Sve je počelo na današnji dan, pre dvadeset godina. Pao je dubok sneg na Kosovu i Metohiji. Ispod nakrivljene „pečurke“ propalog Gradskog saobraćajnog preduzeća Priština prtinu je napravio švedski oklopni guseničar parkiran u centru srpskog sela Čaglavica. Ljudski tragovi vodili su u Dom kulture, u tri prostorije i veliku hladnu, neosvetljenu salu odakle se 17. decembra 2000. prvi put čulo: „Slušate Kim radio!“
Sa prvog sastanka redakcije pamte se samo oči u polumraku: Marijana, Tanja, Siniša, Vlada, Ivica, Nektarije... Nema struje, agregat „drži“ predajnik, miksetu i nekoliko računara.
Odgovorajući na hermetičnu geto izolaciju Srbi su otvorili desetine improvizovanih seoskih radio stanica koje su se, većinom, mogle čuti nekoliko kilometara u prečniku. Zajedno su savršena izolovanost i vesti svetskog značaja koje nestaju, gotovo bez odjeka. Na sceni je „nova realnost“: strah i život izvan gradova, ubistva, otmice, a između sela stalni i ponižavajući pretresi, punktovi, žica, glasine i laži, vojske i oružje. Internet je u limenom kontejneru u školi „Kralj Milutin“, nema telefona, a najsigurniji signal je na gomili kamenja iza oltara Manastira Gračanica. Na njoj je najčešće otac Sava Janjić. Srpska pravoslavna crkva traži različita rešenja da se čuje glas sa ovog prostora – jedan od tih glasova je i Kim radio.
Unutar redakcije se grčevito i brzo uči, lome se strahovi, kreću rasprave, kasne plate, stižu prva redakcijska venčanja i ljubavi, odrasta se profesionalno u terorističkim napadima, u vestima koje konačno izlaze iz geta.
„Mogu li da odem do kuće, da spakujem dokumenta i fotografije, pa se odmah vraćam“, pitala je Marijana uoči nekog najavljenog haosa. Jovanka, pravi radijski glas, dobila je vizu za Norvešku i otuda javila, kako se - sa svojom decom dugo i bez cilja - konačno vozi autobusom gradskog saobraćaja. Budimir je hrvatskog političara Vladimira Šeksa u programu najavio kao „predsednik sabora Vladimir Seks“. Spasoje je prepadao, izmišljao i pravio šale, a Ivana je voleo mikrofon... Maja, Tanjica, Tijana, Marija, Milica, Papa, Laki, Nataša, Dijana, Džaki, Bekim, Sead, Ćirko čudesnog glasa u večitoj svađi sa terenom, Bojan je imao strah od svog talenta, Zorica je od stresa odustajala mnogo puta, a ostaće zauvek u profesiji, Violeta je mitropolita Amfilohija u Deviču pitala: „Otkud vi ovde?!“ Čitavog života će pamtiti njegov jednosatni odgovor, na mrazu devičke hramovne slave! Kao ispomoć u čitanju "Dnevnika", Živojin je dva puta rekao: "300 rudara poginulo je na jugu Srbije", umesto "na jugu Rusije", i to na samom početku emisije.
Popadija Vanja Krstić održala je na radiju uživo prvi koncert harfe. Nekoliko meseci kasnije njen suprug Saša dobio je parohiju u Goraždevcu. Prevezeni su radijskom ladom nivom na koju je natovarena ogromna harfa. Iza njih je, u pratnji, bio švedski oklopnjak i vojnik na kupoli za mitraljezom.
Vatra pogorma 17. marta 2004. dodirnula je svakog pojedinačno, a novinari Japanske nacionalne televizije snimili su stradale slušaoce kako prate vesti Kim radija i kako mu veruju.
Čika Novica iz obezbeđenja je u svim vestima čekao samo jedno – povratak svog sina Zorana. Oteli su ga 1999. iz njihove domaćinske kuće u Slovinju i još se nije vratio.
„Izvinite, je li ovo Kim radio? Ja sam iz Prištine, ne mogu da idem u crkvu. Praznicima i nedeljom supruga i ja ustanemo, uključimo radio, slušamo vaš verski program i molimo se Bogu. Mogu li da ostavim prilog za radio?“ Taj dar je najvažnija i trajna imovina Radija.
Na kraju sve se pretvorilo veliki mozaik profesionalaca, u putovanje dugo dvadeset godina, u njemu se na slobodi i u strahu rađala istina i profesija. Ako vas nekad na ulici zaustave i nešto pitaju neki mladi ljudi - Milena, Marija, Aleksandra, Živorad, Perica… - nemojte ih odbiti, oni će govoriti o vama, njih u redakciji čeka večito namršteni urednik Goran.
Danas nema snega, ali su tragovi svih ovih dvadeset godina ostali u Kim radiju. U njegovoj arhivi, publici, novinarima, imenu i vrednostima prepoznaje se kakav su trag ostavile vlasti, kakvi su tragovi profesionalca, dokle su - i čijim tragovima krenuli i stigli Srbi, stranci i Albanci.