Uloga žrtve

\"Biti žrtva je velika, životna uloga. Što je duže hranjena, teže je iskoreniti.\"

Podeli ovaj članak sa:

Ni radna sredina nije imuna na žrtve. Zapravo, ako usvojimo ovaj obrazac ponašanja, malo je mesta i situacija gde ne možemo uspešno igrati ovu ulogu…

…Prebacivanje na druge je neka vrsta leka koji štiti doživljaj sopstvene dobrote, jer ipak je mnogo lakše biti dobar u odnosu na one koji su “loši”. Zato su ti loši u fokusu. Često ćete čuti kako govore nešto tipa: “Ljudi su pokvareni, sistem je grozan, bolovi u zglobovima su nepodnošljivi, suprug je katastrofa, sin je na njega, ali sve će to jednom doći na svoje... valjda. Šta se tu može.”…

…Postoje brojne koristi i povlastice koje možemo dobiti igrajući ulogu žrtve. Igrajući žrtvu automatski stičemo osećanje da vredimo. Kao žrtva, mi smo oni nad kojima se sprovodi nepravda. Dakle, drugi su nepravedni, nekorektni, loši i greše u onome što rade. Konsekventno, mi smo onda pravedni, korektni, dobri i delamo ispravno. Mi smo vredni, a oni nisu. Mnogi ljudi koji nemaju dovoljno samopouzdanja pronalaze ovaj obrazac kao jedini način da uspostave svoje samopoštovanje i samopouzdanje – time što će biti žrtve tuđih loših dela i nepravde…

..Kao žrtve, možemo “igrati” na tuđe osećanje krivice i sažaljenja. Kada su drugi ljuti na nas možemo umanjiti i omalovažiti njihov bes i agresiju igrajući slabu, zlostavljanu osobu. Kada želimo nešto od nekoga, možemo igrati na njihov osećaj krivice tako što ćemo učiniti da osećaju da je njihova krivica što smo mi nesrećni, i da su naši problemi njihova odgovornost.

Takođe, kao žrtve, mi nismo odgovorni za našu realnost i, shodno tome, ne možemo preuzeti krivicu za to što naši životi ili mi sami nismo u dobrom stanju. Imamo izgovor što nismo dobro ili ne ispunjavamo svoje potencijale. Kao rezultat ovoga, mi od drugih dobijamo ono što želimo – čineći da se osećaju odgovornim za našu realnost, kao i čineći sebe u očima drugih slabim, nesposobnim i osobama kojima je potrebna pomoć…

…Žrtvi je “potrebno” da bude nesrećna i zbog toga će ona ili on pronaći razlog da to bude. Svaki dan pronalaziće još jedan razlog, ili makar onaj koji će “zadovoljiti” dnevne potrebe. Ti razlozi veoma često impliciraju da su ljudi iz okoline oni koje treba kriviti. Žrtvama je izuzetno teško da kažu – “Kako je danas divan dan!” ili “Baš sam srećan/srećna!” ili “Hvala ti što si tako super osoba prema meni!”…

…Postoje brojne koristi i povlastice koje možemo dobiti igrajući ulogu žrtve. Stičemo osećanje da vredimo, drugi su nepravedni, mi smo onda pravedni, možemo “igrati” na tuđe osećanje krivice i sažaljenja. Naši problemi postaju njihova odgovornost. Imamo izgovor što nismo dobro ili ne ispunjavamo svoje potencijale...

…Uloga žrtve uvek izaziva loša osećanja kod drugih. No to je zapravo i cilj. Ovakvo ponašanje možda kod žrtve može proizvesti privremeno zadovoljenje, onda kada uspe da odgovornost prebaci na nekog drugog i kada se makar na trenutak oseti oslobođenom te odgovornosti za sopstveni život i nesreću…

…Preuzimanje uloge žrtve ima svojih prednosti, da tako kažemo. Daleko je lakše živeti bez preuzimanja odgovornosti, živeti tako da su svi drugi krivi, a da su bližnji dužni da nas slušaju i rešavaju naše probleme makar im bili i nedorasli…

(delovi teksta “Uloga žrtve”, autorka Jelena Orlandić – psiholog i psihoterapeut)

 

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane