Koha: Ideja o promeni granica nije mrtva

Ideja o promeni granica Kosova kao opcija koja može da bude deo sporazuma u Briselu nije mrtva, piše prištinski dnevnik Koha ditore.

Podeli ovaj članak sa:
  • Ilustracija (Foto Rojters)

Kako se navodi, ideja živi, iako mnoge evropske diplomate veruju da je to opasno i ne naročito poželjno rešenje.

List piše da su, po svemu sudeći, inicijatori te ideje bili predsednici Kosova i Srbije, Hašim Tači i Aleksandar Vučić, a posle njih i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini sa svojim saradnicima koji su deo dijaloga, kao i komesar Johanes Han, ali i dodaje da oni nisu računali na tako veliki i odlučan otpor ne samo na Kosovu već i unutar Evropske unije.

Neki od evropskih diplomata sa kojima je razgovarala Koha ditore smatraju da je ta "neodmerena ideja" došla kao pokušaj da se pomogne predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da "i on dobije nešto i da Srbija ne izgleda kao gubitnik", kako bi bilo omogućeno lakše priznanje Kosova.

Dnevnik konstatuje da svi ljudi koji su podržali ideju o promeni granica nemaju veliko iskustvo sa Balkanom.

"Tako su mislili da će dvojica predsednika za tu ideju bez većih problema dobiti podršku u svojim državama. I tu su se prevarili... Još više su se iznenadili kojom su se snagom takvom rešenju suprostavilji Velika Britanija, Nemačka, Hrvatska i neke od drugih zemalja članica EU. Verovali su da mogu da izoluju Nemačku, koja se od početka najsnažnije suprostavljala ideji", konstatuje dnevnik.

Koha podseća da u EU insistiraju da sporazum bude prihvatljiv za obe strane, u skladu sa međunarodnim pravom i standardima EU, prihvatljiv za sve zemlje članice EU i da ima uticaj na stabilnost regiona.

Diplomate ocenjuju da povezivanje sporazuma sa stabilnošću regiona isključuje ideju promenu granica, jer promena granica može da ima samo negativan a ne pozitivan uticaj na region.

Ostale vesti

  • Bilo 2004, ne ponovilo se

    Bilo 2004, ne ponovilo se

    Kroz prozore crkve izbijaju modri plamenovi, gore ruska jevanđelja stara dvesta godina, gori biblioteka, dom i život sveštenika Miroslava Popadića. Pred vrelinom te vatre, pažljivi čuvar izolovanih prištinskih Srba uzmicao je i više nije imao kud. Nad glavom mu je gorelo sve što je imao i voleo. Izvukli su ga iz podruma u poslednjem trenutku američki policajci, iza njega je ostao plamen koji je tinjao nekoliko dana. Ostao je napor i herojsko držanje čoveka ostavljenog od svih da sačuva svoj grad i njegovu dušu, ostale su gomilice kamenja kojim su gađali njega i njegov Hram Svetog Nikole u Prištini. Iz njega ga je ispratila vatra pogroma 17. marta 2004. godine.

  • Pobednička sirotinja

    Pobednička sirotinja

    U povratničkom selu u blizini manastira ima dvadeset dvoje ljudi sa osmoro dece. Žive sa istom skromnošću i trpeljivošću kao i manastir Budisavci. Niko ne razmišlja o prodaji zemlje, ali im je pomoć neophodna.

  • "Među Srbima je opasno biti izuzetan"

    Ne baš popularni za života, obožavani u smrti. Stradali mučki, kada su bili daleko od vrhunca političke moći, i kada su im rejtinzi bili u ozbiljnom padu, a posle ubistva obojicu su oplakivale i ispratile na večni počinak na hiljade građana. To su bili Zoran Đinđić onda i Oliver Ivanović danas.

  • ’’Političke elite devedesetih izbaciti iz igre’’

    ’’Političke elite devedesetih izbaciti iz igre’’

    "Sve što su političke elite devedesetih učinile donelo nam je gubitke i patnju. Nije mi jasno kako i dalje dobijaju podršku, jer ne bi trebalo. Oni bi trebalo da budu osuđeni zbog svojih zločina i trebalo bi im oduzeti moć", poručila je rediteljka iz Prištine Bljerta Zećiri.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane