Blog

Tri istine o dijalogu

Ко је и шта је добио и признао новим диловима о телекомуникацијама и енергетици, позивним бројевима и решавањем питања чија су наша Трепча наше Газиводе, да ли је ЗСО конституисан по законима Косова или руши његов уставни поредак...
Tri istine o dijalogu

Читајући београдску и приштинску штампу, гледе њиховог извештавања поводом последње рунде Бриселских преговара (историјски догађај, па већ мора великим словом) стиче се утисак, поред ретких изузетака, да их приређује иста уредничка рука. Насловнице неких таблоида готово су и графички истоветно решене. Тако „Наше“ и сличне друге новине по српским киосцима доносе карту Косова уз громопуцателну најаву како је Заједница/Асоцијација српских општина први корак ка подели Косова и већ и у нашем медијима заборављене Метохије. Бота Сот са друге стране и уз сличну употребу великих количина црне боје, где се на карти независног и сувереног Косова са неприкосновеним територијалним интегритетом, као крваве ране налазе општине са још увек српском већином, говори о некаквој „српској бомби на Косову“. Поред, фудбалским речником, представљеног наводног дебакла косовске преговарачке репрезентације од стране капитена нашег тима, пропраћеног вожњом колоне аутомобила искићених српским тробојкама у северном делу Косовске Митровице (која одражава иначе неизрециву срећу овдашњих Срба поводом још једног успеха наше политике трасиране још Борковим интегрисањем административних/граничних прелаза), ово је претежни тон медијских коментара и реакција.

Наравно и нажалост, ствари стоје прилично другојачије. Намера није да се у овој колумни претреса и анализира сваки појединачни став новог бриселског споразума пропраћеног још једним благонаклоним тапшањем по раману од стране фрау Меркел приштинских и београдских лидера здружених на заједничком галопу ка Европској унији. Ко је и шта је добио и признао новим диловима о телекомуникацијама и енергетици, позивним бројевима и решавањем питања чија су наша Трепча наше Газиводе, да ли је ЗСО конституисан по законима Косова или руши његов уставни поредак, тема је која већ претресана много помније у Приштини него у Београду, где се питање јужне српске покрајине очигледно све убрзаније помера ка дну лествице приритета грађана Србије које, грогиране од вишедеценијског вишка историје и мањка пара, пре брину економија и нутриционизам од географије. О свему томе имам чак и сопствено мишљење које ћу као и већина Срба тренутно задржати за себе.

И у овом бриселском споразуму о Асоцијацији/Заједници српских општина на Косову, налази се, према речима најпознатијег косовског новинара и публицисте либералне провијенције Ветона Суројиа мноштво формулација које, као и ова коса повлака у самом њеном називу, омогућавају различита дипломатска тумачења. Новинар Фатмир Шехоли, иначе и дописник Танјуга из Приштине, тврди да ће од способности, храбрости и интегритета тренутних српских лидера на Косову зависити да ли ће се неке од могућности које пружа и овакав споразум она и искористити. Друго је питање, које ћемо овог пута такође заобићи, да ли и колико ових атрибута може становати испред имена данашњих представника српске заједнице на Косову и Метохији, макар оних на слободи.

Можда је најбољи коментар на целу ситуацију прижио Аугустин Паљокај, дописник „Кохе диторе“ из Брисела у чланку под насловим „Три истине о дијалогу“. У поднаслову опширне анализе се наводи: „Министарка за преговоре са Београдом у влади Косова тврди да је председник српске владе потписао три документа у којима се директно наводи постојање Републике Косово. Зачудо, и Европска унија каже да је то истина. Али у исто време и на исти начин, и премијер Владе Косова је потписао споразум где се каже да је све што се налази на територији Косова (односно ЗСО? – прим.аут.) у власништву Републике Србије. Опет се враћамо парадоксу који прати овај дијалог по којем Косово јесте, али и није држава, а јесте и део Србије. И са правом аналитичари на Косову третирају Бриселски споразум као неку врсту прихватања некакве врсте двоструког суверенитета између Београда и Приштине за један (искључиво један – прим.аут.) део Косова.“

И све ово може и не мора бити истина. У свако случају, спровођење споразума о ЗСО подразумеваће и промене и законодовству и уставима и Косова и Србије. Шта ће та промена донети још са собом у устав Србије и каква је судбина фамозне Коштуничине преамбуле, није тешко наслутити.


// Broj komentara: