srpskog govora Prizrena.

Rukopisna zbirka reči iz Prizrena Dimitrija Čemerikića čuva se u Institutu za srpski jezik SANU.

Čemerikić nije bio lingvista i nije koristio jezičku metodologiju, pa je njegova zbirka mnogo više od dijalekatskog rečnika. Ona sadrži spisak imena, prezimena, nadimaka i priča iz porodične istorije prizrenskih Srba, Turaka, Albanaca, anegdote i priče o njihovoj odeći, jelu, verovanjima, o međunacionalnim i socijalnim odnosima.

Pročitaj još:

Slovo o jeziku: govor Sirinićke župe
Slovo o jeziku: Goranski govor

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane