Student nije ubio Petrita Paniqija

Ovako raseljen pomalo izgubljen tumaram po blogovima i naleteh na blog mog prijatelja Isaka sa naslovom: Ko je ubio Petra Pana? Suočen sa mnoštvom informacija i pojedinim ispravnim stavovima navedenim u istom, ipak na temu Đurđevka želim da gledam i iz malo drugačijeg ugla.

Podeli ovaj članak sa:

Iako je tema obdaništa uspela da se vrtoglavo spinuje u univerzum suve politike, probaću da je vratim na pijadestal teme od vrhunskog turbo-socijalnog i visoko političkog idiotizma ko ključa srpskog propadanja na Kosovu, i da koliko je to moguće odbranim čast institucije Đurđevak.

Za početak, mislim da je teorija mnogih kritičara da je novo opštinsko rukovodstvo odlučilo da se obračuna sa prethodnim, prevazišlo sva očekivanja realnog kapaciteta moći rasuđivanja i odlučivanja na lokalnom nivou. Na sreću, nas kosovskih Srba, sektor obrazovanja je, na osnovu plana dragog nam Ahtisarija, koji Srbija uzgred nije prihvatila, pao pod sektore koje će imati da finasira država Srbija i koji će moći da se koriste planom i programom države Srbije, majke naše poročne…

Opet, srećom ili nesrećom našom obdanište spada pod obrazovanje, i samim tim pod pravno/etičku strukturu kojom će imati da se upravlja i finansira iz Beograda. Sada ću namerno da se spinujem nazad na visoko politički teren i blato koje nam je donelo prihvatanje famoznog paketa, koji ću ja da nazovem Ahtisari minus, uzevši u obzir mudru politiku koju vodi naša zemlja i skorašnje “pobede” na severu Kosova.

Naime de fakto prihvatanje istog je predodredilo činjenicu da postoji obdanište Đurđevak, koje se ima za smatrati za obrazovnu instituciju pod upravom Beograda. Sam politički flert i besomučno iživljavanje sa srpskim paorima tužno od Ibra je počelo onog trenutka kada je rođen Petar Pan. Sećam se izraza lica Conte Maria i njegovih bludnih sinova koji klatiše glave odobravanjem kada je, glasno pretio svojim masnim prstima, kako će zavesti red u obrazovanju. Moš misliti, “će zavede red u obrazovanje” eeejjj.

Opet, čini mi se da gore-opisani, srećom nije uspeo da zavede red u sektore obrazovanja i zdravstva, te nije mogao da preko institucija države Srbije stavi svoju šapu i bude Baja, te da vedri i oblači i zapošljava intelektualce sa visooookim obrazovanjem. I naravno rešenje je u otvaranju svog ličnog obdaništa u kojem će rukovodstvo biti njegovo, al najalavije, i koje će imati standarde države Kosovo, iliti kontinuitet Svetosavlja…

Uzev sve ovo dosad u obzir, kontam da je Conte Mario Marko del Tintoreto, ustvari napravio paralelnu instituciju koja je radila pod nelegalnim, u najmanju ruku plagijat programom koji je opet u najmanju ruku nepostojeći, ili … Dakle da rekapituliramo. Pitanje, koje bi ja postavio, je pod kojim programom je radio Petrit Paniqi alijas Petar Pan?

Ako država Kosovo ima plan i program za srpska obdaništa, evo ja ga se ovom prilikom javno odričem, pa makar bio po poslednjim standardima prehrane Francuske buržoazije, što je čujem bio komentar na skorašnjem roditeljskom sastanku. Cenim da su, na osnovu priloženog, deca u Petritu Paniqiju jela guščije paštete, kao i njihovi roditelji jelte, dok se moje dete u Đurđevku ranilo suvom kosovskom pogačom ili smokojem poreklom iz FYROM-a. pih.  

Elem, dotičemo i pitanje stručnosti međ osobljem koje je boravilo u dotičnom obdaništu. Fakat je da je obdanište imalo 33 zaposlenih na papiru od kojih je 24 udostojilo dečicu svojim prisustvom. Od toga 2 radnika imaju višu školu, 1 osoba ima kvalifikacije da radi sa bebama. Hmmmm. Osoblje u Petritu tvrdi da je prošlo određene treninge a ja bih da znam koje, i koliko i koja stručna institucija je obavila takvu kvalifikaciju. Nadam se da nije neka iz Đakove ili Ferizaja.

Sa druge strane znam da se strucno usavrsavanje u državi nam Srpskoj odvija godinama i podrazumeva prikupljanje kvote od 100 poena koji predviđaju da je određeni vaspitač dovoljno stručan da provede ceo dan sa mojim detetom. Tako da je stav, da je prethodna vlast zapošljavala meritom dok se trenutna služi nepotizmom je u najmanju ruku pogrešna. U najmanju ruku. Dok je pitanje ugovora legitimno postavljeno ali možda pogrešnim ljudima upućeno na pomenutom sastanku.

Znam da Đurđevak nije savršen, naročito lošeg menadžmenta ali tvrdim da su vaspitači Đurđevka sigurno oni kojima mogu da poverim dete. Isto tako im verujem da ih dobro hrane, uzevši budžet i ostale okolnosti u obzir. Da, ja za svoje dete želim najbolje, a dete ko dete, može da se veže i za plišanu lutku ali odlučujemo mi roditelji, zar ne?

I na kraju, što se mene tiče, ja sam voljan da i dalje decu šaljem u onaj oronuli kućerak, nekako mi je jednakije, možete reći boljševističkije, ali opet poštenije, jer mislim da sva deca moraju imati isti tretman. Ja guščije paštete neću davati svom detetu a voće mislim da može da dobije i u Đurđevku. I da, kritikovaću Đurđevak. O itekako ću kritikovati Đurđevak ali samo onog trenutka kada to postane tema vaspitanja, a ne tema političkog potkusurivanja naročito sa prethodnim političkim establišmentom, jer mi je to svakako ispod časti.  

P.S. Krevetići za Petrita Paniqija su navodno kostali xxxx para nas poreskih obveznika, te je zaključeno da krevetići, pusti turski, nisu dobri te se deca na istim povređuju, pa sada deca iz Petrita spavaju na dušecima, to je valjda po standardu stručnom…

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane