Slovo o jeziku: govor Sirinićke župe

Sirinićka župa je, uz Sredačku župu, Goru, Opolje i Prizrenski Podgor, jedna od župa u okolini Prizrena. Nalazi se u kotlini gornjeg toka reke Lepenac, severoistočno od Šar planine. Specifična je po mnogo čemu, između ostalog, i po govoru.

Podeli ovaj članak sa:
  • Ilustracija (Foto arhiva Kim)
  • Prof. dr Radivoje Mladenović (Foto Igor Vuković)

Za potrebe dokumentarnog serijala „Blaga Kosova i Metohije“ koji je krajem prošle i početkom ove godine emitovan na RTS-u, o jezičkim specifičnostima pojedinih zaokruženih celina govorio je lingvista profesor doktor Radivoje Mladenović.

Novo izdanje rubrike „Slovo o jeziku“ na radiokim.net sadrži njegova zapažanja o govoru Sirinićke župe.

Govorne osobenosti Sirinića

„Sirinić, ili kako je lokalno Siriniće, je stara srpska župa. Pominje se već od 13. veka. Naselja koja danas postoje su veoma stara. Stanovništvo, u nekom smislu, predstavlja kontinuitet sa nekadašnjim srednjevekovnim srpskim stanovništvom“, naveo je prof. dr Mladenović.

Sirinićki govor je oformljen u 11 naselja istočnog dela severnošarplaninske oblasti.
„Nalazeći se između tri velike kotline, metohijske, kosovske i pološke, bogata vodom i travom, bila je oblast prema kojoj se kretalo stanovništvo iz daljih i bližih regija. Te migracione struje koje su dolazile u Sirinić, donosile su i neke nove osobine, tako da je u Siriniću nastao dijalekatski tip nepotvrđen ni u jednom drugom delu srpskog dijalekatskog prostora“, rekao je Radivoje Mladenović.

Akcenti, vokali i padeži

„Kada se posmatra sirinićki govor, vidimo da je u ovom govoru potpuno nov balkanski tip akcenta. On je fiksiran penutimski, fiksiran za drugi slog od kraja. Takav akcenat srećemo u susednoj južnometohijskoj oblasti koja se obično naziva Prizrenski Podgor. Poreklo ovog akcenta je, najverovatnije, negde u obližnjim delovima severne Makedonije“, jasan je profesor Mladenović koji dodaje da u vokalskom sistemu sirinićkog govora postoji pet klasičnih vokala, ali i poluglasnik koji je karakterističan za prizrensko-timočku dijalekatsku oblast.

„Posebno je interesantna sudbina srednjih vokala E i O pod akcentom, pošto se u sirinićkom govoru, a tako je i na širem prostoru oko Sirinića, tako je i u kosovskoj kotlini, tako je u Kosovskom Pomoravlju, to ide dalje prema Preševu, Medveđi i Bujanovcu, vokali se izgovaraju diftongoidno. To dalje znači da izvan akcenta ovi vokali ostaju stabilni“, kazao je Radivoje Mladenović.

Sirinićki govor je opštom evolucijom morfološkog sistema, međutim, deo metohijskih i kosovskih govora.

„Broj očuvanih padežnih distinkcija u Siriniću je onakav kakav je u kosovskim govorima prizrensko-južnomoravskog tipa, naravno, i kakav je u južnometohijskim govorima, od Prizrenskog Podgora pa do Đakovice. Neočekivano, u Siriniću, koji je ipak etno-jezička periferija, vrlo je stabilna opozicija između padeža subjekta, recimo „sinovi došle“, i padeža objekta „vidim sinove“. Ni u jednom delu prizrensko-timočke dijalekatske oblasti ne postoji ovakva distinkcija“, smatra Mladenović.

Uticaj Crne Gore

„Druga markantna morfološka crta, a to je u aoristu „smo“ (dođosmo, imasmo), koja se sreće samo u južnoj Metohiji, na centralnom i južnom Kosovu, u Siriniću, nigde drugde u prizrensko-timočkoj dijalekatskoj oblasti, veoma je stabilna u Siriniću. Postavlja se pitanje otkud ove crte koje su netipične u prizrensko-timočkom dijalekatskom govoru. Dva su razloga za to. Jedan razlog, dosta kasno, možda i do 15 veka, u kosovsko-metohijskoj kotlini postoji dijalekatski tip koji je vrlo srodan, tako da su te crte stizale i do Sirinića. Sa druge strane, vrlo jaka migraciona struja koja je stizala iz severoističnog dela Crne Gore, dakle kučko-vasojevićska migraciona struja je donosila govor zetsko-sjeničkog dijalekta, a upravo u zetsko-sjeničkom dijalektu su ove osobine veoma prisutne“, naveo je prof. dr Mladenović.

Boškački jezik

„Boškački jezik nije prirodni govor, nije prirodni jezik. To je veštački, tajni jezik nastao da se isključe sagovornici koji poruku ne treba da razumeju. Koristi se, sa varijacijama, od zapadne Makedonije do ispod Sofije u Bugarskoj. U leksičkom smislu, ima tu slovenskih, vlaških i reči iz albanskog jezika. Gramatika se prilagođava lokalnim govorima. Prisutna je metaforizacija, tako su, recimo, noge -  „guravke“, ono što gura. Sa druge strane, recimo, upaliti vatru je „da zafundarim“, a „fundare“ je vlaška reč i znači upaliti“, rekao je profesor Mladenović, zaključujući:

„Dakle, to je tajni jezik koji je leksički veoma siromašan, nema mnogo reči, nije jedinstven. Međutim, isti principi važe od zapadne Makedonije do ispod Sofije“.

Navode profesora Radivoja Mladenovića o goranskom govoru možete pročitati OVDE.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane