Prva predsednička debata održana je 1960 godine, a učesnici su bili Ričard Nikson i Džon Kenedi. Tokom naredna tri izborna ciklusa nisu organizovane debate nominovanih za predsednika, da bi ovaj vid sučeljavanja stavova i razmene mišljenja kandidata za lidere SAD-a ponovo bio organizovan 1976. godine. Od sredine sedamdesetih do današnjih dana, izborne debate su uvek privlačile mnogo pažnje, pa je direktan prenos prve rasprave između Donalda Trampa i Hilari Klinton 2016. godine uživo pratillo oko od 84 miliona gledalaca.
Čemu debate?
Za glasače, debate predstavljaju centralnu tačku duge kampanje i jedini trenutak u kome mogu da, rame uz rame, uporede kandidate pod potpuno istim uslovima. Birači u SAD zato nalaze da su debate najkredibilniji i najkorisniji oblik javne komunikacije kandidata. Javnost tada ima priliku da čuje poruke dva kandidata generisane „na licu mesta“, u situaciji koju oni ne kontrolišu. Sve do početka debate, samo novinar koji je vodi zna pitanja koja će postaviti dvojici pretendenata na predsedničko, onosno potpredsedničko mesto.
Prva potpredsednička debata održana je 15. oktobra 1976. godine u Hjustonu. Učestvovali su republikanski kandidat Robert Bob Dol i demokrata Volter Mondejl.
Debate omogućavaju biračima da saznaju više o kandidatima, naročito o njihovim karakterima. Prati ih značajan broj medijskih izveštaja, kao i pažnja javnosti koja se njima dodatno usmerava na aktuelne kamapnje.
Debate su najznačajniji povod za diskusiju među "običnim" građanima. Nijedna druga aktivnost u predsedničkim kampanjama nije ni približno toliko ispraćena i zanimljiva.
Smatra se da je oko 80% odraslih građana u SAD ispratilo bar jednu od četiri debate koliko su 1960. godine imali Nikson i Kenedi. Ovo predstavljanje kandidata još uvek je najgledaniji deo bilo koje i bilo kakve političke kampanje.
Jesu li debate zaista važne?
Pitanje oko koga se deo javnosti u SAD još uvek spori je da li i kako debate utiču na glasače. Prema istraživanjima, od 90 do 95% birača prati debate sa unapred utvrđenim stavom za koga će glasati. Okvirno, samo je oko 5% onih koji prate debate, a da su još uvek neopredeljeni. Od toga će polovina nakon odgledane/odslušpane debate odlučiti kom kadidatu će dati svoj glas.
Odgovor na pitanje „Može li debata uticati na promenu stava glasača?“ nije jednostavan, ali je tokom godina uočeno da važnost debate naglašavaju dva uslova: neizvesna i izjednačena borba za predsednika i veliki broj neopredeljenih glasača. Shodno ovome, smatra se da su debate itekako imale uticaja na izbore 1960, 1976, 1980, 1992, i 2000. godine.
Format debate
Debate organizuje Komisija za debate, koja brine o izboru novinara, gradova i sala koji će ugostiti kandidate. U ovom izbornom ciklusu, nakon Ohaja, kanidati za predsednika SAD Donald Tramp i Džo Bajden razgovaraće još i u Majamiju, na Floridi, i u Nešvilu u Tenesiju. Potpredsednički kandidati, Majk Pens i Kamala Heris, srešće se u Solt Lejk Sitiju u Juti.
Komisija za predsedničke debate (The Commission on Presidential Debates, CPD) osnovana je 1987. godine kako bi se osiguralo da su izborne debate među vodećim kandidatima za funkcije predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Država stalni deo izbornog procesa. Organizacija, koja je neprofitna i nestranačka korporacija, sponzorisala je sve predsedničke rasprave 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012. i 2016. godine.
Debata se sastoji od šest petanestominutnih segmenta tokom kojih će se u Klivlendu razgovarati o: Trampovim i Bajdenovim postignućima, vrhovnom sudu, koronavirusu, ekonomiji, rasnim pitanjima i nasilju u američkim gradovima, kao i o integritetu izbora. Naravno, ova lista tema koja je objavljena prošle nedelje, može se lako promeniti u zavisnosti od aktuelnih vesti i događaja.
Tradicionalno prvo pitanje na debati bi trebalo da se odnosi na to da li je aktuelni predsednik SAD zaslužio još jedan mandat.
Moderatori imaju izuzetnu ulogu prilikom određivanja pravca u kom će debata teći, a imaju i pravo da postavljaju potpitanja i „pritiskaju“ kandidate sve dok ne dobiju odgovor kojim su zadovoljni.
Kako debate odmiču, njihov tom postaje sve konfliktniji, što je doprinelo odluci da izborima prethode tri predsedničke debate, iako glasači u jednom delu, iz debate u debatu, slušaju ponavljanje istih poruka od strane kandidata. Sa druge strane, dokazano je da njihova frekvencija utiče na dobar deo neopredeljenih, koji će nakon zauzimanja stavova po odgledanim debatama, izvesno izaći i glasati, jer su inspirisani nastupima kandidata.
Da li je ubedljiviji u debatama obavezno i pobednik na izborima?
Pobednik u debatama ne mora biti i pobednik na izborima. Nakon završene debate, u SAD se vrši čitav niz istraživanja, najčešće u formi anketa, o tome ko je „pobedio“, odnosno, bio ubedljiviji u debati. Iako su ankete iz 2016. godine sugerisale da je Hilari Klinton bila ubedljivija u sve tri debate, izbore je dobio Donald Tramp.
Potpredsednička debata iz 2008. godine između Džoa Bajdena i Sare Pelin je privukla 69,9 miliona ljudi i to je prvi i jedini put u istoriji američkih izbora da je potpredsednička debata bila gledanija od predsedničkih.
Praksa je pokazala da (pot)predsednički kandidat ne treba da vlada gomilom podataka tokom rasprave, da se stalno poziva na statistike i istraživanja, jer to nije ono što glasači očekuju.
Šta očekivati od debata ove godine?
Republikanski predsednik Donald Tramp i njegov demokratski rival, bivši potpredsednik Džo Bajden, proveli su nedelje nakon partijskih konvencija iznoseći svoje argumente u nekim državama SAD koje su ključne za pobedu na izborima - Viskonsinu, Pensilvaniji i Severnoj Karolini.
Sudeći prema medijima u SAD, predsednik Tramp je ovoga puta odlučio da preskoči formalnu pripremu, iako je otkrio da mu pomažu bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani i njegov bivši rival iz 2016. godine Kris Kristi.
U okviru Bajdenove kampanje, organizovane su pripremne debatne sesije na kojima je Bob Bauer, viši Bajdenov savetnik i bivši generalni savetnik Bele kuće, igrao ulogu Donalda Trampa.
Drugu predsedničku debatu će moderirati Stiv Skali, viši izvršni producent i politički urednik u C-SPAN, a održaće se u četvrtak, 15. oktobra, u Majamiju na Floridi. Domaćica treće debate na Univerzitetu Belmont u Nešvilu u državi Tenesi biće Kristen Velker, dopisnica iz Bele kuće i voditeljka NBC Njuza, u četvrtak, 22. oktobra. Potpredsednička debata između potpredsednika Majka Pensa i demokratske kandidatkinje Kamale Haris održaće se u sredu, 7. oktobra u Solt Lajk Sitiju, u državi Juta, a moderiraće je Suzan Pejdž, šefica vašingtonskog biroa USA Tudej.
Za očekivati je da će debate biti burne, posebno ako se ima u vidu teperament predsednika Trampa, koji je 2016. svoju protivkandidatknju Hilari Klinton uglavnom napadao na nivou tema i činjenica, a nešto manje na ličnom nivou.
Sa druge strane, Džo Bajden je, do sada, nešto mirnije i rezervisanije pristupao debatama, mada ima i onih koji smatraju da je on itekako u stanju da se svom protivkandidatu „nasmeje u lice“. Hoće li „Sleepy Joe“ i „Low energy Joe“, kako je svog takmaca imenovao Donald Tramp, uspeti da na adekvatan način predstavi svoje argumente i vizuju „na zajedničim konferencijama za štampu“ sa aktuelnim američkim predsednikom, saznaćemo uskoro. Ono što već znamo je, da bi usled velikog interesovanja za izbore 2020, debate, a naročito ova prva, mogle još jednom da obore rekord kada je u pitanju broj njihovih pratilaca uživo.
Za one koji slabo pamte, podsećanje da je Kebra iz Obojenog programa još 1994. na albumu „Verujem ti jer smo isti“ u pesmi „ABCD avioni“ pevao: „Ameriko, lepa zemljo, zašto si nam ti daleko“...
Tekst je napisan na osnovu predavanja dr Mičela Mekinija (Mitchell S. McKinney), profesora komunikacije i direktora Instituta za političku komunikaciju na Univerzitetu u Misuriju, koje je održao novinarima u okviru programa „Izbori 2020: Virtuelno izveštavanje“ u organizaciji Forin pres senters američkog Stejt Dipartmenta (Foreign Press Centers) i saradnji sa Meridijan Internešenal (Meridian International).
dr Mičel Mekini
PROČITAJTE JOŠ:
Američki politički pejzaž uoči izbora 2020.
Političke partije i ključne teme u Americi
Uvod u američki izborni sistem